Novi poziv Skupštini da izvrši zakonsku obavezu izbora NSK

Predstavnici reprezentativnih umetničkih udruženja i samostalna poslanica Aleksandra Čabraja ponovo su pozvali Skupštinu Srbije da okonča izbor članova Nacionalnog saveta za kulturu (NSK), ocenjujući ujedno da nereagovanje izvršne i zakonodavne vlasti na njihove ranije apele pokazuje da nadležni “svesno i namerno izbegavaju da sprovedu u delo” odredbe Zakon o kulturi.

Budući da se glasanje o NSK nije našlo na dnevnom redu Skupštine Srbije ni deset dana nakon što su izneli tvrdnju da se ta tačka izbegava zato što se na Zbirnoj listi, kao kandidati reprezentativnih udruženja, nalaze ljudi koji ne uživaju simpatije vlasti, predstavnici umetničkih udruženja ocenili su 12. februara na konferenciji za novinare u holu parlamenta da više ne postoji mogućnost da je posredi previd ili da je to pitanje odlagano zbog “važnijih” tema. “Poruka koju takvim ponašanjem šalju građanima porazna je. Ona glasi - vlast je iznad zakona. Zakoni važe za građane, ali ne i iza izabrane predstavnike tih građana. Dakle, za one koje su građani izabrali da donose i izvršavaju zakone”, rekao je predsednik Udruženja književnih prevodilaca Srbije (UKPS) Duško Paunković, koji je bio član i jedno vreme predsednik NSK u starom sazivu, a i na Zbirnoj listi je za novi saziv tog tela, koju Skupština Srbije već pola godine ne stavlja na dnevni red.

Paunković je podsetio da su reprezentativna udruženja u februaru 2019. godine sprečila da Skupština izglasa članove NSK iz reda reprezentativnih udruženja koji su bili predloženi mimo zakonske procedure, pa su poslanici izabrali samo četiri kandidata Vlade Srbije (Dušan Kovačević, Nikola Šuica, Đorđe Đurić i Svetislav Božić) i dva Srpske akademije nauka i umetnosti (Tibor Varadi i Miodrag Marković), dok je za preostalih 13 članova NSK ceo proces ponovljen. U julu 2019. konačno je skupštinski Odbor za kulturu i informisanje usvojio Zbirnu listu NSK na kojoj nema nelegitimno izabranih kandidata, ali uprkos tome, Skupština već pola godine odbija da stavi na dnevni red glasanje o NSK.

“Apsurdna je situacija u kojoj građani moraju da opominju Skupštinu da poštuje zakon koji je sam donela i zahtevaju od nje da ne gazi građanska prava. Apsurdna, ali je životna”, konstatovao je Paunković, koji je za Zbirnu listu predložen u ime udruženja u oblasti književnog stvaralaštva i prevodilaštva). Ostali kandidati su Bojan Kovačević (likovne umetnosti, primenjene umetnosti, vizuelne umetnosti, dizajn i arhitektura), Ivan Brkljačić (muzičko stvaralastvo - kompozitori, izvođači) i Goran Marković (pozorišne umetnosti, filmske umetnosti i umetničke igre), kao i Adam Crnobrnja, predložen u ime udruženja u oblasti zaštite kulturnog nasleđa.

Samostalna poslanica Aleksandra Čabraja, koja je i članica UKPS, ukazala je da je i izbor članova REM-a godinama odlagan, a onda je brzopotezno stavljen na dnevni red, jer je očigledno neka “spoljna nužnost” za to.

“Nailazimo na zid političke volje”, rekla je ona i ocenila da se pokazuje da je čitava politička scena nezainteresovana za kulturu, te da je “očigledno da je kultura pastorče i u Ministarstvu kulture i informisanja, u kojem se sva pažnja usmerava na informisanje”.

I predsednik Koordinacionog odbora umetnickih udruženja Bojan Kovačević ocenio je da i Ministarstvo kulture i informisanja ima dvojnu politiku u odnosu na kulturu i medije, a ukazao je i na problem preklapanja zakonskih nadležnosti NSK sa Savetom za kreativne industrije pri kabinetu predsednice Vlade.

