Nije čovek ko ne umre - premijerno u Zvezdara teatru
Predstava “Nije čovek ko ne umre”, koju režira Gorčin Stojanović prema popularnom komadu svog oca Velimira Stojanovića iz 1974. godine, napisanom na osnovu ličnih bolničkih iskustava, a u komičnom duhu, biće premijerno izvedena 8. marta u Zvezdara teatru.
Praizvedba je bila 1978. godine u sarajevskom Kamernom teatru, u režiji Ljubiše Georgijevskog, podsetio je Gorčin Stojanović 3. marta na konferenciji za novinare.
Stojanović je izjavio da je njegov otac ovaj tekst počeo da piše na vest da je pronađen lek protiv dijabetesa koja se ispostavila kao lažna. Tada je imao 34 godine, a već četiri godine je bio dijabetičar.
“Svoja bolnička iskustva je ubacio u komad, ne sluteći da će tokom vremena, za 18 godina, biti u čak 16 bolnica”, rekao je on.
Likovi u drami su pacijenti iz različitih društvenih miljea Ivan, Duško i Refik Selman, dežurni lekar i medicinska sestra.
“Ta vrsta susreta svetova u bolnici je uzbudljiva. Ljudi koji se inače ne bi sreli prinuđeni su da danima, pa i nedeljama žive u istoj sobi, ali u tome nalaze i jednu zaumnu lepotu unutar užasa koji se zove bolnica i gde se smrti dešavaju. Kao što kaže pisac: I očajanje je vid bezizlaza koji sadrži nebrojene šanse”, izjavio je Stojanović.
Likovi u komadu, koji je originalno pisan ekavicom, a u drugoj ruci jekavicom, konstituišu se kroz jezik koji govore. U novoj postavci biće na ekavici, osim kod lika Refika, jer je, kako je objasnio reditelj, “važno da on bude gorštački, drugačiji od dvojice, da kažem, građana”.
Stojanović je izrazio veliku zahvalnost direktoru Zvezdara teatra Dušku Kovačeviću i glumačkoj ekipi, u kojoj su Vojin Ćetković, Bojan Žirović, Pavle Pekić, Aleksandar Đurica i Anđelika Simić.
“Čekao sam 34 profesionalne godine da radim ovaj komad, za koji se nisam osmelio da kažem da hoću. I koliko god potiskivao emocionalni bagaž koji ovo nosi, on je svakako tu. Zgodna okolnost je što je pisac bio neko ko je mnogo voleo igru u pozorištu i smatrao da je ona osnov teatra. Spokojan sam i miran, jer su ovi ljudi upravo napravili igru i nadam se da im nisam smetao više od onoga što uobičajeno činim”, dodao je Stojanović.
Vojin Ćetković, koji tumači lik bolesnika Ivana, vratio se posle 28 godina u Zvezdara teatar, u kojem je igrao jednu od svojih prvih predstava.
“Sada radimo komad koji je ličan i neka vrsta posvete. Kada mi je Gorčin rekao da je to komad njegovog oca, odmah sam pristao. Što sam stariji shvatam da sve to što bude lično i bolno na način da se susretnemo s ličnim snovima, demonima, sećanjima, onda to bude i dobro u pozorištu”, rekao je Ćetković.
Kako je dodao, bitna stvar koja ga sa godinama sve više zanima jeste ekipa s kojom želi da radi, kao i mesto na kom radi, te je vrlo zadovoljan što po prvi put igra sa Đuricom i Žirovićem sa kojima se zna još iz vremena studija.
Bojan Žirović (u ulozi bolesnika Duška) takođe je rekao da je srećan što učestvuje u ovom projektu.
“Radujem se i jedva čekam da vidim kako će ova tema i priča da komunicira sa ljudima koji dođu da je gledaju”, izjavio je Žirović.
Za Pavla Pekića (koji igra lekara) važno je što u drami i predstavi “ono što je lično prerasta u nešto opšte”.
“Nakon što je probe gledalo nekoliko ljudi, imam utisak da ovo više nije samo naš lični doživljaj, već doživljaj koji prebacuje rampu. Mislim da će publika imati pored komičnih elemenata i jakih emocija i katarzične trenutke. Nama je rad na predstavi u izvesnom kontekstu bilo i terapeutsko iskustvo”, izjavio je Pekić.
Aleksandar Đurica (Refik Selman) ocenio je da je tema komada ono sa čim se svaki čovek pre ili kasnije susreće.
“Možda je ovo jedan od pokazatelja kako se s tim nositi, kako biti uspravan i vedar iako okolnosti nisu baš najidealnije”, rekao je Đurica, ističući da je, s druge strane, ekipa predstave bila idealna.
“Razne stvari smo prošli zajedno, učestvovali u raznim projektima i harmonija s kojom smo radili nema cenu. Bez obzira na krajnji rezultat, ovo je jedan terapeutski rad, posebno što je u pitanju mesto kao što je Zvezdara teatar u kojem mi je ovo četvrti komad”, rekao je Đurica.
Anđelika Simić (dežurna sestra), kojoj je ovo peta saradnja sa Stojanovićem, prisetila se svoje reakcije kada ju je pozvao da igra u komadu njegovog oca.
“Imala sam reakciju da i ako ne mogu – mogu. Inače, u komadu dežurna sestra nema ime, ali smo je mi nazvali Emina, što je ime Gorčinove mame. I doktora smo nazvali doktor Stojanović, po prezimenu reditelja i pisca. To je bila dodatna lepota rada na ovom komadu”, rekla je Anđelika Simić.
Stojanović se nadovezao da je to mali omaž i da “u predstavi ima nekih malih, privatnih omaža nekim prijateljima koji nisu više među nama” i to “u komičkom duhu, jer obrni-okreni, ovo jeste komedija, tako ju je pisac nazvao”.
Reditelj je i autor scenografije, kostime je kreirala Lana Cvijanović, a stručni saradnik je doktor Saša Kiković.
“Nije čovek ko ne umre” igra se na velikoj sceni “Danilo Bata Stojković”. Prve reprize zakazane su za 14, 15, 18. i 27. mart.
Sarajevska predstava je imala kultni status, igrana je godinama na matičnoj sceni. Snimljena je 1980. godine za televiziju, u režiji Emira Kusturice. Taj komad Velimira Stojanovića (1940-1984) imao je 20-ak postavki širom bivše Jugoslavije (u Ljubljani, Skoplju, Rijeci, Nišu, Mostaru, Banja Luci).
Sada se prvi put igra u Beogradu.
*Foto: Jakov Simović
(SEEcult.org)