Noć u kafani Titanik
Predstava Nebojše Bradića “Noć u kafani Titanik”, zasnovana na pričama nobelovca Ive Andrića, koja tretira odnos progonitelja i žrtve, apelujući na toleranciju i očuvanje ljudskosti, premijerno će biti izvedena 10. decembra na Sceni “Joakim Kujić” Knjaževsko-srpskog teatra u Kragujevcu, a potom u Kruševcu i Užicu.
Posle uspešne dramatizacije i inscenacije “Proklete avlije”, Bradić je dramaturško-rediteljski obradio Andrićevu pripovetku “Bife Titanik”, koja kroz atmosferu predratnog i ratnog Sarajeva nudi originalan pristup u tretiranju arhetipskog odnosa progonitelj - žrtva.
Kao univerzalna priča, “Noć u kafani Titanik” je, prema navodima kragujevačkog teatra, i metafora, i sinonim, za sudbinu našeg prostora i vremena, “delo u koje su događajii od objavljivanja pripovetke učitali sasvim nova i neočekivana značenja, a priča o toleranciji koja jedina može premostiti različitosti govori upravo o onom što nam najviše treba danas”.
Prema rečima Bradića, “Bife Titanik” jeste priča o buđenju fašizma u Sarajevu 1941, ali je aktuelna i u ovom vremenu.
“Fašizam jeste svetski problem. Šta su uzroci, kada nastaje, čime se hrani, kako se razvija i ponavlja u određenim ciklusima? Fašizam je biljka koja se pojavljuje kao ‘cvet zla’ i zato je važno da se u pozorištu, ali i na drugim mestima govori o toj temi. U Andriću imamo dobrog sagovornika, budući da je imao neposredno iskustvo fašizma, bio je u situacija da doživi i sagleda zlo. Nažalost, tu priliku imamo i mi. Dodatna aktuelizacija nije potrebna, jer odnos progonjenog i progonitelja, žrtve i dželata, predstavlja jednu od tema koje je Andrić učinio originalnom i svevremenom”, naveo je Bradić u nedavnom intervjuu za “Politiku”.
Prema njegovim rečima, ne postoji moć van nas samih koja može da nam sudi i da nas kažnjava za ono što činimo. Ne postoji hegelijanski duh istorije koji vodi našu sudbinu - istorija je tek način na koji dišemo, ona broji naše uzdahe.
“Mi moramo da zamenimo ideju nemilosrdnog marša istorije sa logikom ljudskosti. Mi smo ljudi zbog puke slučajnosti. Ljudskost se ne otkriva, ona se stvara. Mi je stvaramo tako što tragamo za njom. Mi nasleđujemo svoju ljudskost u jednom obliku - jednoj realnosti - a zatim moramo da ponovo stvaramo realnost za naša sopstvena vremena koja se menjaju. Drama je jedino sredstvo koje um ima kako bi ovo uradio: mi smo dramatična vrsta.
Tokom istorije smo se suočavali sa haosom mogućnosti koje stvaramo putem svog sopstvenog nemira. Drama kombinuje taj haos sa urođenim imperativom da budemo ljudi. Drama stoji na ivici ovog ambisa.
Za ljudskost treba da se borimo. Mi je stvaramo, a to predstavlja neumoljivi teret tragedije. Ukoliko ovu slučajnost pretvorimo u katastrofu, onda naši životi i smrti predstavljaju kazne koje smo propisali samima sebi. Neron je želeo da Rimljani imaju jedan vrat, kako bi mogao da ga preseče jednim udarcem mačem. Posledice kapitalizma su mnogo dalekosežnije, one uništavaju ideju ljudskosti, a samim tim i sredstvo pomoću kojeg stvaramo ljudsku realnost. To bi bilo konačno rešenje kapitalizma, holokaust koji je jednim udarcem uništio čitavo čovečanstvo”, naveo je Bradić u autorskom tekstu povodom premijere predstave “Noć u kafani Titanik”.
Predstava je i deo programa povodom 50 godina od dodele Nobelove nagrade za književnost Andriću i 120-godišnjiice njegovog rođenja, koja će biti obeležena 2012.
Predstava je i doprinos javnoj diskusiji u godini Andrićevih jubileja o značaju njegovog opusa za Srbiju XXI veka.
Andrićevo delo, kako je istakao Knjaževsko-srpski teatar, još uvek čeka na prave trenutke na pozorišnoj sceni i predstavlja trajan izazov za nova dramaturška oblikovanja i scenske interpretacije.
Scenograf predstave je Milivoje Štulović, kostimografkinja Jelena Janjatović, koreografkinja Vera Obradović, a kompozitor Dragoslav Tanasković.
U predstavi igraju Miloš Krstović (Mento Papo, zvani Hercika, vlasnik kafane Titanik), Mirko Babić / Saša Pilipović (Profesor Pavlović, bivši komunista), Miodrag Pejković (Josip, bivši radnik), Isidora Rajković (Agata, bivša artistkinja), Milić Jovanović (Jovan Gaćeša, bivši glumac), Nikola Milojević (Mustafa, bivši student), Jasmina Dimitrijević (Katarina, svira i peva u Titaniku), Marina Perić Stojanović (Katarina II), Dragan Stokić (Nail, Ciganin), Vladan Živković (Gost), kao i Čedomir Štajn, Ana Todorović, Nenad Vulević, Ivan Vidosavljević, Aleksandar Milojević.
Reprize predstave na Sceni “Joakim Vujić” su 11. i 15. decembra, a premijera u Kruševcu je 14. decembra i u Užicu 16. decembra.
(SEEcult.org)
