Neponovljiva braća
Izložba radova istaknutih umetnika iz Srbije, regiona i Italije, koje je kolekcionar Dragoslav Damnjanović poklonio Narodnom muzeju u Beogradu, otvorena je 2. aprila u Muzeju istorije Jugoslavije (MIJ), uz performans darodavčevog brata Radomira Damnjanovića Damnjana, čija dela i čine okosnicu te zbirke.
Damnjan je gestom svog brata “dobio priliku da, kao niko u ovoj sredini, ima kolekciju u Narodnom muzeju, a Narodni muzej ima korist koju nikada ne bi mogao da pribavi”, konstatovao je na otvaranju izložbe istoričar umetnosti Jerko Denegri.
Vrednu kolekciju čine i radovi umetnika kao što su Marina Abramović i Ulaj, Braca Dimitrijević, Julije Knifer, Raša Todosijević, Stojan Ćelić, Dušan Otašević, Marko Čelebonović, Branko Miljuš, Radomir Reljić, Goran Trbuljak, Eugen Feler, Branislav Karanović...
Julije Knjifer, Meandar 1961-1969
U kolekciji se nalaze brojna dela koja je Dragoslav Damnjanović kupovao i Damnjanova koja je razmenjivao sa umetnicima u inostranstvu, a poklonjena su Narodnom muzeju od 2005. do 2009. godine.
Ističući dugogodišnje prijateljstvo s Damnjanovićima, “jedinstvenom, neponovljivom braćom”, Denegri je poklanjanje kolekcije Narodnom muzeju opisao kao čin altruizma koji danas treba da umetnicima bude uzor.
Damnjan je, kao samostalni umetnik, imao podršku u bratu koji je “stajao iza svih njegovih odluka i rizika” i time na indirektan način uticao na umetnika, naglasio je Denegri.
Damnjan, Autoportret, 1979
V.d. direktora MIJ Katarina Živanović takođe je istakla gest darodavca, dodajući da je izložba rezultat “harmonične saradnje Narodnog muzeja i MIJ”.
“Nismo imali ni najmanju glavobolju i kada otvore svoju zgradu želimo da sarađuju sa nama”, rekla je Katarina Živanović o Narodnom muzeju, čija je stalna postavka zatvorena već godinama zbog rekonstrukcije zgrade na Trgu republike.
Direktorka Narodnog muzeja Tatjana Cvjetićanin rekla da je zbirka predstavlja uzbudljivu ličnu i autentičnu sredinu srpske i evropske umetnosti, mahom italijanske. “Dragoslav Damnjanovic pridružio se time darodavcima Narodnog muzeja, doprinoseći da bude ono što je danas”, rekla je ona.
Prema rečima samog darodavca, dela koja je poklonio Narodnom muzeju izdržala su kriterijume njegovog ukusa i svesti, kao i vremena u kojem su nastala.
Damnjan, Asocijacija potonulog grada, 1958.
“Vrlo sam srećan da sam na skroman način mogao da doprinesem stvaranju naše istorijske i kulturne baštine, danas kada je kultura najveća ljudska kristalizacija”, naveo je Dragoslav Damnjanović, dodajući da je u dugom vremenu njegovog praćenja likovne scene bilo puno entuzijazma, te da je to bilo vreme oduševljenja, različitih vidova umetničkog izražavanja, ideja i idejnih usmerenja - od depresije do svetlosti.
Na ideju da pokloni kolekciju Narodnom muzeju došao je razmišljajući šta je moguće učiniti da se prevaziđe situacija u kojoj se, kao po nekom pravilu, o zbirkama mnogo više pisalo i pričalo nego o delima koja ih sačinjavaju.
“Velike ‘priče’ i ‘pisanija’, skoro uvek su vid intimističke literature, takođe i tekstovi koji poseduju zanimljivu strukturu mentalnih sklopova i analiza vremena u kojem su dotična dela nastala. Dela su, najčešće, ostajala u senci i po strani, što je u meni često stvaralo stanje nelagodnosti i praznine. Razmišljajući o takvoj pojavnosti, te čitajući propratne tekstove onih koji su svoje zbirke darivali javnim ustanovama, gradskim galerijama i muzejima, a time doprinosili stvaranju kulturnog fonda jedne sredine, uvek sam bio u velikoj dilemi šta da činimo kako bi se izišlo iz takvog neodređenog stanja”, naveo je Dragoslav Damnjanović, koji je posebno zahvalio bratu koji je, posredno ili neposredno, učestvovao u formiranju njegovih estetskih načela i u uobličavanju zbirke.
