Nitratni mesec nad Beogradom

Jugoslovenska kinoteka predstavlja od 7. do 14. juna, na 13. Festivalu nitratnog filma, 31 ostvarenje iz evropskih arhiva, počev od italijanskog filma “Poslednji dani Pompeje” (1913) Eleuterija Rodolfija, jednog od prvih radova u žanru istorijskog spektakla.

Jugoslovenska kinoteka predstavlja od 7. do 14. juna, na 13. Festivalu nitratnog filma, 31 ostvarenje iz evropskih arhiva, počev od italijanskog filma “Poslednji dani Pompeje” (1913) Eleuterija Rodolfija, jednog od prvih radova u žanru istorijskog spektakla.

I 13. Festival nitratnog filma organizovan je u Muzeju Jugoslovenske kinoteke u Kosovskoj, jer njena nova agrada u Uzun Mirkovoj, iako je rekonstruisana, još nije spremna za useljenje. Do jeseni bi trebalo da bude nabavljena sva potrebna oprema, kao i dozvole, pa se u Kinoteci nadaju da će naredni, 14. festival filmova snimljenih na samozapaljivim nitratnim trakama biti održan u Uzun Mirkovoj.

Pod sloganom “Nitratni mesec nad Beogradom”, 13. Festival nitratnog filma predstavlja žanrovski raznolika ostvarenja iz 20 evropskih arhiva, a prema rečima selektora Aleksandra Saše Erdeljanovića, još jednom će se u Beogradu u sedam programski pakleno ispunjenih dana naći prijatelji koje je spojila ljubav prema očuvanju esencije iz onoga što je staro tek nešto više od 115 godina.

Publika će videti grčki film “Marija iz Pentagije” (1926) Ahileasa Madrasa (Achilleas), kao i nekoliko italijanskih - “Krivokletnica!” (1909) Artura Ambrozia (Ambrosio) ui Luiđija Mađija (Luigi Maggi), “Kakav lepotan” (1909) Andrea Dida (Deed), “Kraljevska tigrica” (1916) Đovanija Pastronea (Giovanni), “Neznanac iz San Marina” (1946) Mihala Vašinskog (Michal Waszinsky) i Vitorija Kotafavija (Vittorio Cottafavi), u kojem igraju čuveni reditelj Vitorio de Sika (Vittorio de Sica) i Ana Manjani (Anna Magnani), te “Marion, zabavljačica iz kafea” (1920) Roberta Leone Robertija.

Na programu su i norveški film “Lajla” (1929) Džordža Šnevojta (George Schneevoigt), te nemački filmovi “Nikad više ljubav” (1931) Anatolea Litvaka, “Lađar plavog Dunava” (1939) Roberta A. Štemlea (Stemmle), “Sanjalačke usne” (1932) Paula Cinera (Czinner), “Marica zvana ‘Krijumčarska Madona’” (1922) Vilhelma Murnaua (Wilhelm), te “Duh zemlje / Lulu” (1923) Leopolda Jesnera (Ješner) sa slavnom Astom Nilsen (Nielsen), koji će biti prikazan na zatvaranju, 14. juna.

Program obuhvata i francuske filmove “Mater Dolorosa” (1917) Abela Gansa (Gance), “Ribar sa Islanda” (1924) Žaka Barončelija (Jacques de Baroncelli) i “Pruga smrti” (1912) Žana Dirana (Jean Durand).

Biće prikazani i austrijski film “Sodoma i gomora” (1922) Mihalja Kertesa (Mihaly Kertesz / Michael Curtiz), danski “Rastrzani nervi / Misterija u Hil parku” (1923) A.V. Sandberga (A. W. Sandberg), poljski “Dibuk” (1937) Mihala Vašinskog (Michal Waszynski), finski “Zamena za muža” (1936) Valentina Vala (Vaala), te američki “Ledi Eva” (1941) Prestona Stardžesa (Preston Sturges), sa Barbarom Stenvik (Barbara Stanwyck) i Henrijem Fondom (Henry Fonda) u glavnim ulogama

Publika će moći da vidi i španski film “Rasa” (1942) Hosea Luis Saenc de Eredije (Jose Luis Saenz de Heredia), mađarski “Dve devojke na ulici” (1939) Endrea Tota (Toth), te čehoslovački “Cigani” (1922) Karela Antona, bugarski “Pesma Balkana” (1934) Petra K. Stojčeva, švedski “Osvetnik” (1915) i “Krila” (1916) Morica Stilera (Mauritz Stiller).

Prema navodima Erdeljanovića, u godini kada se slavi vek srpskog igranog filma, započet arhetipskim "Životom i delima besmrtnog vožda Karađorđa" Čiča Ilije Stanojevića i Svetozara Botorića, između ostalog i njima u čast, Jugoslovenska kinoteka nastavlja tradiciju vaspostavljenu u godini bombardovanja i utemeljenu na klasičnoj arhivističkoj ideji: sakupiti, sačuvati i prikazati ono najvrednije spašeno iz vremena kada je film težio da bude umetnost, a ne samo izvor prihoda gramzivim producentima i zabava za milione osiromašenih u ratovima i njima izazvanim finansijskim krizama.

