NKSS: Netransparentnost i kršenje konkursne procedure

Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) saopštila je da je Konkurs za (su)finansiranje projekata u oblasti savremenog stvaralaštva u Srbiji u 2017. godini sproveden netransparentno i protivno propisima, zbog čega je pozvala Ministarstvo kulture i informisanja da objavi pravilnike i zapisnike o radu komisija, odgovori na sva pitanja i sumnje koje su se pojavile u javnosti, kao i da pokrene inicijativu za izmenu vladine uredbe o konkursnoj proceduri ako već nije u stanju da je sprovede.

Asocijacija NKSS ocenila je u saopštenju da je Konkurs za finansiranje ili sufinansiranje projekata u oblasti savremenog stvaralaštva u 2017. godini sproveden na netransparentan način i uz kršenje zakonom propisanih procedura, te van svoje suštinske ideje i cilja.

“Sprovođenje ovog konkursnog ciklusa budi osnovane sumnje u njegovu neregularnost i neusklađenost sa važećim propisima, a rezultati konkursa su drastično ugrozili rad vaninstitucionalnih aktera u kulturi, izazivajući opravdanu buru reakcija javnosti”, navela je NKSS u saopštenju, ocenjujući da sprovođenje tog konkursnog ciklusa budi osnovane sumnje u njegovu regularnost i usklađenost sa važećim propisima.

Napominjući da su rezultati Konkursa drastično ugrozili rad vaninstitucionalnih aktera u kulturi i izazvali opravdanu buru reakcija u javnosti, NKSS je navela da je pored problematičnog izbora članova komisija, koji su često u sukobima interesa i upitnog kredibiliteta - ne poznaju, niti mogu da poznaju tako široko postavljene oblasti koje treba da žiriraju, veoma diskutabilan i način rada komisija.

NKSS je navela i niz primera koji potkrepljuju trdnju da rad komisija nije u skladu sa Uredbom o kriterijumima, merilima i načinu izbora projekata u kulturi koji se finansiraju i sufinansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinica lokalne samouprave.

“Kao primer, uzmimo član 4 Uredbe koji govori o tome da će svaki član komisije posvetiti pažnju svakom projektu ponaosob, kao i da će odluka o svakom projektu biti pismeno obrazložena. Na primeru komisije za likovne, primenjene i vizuelne umetnosti, dizajn i arhitekturu možemo videti da je tročlana komisija odlučivala o preko 500 projekata iz svih ovih oblasti objedinjenih u jednu, prosečne veličine od oko 10 strana pisanog materijala po projektu. Prostim množenjem količine materijala sa prosečnim vremenom čitanja, dolazimo do sumnje da li se komisija zaista bavila svakim projektom, jer je samo za njihovo prvo čitanje potrebno oko 200 sati. Nameće se pitanje da li su onda odluke donošene u skladu sa Uredbom, a ako nisu, na koji su onda način donošene i ko je sve u njihovom donošenju, pored članova komisija, učestvovao?”, navela je NKSS, najveća mreža organizacija civilnog društva u kulturi i umetnosti u Srbiji.

Prema navodima NKSS, sumnje da je konkursna procedura povređena i da postoje projekti čije je finansiranje unapred dogovoreno sa komisijama ili predstavnicima Ministarstva, podgreva i činjenica da su pojedini festivali nesrazmerno značajno podržani.

Kao primer, navedeni su festivali Kustendorf i Beogradski festival igre, koji su ove, odnosno prošle godine, u okviru ograničenog budžeta u oblastima u kojima konkurišu, sami odneli više od 70 odsto raspoloživih sredstava.

“Direktorka Beogradskog festivala igre Aja Jung i sama je u medijima potvrdila da se o ovim iznosima dogovara unapred sa predstavnicima Ministarstva. Zbog čega Ministarstvo kulture ne nađe neki drugi, legalan način da ovim festivalima pruži podršku, ukoliko smatra da su oni neuporedivo značajniji od drugih učesnika konkursa, namesto što se odlučuje na manipulaciju konkursnom procedurom i ugovaranjem ovih iznosa unapred, čime kompromituje i rad komisija i sam konkurs? Ovako su direktno oštećeni manji, a veoma važni festivali, kao i scena u celini”, navela je NKSS.

NKSS je posebno ukazala i da dodatne sumnje u regularnost Konkursa unosi i manipulacija sa datumom objavljivanja rezultata.

“Iako je po Uredbi predviđeno da se to mora uraditi za ne više od 60 dana, oni su objavljeni tek 26. aprila. Tu povredu procedure Ministarstvo je pokušalo da sakrije antidatiranjem dokumenta na 10. april, što se može videti i na sajtu Ministarstva”, konstatovala je NKSS.

Asocijacija NKSS pozvala je stoga Ministarstvo kulture da učini javnim pravilnike i zapisnike o radu komisija  za sve oblasti, tabele o ocenjivanju predloženih projekata sa pisanim obrazloženjem zašto su pojedini projekti podržani ili odbijeni (što je po navedenoj Uredbi u obavezi da učini), kao i da preuzme odgovornost i odgovori na sva pitanja i opravdane sumnje koje svakodnevno iznose organizacije koje su takvom procedurom konkursa oštećene.

NKSS je pozvala Ministarstvo i da, ukoliko nije u stanju da sprovede Uredbu Vlade Srbije, pokrene inicijativu za njenu izmenu, kao i da pokrene javnu raspravu, uključi u nju predstavnike vaninstitucionalnih aktera u kulturi i da unapredi konkursnu proceduru kako bi se obezbedila transparentnost rada, izbegle greške i moguće sumnje i uspostavio relevantan vrednosni sistem.

NKSS je izrazila i očekivanje da će takve sugestije naći uporište u Strategiji kulturnog razvoja Srbije koja, uprkos najavama, još uvek nije usvojena.

Asocijacija NKSS najavila je da će u narednom periodu objaviti komparativnu analizu ovogodišnjeg i prethodnih konkursa i iskoristiti sva legalna sredstva da utiče na transparentnost konkursa - kako prikupljanjem i objavljivanjem informacija o ovogodišnjem konkursu, tako i zalaganjem u javnosti i prema donosiocima odluka za transparentnije sprovođenje konkursa i poštovanje procedura koje ga definišu.

NKSS je otvorila pitanje rada komisija i nedavnim saopštenjem kojim je osudila dvonedeljno kašnjenje objavljivanja rezultata Konkursa. Između ostalog, NKSS je zatražila od Ministarstva da obrazloži kriterijume na osnovu kojih su odabrani članovi komisija koji odlučuju o projektima. Posebno je kritikovan izbor likovnog kritičara Dejana Đorića u komisiji za likovne, primenjene, vizuelne umetnosti, dizajn i arhitekturu, budući da je u listu “Pečat” uvredljivo pisao o uglednim umetnicima, a o nagrađivanim kustoskinjama direktno šovinističkim jezikom mržnje.

Prema nedavno objavljenim rezultatima Konkursa u oblasti savremenog stvaralaštva, Ministarstvo kulture i informisanja sufinansiraće u 2017. godini oko 680 projekata sa ukupno oko 338 miliona dinara (oko 2,7 miliona evra), što je za oko četiri miliona manje nego inače skromne 2016. godine. Sredstva su raspoređena na oko 160 projekata više nego prošle godine, pa su i odobreni iznosi velikim delom na nivou predviđenog minimalnog iznosa, osim u pojedinim slučajevima. Mnogi zapaženi projekti sa nezavisne kulturne scene pritom nisu podržani.

(SEEcult.org)