Damnjan, Mrlje, 2004.
Rođen u Mariboru 1934. godine, Dragoslav Damnjanović je je diplomirao na Pravnom fakultetu 1960. godine, a bio je zaposlen u Gradskom saobraćajnom preduzeću u Beogradu do penzionisanja 1995.
Damnjanović je sakupljao dela umetnika koji su stvarali i izlagali u Beogradu, kao i onih čija se delatnost odvijala u Milanu, Zagrebu, Parizu, Londonu, Tokiju ili nekom drugom gradu.
Zbirka je sakupljana više decenija i, prema navodima autora izložbe, sadržajem i strukturom prati tendencije vezane uz krug umetnika bliskih Damnjanovom stvaralaštvu. Radovi u toj zbirci nisu sakupljani u nameri da prikažu pravce, pokrete, pojave i trendove određenog doba ili da povežu autore, mada to čine i uspostavljaju nemušti dijalog koji podstiče na otkrivanje dodirnih tačaka - umetničkih i ljudskih.
Eugen Feler, Niz
Zahvaljujući Damnjanovićevom poklonu, Zbirka jugoslovenskog slikarstva XX veka Narodnog muzeja obogaćena je za 222 dela, od čega su 72 slike domaćih i stranih autora.
Najveću celinu čini 130 umetničkih dela na papiru jugoslovenskih autora koji predstavljaju dva koherentna jezgra - jedno koje je obeležilo 60-te i drugo iz 70-ih godina, što kolekciji daje identitet najsadržajnijih i najintrigantnijih perioda i umetničkih praksi modernijeg doba, u integralnom, i što je od posebnog značaja, tada interaktivnom jugoslovenskom prostoru.
Marina Abramović/Ulay, performans, 1977.
Iako skulptura nije bila u fokusu interesovanja kolekcionara Damnjanovića, zbirka ipak sadrži skulpturu “Figura” iz ranije faze Kolje Milunovića.
Inostrani deo kolekcije čini šest dela italijanskih umetnika različitih generacija. Ona su nastala u rasponu od 40 godina, od 1966. do 2005, od “Jabuke” Đuzepea Galiciolija do slike “Pop Scratch N39” Jakopa Prine. Osim ostvarenja Guljelma Kavelinija “Destrukcija-samokritika”, koje se može označiti kao objekat-asamblaž, ostali radovi su izvedeni u tradicionalnim likovnim tehnikama, kao slike na platnu i dasci.
Većina radova iz grafičke zbirke Damnjanovića vezana je za aktivnosti Studija 16/e. To se odnosi kako na radove koji su proistekli iz aktivnosti umetnika u tom prostoru, tako i na one koji nisu neposredno sa njom bili povezani, ali su joj srodni.
Damnjan, Mrtva priroda sa šest flaša
Studio 16/e delovao je između 1975. i 1985. u Torinu, kao mesto za realizaciju različitih umetničkih aktivnosti; bila je to neka vrsta galerije otvorenog tipa. Osnivači su bili italijanski umetnici Santo Leonardo, Mario Toci, Davide Vesio, Pietro Kacola.
Takođe, zahvaljujući aktivnostima Radomira Damnjana, pre svega u kontekstu mejl-arta, u Narodni muzej su stigla i dela Eduarda Aroja, Sezara, Luiđi Ontanija, Fernanda de Filipija...
Zbog kompleksnosti, te stručne muzeološke obrade i odgovarajuće zaštite dela, poklon-zbirka Dragoslava Damnjanovića čuva se u pet muzejskih kolekcija, čiji su kustosi ujedno i autori kataloga i izložbe.
Autori kataloga i izložbe su kustosi Ljubica Miljković (Zbirka jugoslovenskog slikarstva), Vera Grujić (Zbirka skulpture), Gordana Stanišić (Jugoslovenska zbirka Kabineta grafike), Tatjana Bošnjak (Zbirka strane umetnosti), Dragana Kovačić (Strana zbirke Kabineta grafike) i Jelena Dergenc (Odeljenje za edukaciju).
Izložba će biti propraćena autroskim i stručnim vođenjima, kao i edukativnim radionicama, a otvorena je do 29. maja.
Sajt MIJ je www.mij.rs
(SEEcult.org)