Opasno isplativo
Sudbina zgrade Generalštaba - jednog od najprepoznatljivijih arhitektonskih objekata u Beogradu, koji je teško oštećen u NATO bombardovanju, postala je neizvesna 14 godina kasnije - inicirano je ukidanje statusa kulturnog dobra kako bi bilo srušeno. Rešavanje pitanja zgrade Generalštaba, koja je postala kulturno dobro 2005. godine, podstaknuto je nedavnom posetom šeika Muhameda iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i njegove spremnosti da Ujedinjeni Arapski Emirati ulože milione evra u sanaciju ili izgradnju nove zgrade.
Rušenje zgrade Generalštaba, za koju je arhitekta Nikola Dobrović (1897-1967) svojevremeno dobio Oktobarsku nagradu, iniciralo je Ministrastvo građevinarstva i urbanizma, jer je, kako je izjavio ministar Velimir Ilić, ugrožena bezbednost prolaznika.
Potpredsednik vlade i ministar odbrane Aleksandar Vučić rekao je 12. februara novinarima da ne vidi ništa lepo u zgradi Generalštaba.
“Nije sporno da podignemo spomenik svim žrtvama NATO agresije, svim vojnicima koji su ubijeni, ali ne vidim nikakav smisao da ovo ovako izgleda”, rekao je Vučić, koji je nagovestio i mogućnost da se odustane od saradnje sa šeikom Muhamedom ako bude protivljenja.
Prema rečima Vučića, šeik Muhamed mu je rekao da neće da učestvuje u nečemu protiv čega su ljudi u Srbiji.
"Izaći ćemo pred javnost sa našm predlogom, reći koliko će neko da investira, koliko će naša država da dobije novca za to, ako neko kaže da to nije dovoljno, lepo, ili da smo srušili ne znam šta, ostaće ovako kako oni kažu", naveo je Vučić.
Kompleks Generalštaba proglašen je za kulturno dobro šest godina nakon što je oštećen u NATO bombardovanju.
Arhitekta Bojan Kovačević upozorava, kako je preneo RTS, da uslovi proglašenja za kulturno dobro nalažu da zdanje mora biti vraćeno u izvorno stanje, a da su rekonstrukcije i adaptacije moguće unutra.
Kovačević je ranije izjavio za “Večernje novosti” da su mnogi spomenici kulture proglašeni u srušenom stanju.
Ako bi srušeno stanje nekog arhitektonskog dela bilo prepreka da ono bude proglašeno za kulturno dobro ili povod za ukidanje tog statusa, pitanje je koliko bi spomenika kulture bilo sačuvano. Takvim načinom razmišljanja može se postaviti i pitanje da li i Kalemegdan zaslužuje status kulturnog dobra, naveo je Kovačević.
Republička direkcija za imovinu je još 2006. godine pokrenula inicijativu da se Generalštab izbriše iz registra kulturnih dobara, ali je ona odbijena.
Ministar Ilić kaže da to ne razume i da je “na vladi da donese zaključak da se skine zaštita kao spomenika kulture i da se jednostavno objekti poruše i da se lokacije stave u funkciju”.
Ministarstvo kulture nije se izjašnjavalo i čeka odgovor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Republički zavod je, pak, prosledio taj predmet gradskom Zavodu za zaštitu spomenika kulture Beograda.
Direktorka gradskog Zavoda Milica Grozdanić izjavila je da ocena građevinske inspekcije o nebezbednosti objekta nije dovoljan razlog da mu se oduzme status kulturnog dobra.
“Naša preliminarna ocena je da taj nalaz inspektora ne implicira inicijativu direktno, koju je Ministarstvo uputilo u smislu brisanja ovog spomenika kulture iz registra kulturnih dobara. Mi smatramo da između ove dve opcije postoje i druge mogućnosti”, rekla je Milica Grozdanić.
Goran Rodić iz Odbora za građevinarstvo Privredne komore Srbije ocenio je da je jedino rešenje izgradnja novog objekta i pronalaženje investitora koji bi to platio.
Rodić je za zgradu Generalštaba naveo da je to “objekat građen po principu prikazivanja kanjona Sutjeske, jedno arhitektonsko delo koje u ovom momentu služi najverovatnije pojedincima da kupuju vreme, da se još uvek drži u ovakvom stanju, da kasnije oni materijalizuju, odnosno da bi ga oni i prodali”.
Srboljub Panić iz Direkcije za imovinu Srbije ocenio je da bi mnogo veća cena bila postignuta ako bi se dozvolilo budućem investitoru da na tom prostoru napravi modernu savremenu zgradu, nego da restaurira postojeću, preneo je RTS.
Panić je ranije izjavio “Politici” da je za Savezni MUP dobijeno 2007. godine 30 miliona evra, a da je Generalštab tada bilo moguće prodati za dvostruko više, ako ne i za 100 miliona evra - zbog veličine placa i potencijalnog prostora za gradnju. “U to vreme bilo je mnogo zainteresovanih investitora, ali niko nije hteo da kupi kulturno dobro zato što ne bi mogao da ga poruši. Sada bismo zbog krize na tržištu nekretnina za njega mogli da dobijemo oko 50 miliona evra”, procenio je Panić.
Poslednji put kada se Ministarstvo odbrane, na čijem je čelu tada bio Dragan Šutanovac, izjašnjavalo o budućnosti Generalštaba, zaključeno je da država nema dovoljno novca za obnovu građevina i da bi bilo najlogičnije prodati ih u postojećem stanju.
Polemika o sudbini zgrade Generalštaba vođena je i posle bombardovanja, kada je deo stručne javnosti smatrao da je potrebna rekonstrukcija prema projektu arhitekte Dobrovića, dok je drugi bio za rušenje zgrade. Tačku je stavio Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda, kada je zgradu Generalštaba proglasio za spomenik kulture, a ta odluka doneta je na osnovu prethodnih studija zgrade, ali i celokupnog dela Nikole Dobrovića.
Bivši gradski arhitekta Đorđe Bobić svojevremeno je izjavio da je obaveza države da podnese eventualne finansijske gubitke u slučaju rekonstrukcije Generalštaba, te da “ozbiljna država kulturno blago ne prodaje na pijaci”. Bobić je tada predložio da Generalštab posle rekonstrukcije dobije funkciju određene institucije kulture, na primer muzej moderne arhitekture i umetnosti, sa prostorom koji bi bio posvećen arhitektu Dobroviću i memorijalnim paviljonom.
Zgrade Generalštaba sa obe strane Nemanjine ulice građena je od 1956. do 1965. godine.
Jedna zgrada ima 12.654 metra kvadratnih, a druga 36.581.
Osim po kaskadnoj formi, zgrada Generalštaba prepoznatljiva je i po fasadi od robusnog kamena mrkocrvene boje iz okoline Kosjerića na koji su nalegle bele uglačane mermerne ploče sa ostrva Brač.
(SEEcult.org)