Nobelova nagrada za mir aktivistima iz Ukrajine, Rusije i Belorusije
Nobelova nagrada za mir za 2022. godinu dodeljena je aktivistima iz Ukrajine, Rusije i Belorusije, saopštio je 7. oktobra Nobelov komitet, ističući da laureati predstavljaju civilno društvo u svojim zemljama i godinama promovišu pravo da se kritikuje vlast i štite osnovna prava građana.
Nagrada je ravnopravno dodeljena zatvorenom beloruskom aktivisti Alešu Beljackom (Ales Bialiatski), ukrajinskoj organizaciji Centar za civilne slobode i ruskoj organizaciji za ljudska prava Memorijal.
Dobitnici su, kako je istaknuto, pružili izvanredan napor kako bi zabeležili ratne zločine, kršenje ljudskih prava i zloupotrebu moći, demonstrirajući zajedno "značaj civilnog društva za mir i demokratiju".
Predsedavajuća Nobelovog komiteta Berit Reis Andersen rekla je da su dobitnici "šampioni ljudskih prava, demokratije i mirnog suživota" u svojim zemljama.
Berit Reis Andersen istakla je da je vizija Alfreda Nobela o miru i bratstvu među nacijama danas jako potrebna.
Aleš Beljacki osnivač je beloruskog Centra za ljudska prava "Vesna", koji od 1996. godine deluje kao odgovor na akcije režima Aleksandra Lukašenka protiv uličnih protesta.
"Beljacki je posvetio svoj život promociji demokratije i mirnom razvoju u svojoj domovini", naveo je Nobelov komitet.
Prvi put je uhapšen i zatvoren od 2011. do 2014. godine zbog izbegavanja plaćanja poreza, što je negirao, a ponovo je priveden 2020. nakon masovnih protesta organizovanih zbog - kako su tvrdili opozicija i nezavisni posmatrači - krađe izbora zahvaljujući kojima je Lukašenko ostao na vlasti.
Ukrajinski centar za civilne slobode, jedna je od vodećih organizacija za ljudska prava u Ukrajini, osnovana 2007. godine, kada su predstavnici organizacija bivših zemalja SSSR-a odlučili da formiraju prekogranični centar za podršku u Kijevu.
Od početka ruske invazije na Ukrajinu Centar za civilne slobode radi na identifikaciji i dokumentovanju ratnih zločina protiv ukrajinskih civila.
Ruska organizacija za ljudska prava "Memorijal" zatvorena je krajem 2021. godine, nakon više od 30 godina rada na razotkrivanju sudbina miliona nevinih ljudi koji su pogubljeni, zarobljeni ili procesuirani tokom sovjetske ere.
Na osnovu zakona iz 2012. godine, "Memorijal" je stavljen u Rusiji na listu navodnih stranih agenata, za koje vlast tvrdi da su finansirani iz inostranstva. Formalni povod za zabranu te organizacije bilo je to što na svoje objave na društvenim mrežama nije dodavala oznaku "strani agenti".
Nobelova nagrada za mir jedno je od šest priznanja koje je ustanovio švedski hemičar Alfred Nobel 1895. godine, a dodeljuje se onima koji su "doneli najveću korist čovečanstvu".
Ove godine su, prema navodima medija, podnete 343 nominacije za Nobelovu nagradu za mir, uključujući 251 pojedinca i 92 organizacije.
Rok za nominovanje bio je 1. februara, što znači dvadesetak dana pre početka ruske invazije na Ukrajinu.
Dobitnici Nobelove nagrade za mir proglašeni su, inače, na 70. rođendan ruskog predsednika Vladimira Putina.
*Foto: Niklas Elmehed © Nobel Prize Outreach
(SEEcult.org)
*Funded by the Stabilisation Fund for Culture and Education 2022 of the German Federal Foreign Office and the Goethe Institut
