Nepoželjna Snoudenova bista
Njujorška policija uklonila je 6. aprila veliku bistu Edvarda Snoudena u parku u Bruklinu, koju je grupa umetnika postavila u jutarnjim satima na spomenik američkim vojnicima stradalim tokom rata za nezavisnost.
Policija je saopštila da je započela i istragu o postavljanju Snoudenove biste na visoki stub spomenika poginulim američkim vojnicima (Prison Ship Martyrs Monument). Na stubu je osvanulo i Snoudenovo prezime, izrađeno sličnim fontom koji se koristi na vojnim memorijalnim spomenicima.
Umetnici, koji su tražili da ostanu anonimni, dozvolili su organizaciji Animal da snimi postavljanje Snoudenove biste, koju su nazvali “Prison Ship Martyrs Monument 2.0”.
Vlasti su najpre prekrile Snoudenovu bistu plavom plastičnom ciradom, a potom su je i uklonile.
Umetnici su saopštili da su “apdejtovali spomenik američkim vojnicima” kako bi ukazali na one koji žrtvuju svoju bezbednost u borbi protiv današnih tirana.
Prema navodima umetnika, bilo bi nečasno prema onima kojima je podignut spomenik da se ne dozvoli ukazivanje počasti onima koji danas štite ideje za koje su se oni borili, kao što je Edvard Snouden to učinio pokazujući kako NSA špijuniranjem krši Ustav.
Nadležni u službi za njujorške gradske parkove saopštili su za “Hafington post” da je “postavljanje bilo kakve neodobrene strukture ili umetničkog dela ilegalno”, zbog čega je dat nalog za njegovo uklanjanje.
Snoudenova bista postavljena je na stub spomenika u parku Fort Grin, koji je podugnut u znak sećanja na više od 11.000 američkih ratnih koji su izgubili život na britanskim brodovima za vreme rata za nezavisnost.
Snoudenova bista je profesionalno urađena – na nivou “muzejskog kvaliteta”, kako su rekli njeni autori za “Mashable”. Toliko izgleda zvanično da ljudi koji su prošli parkom neposredno nakon njenog postavljanja nisu ni primetili da se razlikuje od drugih spomenika.
Park sa vojnim spomenicima izabran je da bi Snouden bio smešten u istorijski kontekst nastanka SAD, zasnovan na idealima slobode. Umetnici su time želeli da poruče da ni današnja vlada ne sme nikoga nadzirati i zatvarati.
Snouden je već gotovo dve godine u egzilu u Rusiji, nakon što je otkrio pojedinosti o aktivnostima masovnom praćenja koje primenjuje Američka obaveštajna agencija (NSA), u kojoj je i sam radio.
Dan uoči postavljanja njegove biste u Bruklinu, na televiziji HBO je prikazan intervju koji je sa njim vodio komičar Džon Oliver. Ukoliko bi se vratio u SAD, Snoudenu bi se sudilo za izdaju.
Snouden je nedavno učestvovao putem video linka na konferenciji “Stanje sveta 2015” u Torontu – najvećem skupu koji organizuju studenti u vezi sa aktuelnim temama čovečanstva, a Rekonstrukcija Ženski fond objavila je transkript njegovog uvodnog izlaganja. Time je započela novu ediciju “Izvori epistemologije: Kritički život”, povodom Dana studenata, 4. aprila.
Početkom maja, na otvaranju festivala Beldocs u Beogradu biće prikazan dokumentarni film “Citizenfour” koji prikazuje kako je Snouden obelodanio tajna dokumenta NSA o nadgledanju internet komunikacije građana i prisluškivanju svetskih zvaničnika.
(SEEcult.org)