Kako Kinoteka u najskorije vreme ulazi u svoju decenijama čekanu zgradu na Studentskom trgu, koju pakosnici i zavidljivci zovu Skadar na Bojani, eto još jednog razloga zapaljivoj manifestaciji u slavu filma i Kinoteke, kao mesta koje mu produžava život, istakao je Erdeljanović.

“Kao dokaz da nismo samo paćenici za dobrim starim vremenima, prikazaćemo svetu i kako izgleda nitratna projekcija kakve više u Evropi gotovo i da nema, kao i kako danas film vaskrsava kroz digitalnu restauraciju ‘Karađorđa’, spomen na svetle pretke, koji su ni iz čega stvarali nešto, što mi danas poznajemo kao umetnost filma. Biće to nedelja drama i istorijskih epova, komedija i vesterna, priča o neuzvraćenim ljubavima, tragedija zbog fatalnih žena, rata kao sudbine i još mnogo toga, zbog čega su gledaoci hrlili u bioskopski mrak da daju oduška veselju i tuzi, sentimentu i melanholiji”, naveo je Erdeljanović povodom 13. Festivala nitratnog filma.

Među odabranima su dela majstora za nezaborav (od kojih mnoga premijerno u Beogradu, a neka ponovo posle šest ili sedam decenija), kao što su Kertic, Stiler, Pastrone, Gans, Stardžes, Kziner, Rajzman, De Barončeli, Litvak, pa čak i legendarni Murnau.

Prema rečima upravnika Muzeja Jugoslovenske kinoteke Dinka Tucakovića, reditelja i filmskog kritičara, 13. Festival nitratnog filma širi programske vidike u saradnji sa vodećim evropskim filmskim arhivima, strateški kombinujući otkrića i remek-dela, vrhunske restauracije i poslastice za filmofile u vidu novootkrivenih dela iz Kinotekinog arhiva koja čekaju na restauraciju...

S obzirom da nitratni festival odavno nije samo niz bioskopskih predstava, prate ga sastanci i dogovori sa kolegama iz regiona i Evrope, promocije filmskih izdanja, novi DVD sa digitalnom restauracijom prvog balkanskog i srpskog igranog filma “Karađorđe” (1911), a ove godine održava se i sastanak Evropske federacije filmskih Arhiva (ACE).

Festival nitratnog filma je ujedno i “zamajac za finale godine jubileja”, stogodišnjice prvog srpskog igranog filma.

Ipak i pre svega, Festival nitratnog filma, kao osnovnu misiju, ima skretanje pažnje na kulturno blago koje leži na zapaljivim trakama i neophodnost da se ono ne samo sačuva, nego i prezentuje novim generacijama, jer je to korpus koji čini polovinu celokupne istorije sedme umetnosti, istakao je Tucaković.

Dugotrajnost manifestacije i podrška iz sveta svakako obavezuju da se i dalje razvija i stane uz bok najvećim festivalima arhivskog filma u Pordenoneu (Pordenone), Bolonji (Bologna) ili Oslu (Oslo), uz neizbežno konstatovanje da su arhivski programi reprezentativni delovi festivala u Kanu, Berlinu (Berlin) i Veneciji (Venice), a da se pokreću i novi u Lionu (Lyon) ili Brajtonu (Brighton).

Prema rečima Tucakovića, nezaobilazna reč kriza nije mogla da zaobiđe ni 13. festivalsko izdanje, ali nadajući se da je negativan aspekt broja 13 u civilizaciji precenjen i da 13. godinom počinje zrelo doba, Kinoteka poziva na dane i noći pod sjajem nitratnog meseca koji u digitalnim vremenima nudi i ponešto od analogne romantike.

“Kao iz vremena Melijesa, svemirski putnici su bili spremni da uđu u top i da ih ispale kao đule samo da bi stigli u nove i čudesne svetove, odnosno da danas uđu u tamu bioskopske dvorane i off line krenu u avanturu za koju je potrebno tek malo vremena i duha i da isključe digitalne spravice koje ih vežu za onaj drugi svet globalne mreže, što me podseća na nedavnu dosetku o dva hakera: ‘Čuo sam da postoji život i izvan interneta?!’ ‘Stvarno?’, kaže onaj drugi. ‘Pošalji mi link!!!’”, naveo je Tucaković.

Zaštitni znak 13. Festivala nitratnog filma je Melijesov (Georges Melies, 1861-1938) čovek sa meseca.

Festival u Kanu, inače, obelodanio je da će predstaviti kolor verziju (restauraciju ručno bojene kopije) “Putovanja na mesec” (Le voyage dans le lune) iz 1902. godine, ozvučenu muzikom francuskog tehno dueta Air.

Sajt Jugoslovenske kinoteke je www.kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)