“Ne bih ovde dalje govorio o ideji da NSK kao zakonski određeno telo zapravo može da se preklapa sa nekim drugima da hoc formiranim sličnim savetom. To prepuštam građanima da pomisle ili zaključe sami”, rekao je Kovačević.

Paunković je dodao da je Savet za kreativne industrije “privatno telo koje nema nikakvo zakonsko utemeljenje”. “O Savetu za kreativne industrije čulo se u više navrata, međutim, nikada nismo čuli na osnovu čega je formiran i kakav status imaju njegovi članovi”, dodao je Paunković.

Upitani da Ii su eventualno kontaktirali ostale ovlašćene predlagače članova NSK kako bi izvršili zajednički pritisak, Paunković je rekao da govore samo u ime reprezentativnih udruženja, jer jedino na izbor njihovih  kandidata vladajuće strukture nemaju nikakav uticaj.

“Ne bih hteo da prenosim ovo pitanje u sferu politike, iako se to neminovno nameće. Ali, od 19 članova - koliko NSK ima, samo pet članova su nezavisni kandidati. Na izbor svih ostalih vlast može da utiče ovako ili onako. Ne zaboravimo da su osnivača ustanova kulture Republika, Autonomna pokrajina ili lokalna samouprava. Nepotrebno je reći da se na čelo tih ustanova postavljaju partijski kandidati”, dodao je Paunković, konstatujući da “vlast u NSK definitivno ima apsolutnu većinu – tročetvrtinsku većinu”, ali da smetnju očigledno predstavlja pet nezavisnih kandidata.

“Sporni su zapravo nezavisni kandidati, iako oni čine manjinu u ovom telu”, rezimirala je Aleksadra Čabraja.

Reprezentativna udruženja imaju i spreman odgovor na eventualnu opasku Vlade Srbije da nema mogućnost da utiče na rad zakonodavne vlasti.

“Podsetićemo da je upravo izvršna vlast predlagač većine zakona koje donosi zakonodavna i da je upravo izvršna vlast potom odgovorna za njihovo sprovođenje”, poručili su predstavnici reprezentativnih udruženja, uvereni da zakonodavna vlast ne bi mogla da ignoriše dopis Vlade Srbije sa pitanjem zašto ne sprovodi Zakon o kulturi kao što, recimo, Vlada Srbije nije odgovorila predsedniku KOO kada je uputio molbu premijerki Ani Brnabić da pozove Skupštinu da se izjasni o Zbirnoj listi kandidata za NSK.

Predsednica Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS) Lidija Jovanović istakla je da je glavni interes reprezentativnih umetničkih udruženja u vezi sa NSK da takvo jedno telo bude njihov kanal dijaloga sa izvršnom vlašću.

“Naš interes je za to veliki, jer drugi način za dijalog nemamo, osim da to radimo pojedinačno – udruženje po udruženje. Zato nam je ovo telo strateški jako važno, pogotovo što smo mi svoj deo posla obavili, a jasno je kome je zakonska dužnost da ga formira”, rekla je ona.

NSK ne funkcioniše već tri i po godine, budući da je članovima u prethodnom sazivu istekao mandat, a iako se Zakon o kulturi u vezi sa tim savetodavnim telom ne primenjuje, u međuvremenu su nedavno usvojene i izmene i dopune tog zakona. Takođe, nedavno je usvojena Uredba o priznanjima za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, odnosno kulturi nacionalnih manjina, iako je i to pitanje spada u delokrug NSK, budući da Zakon o kulturi nalaže da NSK utvrđuje status istaknutog umetnika i istaknutog stručnjaka u kulturi, koji bi mogao da bude važan kriterijum za dodelu takozvanih nacionalnih penzija.

KOO umetničkih udruženja obraćao se više puta do sada Ministarstvu kulture i informisanja Srbije sa molbom da zahteva od Skupštine da stavi na dnevni red zasedanja pitanje NSK, ali odgovora parlamenta nije bilo. Takođe, umetnička udruženja su početkom oktobra 2019. godine uputila molbu predsednici Vlade Ani Brnabić da, zbog važnosti uloge NSK i zbog zakonske obaveze postojanja tog tela, zahteva od Skupštine da stavi na dnevni red to pitanje, ali iz kabineta premijerke, kako je rečeno, nije stigao nikakav odgovor.

*U prilogu: Zbirna lista kandidata za NSK

(SEEcult.org)