Najširi izbor i Ugričićev bojkot NIN-ove nagrade

Žiri za dodelu NIN-ove nagrade za najbolji roman 2010. godine uvrstio je u najširi izbor 30 naslova, među kojima su i nova dela petorice dosadašnjih dobitnika. Redakcija NIN-a ujedno je dobila i pismo Sretena Ugričića, koji je zatražio povlačenje svog romana “Neznanom junaku” iz konkurencije, smatrajući da “ovakva NIN-ova nagrada, kakvom se uglavnom pokazala poslednjih dvadeset godina, ne daje legitimitet piscu, nego pisac daje legitimitet ovakvoj nagradi, ako pristane da učestvuje”.

Žiri za dodelu NIN-ove nagrade za najbolji roman 2010. godine uvrstio je u najširi izbor 30 naslova, među kojima su i nova dela petorice dosadašnjih dobitnika. Redakcija NIN-a ujedno je dobila i pismo Sretena Ugričića, koji je zatražio povlačenje svog romana “Neznanom junaku” iz konkurencije, smatrajući da “ovakva NIN-ova nagrada, kakvom se uglavnom pokazala poslednjih dvadeset godina, ne daje legitimitet piscu, nego pisac daje legitimitet ovakvoj nagradi, ako pristane da učestvuje”.

U pismu uredništvu “NIN-a” i izdavačkoj kući “Laguna”, koja je objavila njegov roman, Ugričić je naveo da je bio neprijatno iznenađen kada je video svoj roman na listi prijavljenih, iako je obavestio izdavača da ne želi da učestvuje.

Prema njegovim rečima NIN-ova nagrada presudno utiče na kanonizaciju savremenog domaćeg stvaralaštva, a pošto je roman dominantni i privilegovani žanr, i na artikulaciju ukupne predstave književnosti i njenog statusa na kulturnoj i javnoj sceni.

“Kao takva, NIN-ova nagrada je funkcionalno usađena u sociosimbolički poredak kojim se bavim u ‘Neznanom junaku’ (kao i u prethodnoj knjizi eseja ‘Uvod u astronomiju), poredak koji je mutirao do grotesknih formi i razmera - kako vulgarnih i bolno očiglednih, tako i samozatajnih i naizgled bezazlenih - te mora biti demaskiran, detabuiziran i desakralizovan, temeljno iskritikovan i objašnjen čak i deci u osnovnoj školi, inače će nas satrti, a već nam je naneo nenadoknadivu štetu”, naveo je Ugričić, opisujući taj poredak kao “ideološki armiran nacionalizmom, tradicionalistički, patrijarhalan, populistički, autističan i antiprosvetiteljski”.

Navodeći i da takav poredak podstiče konformizam i samosažaljenje umesto istinoljubivosti, samosvesti, odgovornosti, racionalne kritičnosti i otvorenosti, te da nije u stanju da produkuje smisao, već ga nemilice troši, ulizuje se predrasudama, niskom ukusu, malograđanštini, mediokritetstvu, zatucanosti i ksenofobiji, Ugričić je dodao i da je u tom i takvom poretku bio mjoguć i stvaran Slobodan Milošević i njegov režim.

“To je poredak našeg poraza i bezizlaza”, naveo je Ugričić, koji je i upravnik Narodne biblioteke Srbije.

Prema njegovim rečima, u takvom poretku vladajuće merilo glasi: što srpskije to bolje, a trebalo bi da bude upravo obrnuto - što bolje to srpskije.

Navodeći da o nacionalizmu kao formi intelektualne i moralne korupcije misli isto što i Danilo Kiš, Mario Vargas Ljosa, Jovan Sterija Popović, Tomas Bernhard, Radomir K onstantinović, Milan Kangrga, Ivan Čolović i toliki drugi slobodoumni i slobodoljubivi autori, Ugričić je poručio da književnost ne sme da služi postojećem poretku, kao ni glavna književna nagrada.

“Taj poredak imao je, nekad, svoje prepoznatljive ideološke i javne atribute u samoupravnom socijalizmu i jednopartijskoj diktaturi, a od Miloševićevog režima do danas ima ih dekorativno presvučene u samoupravnom nacionalizmu i višepartijskoj diktaturi. U tom poretku, tokom protekle dve decenije, najuglednije književne nagrade, između ostalog, devalvirane su i kompromitovane: NIN-ova, Andrićeva, Meše Selimovića... Taj poredak je toliko uvrežen da se prima i održava kao bogomdan, kao da se podrazumeva i kao da nam odgovora. E, pa tome odbijam da se pridružim. Ne pristajem”, poručio je Ugričić, podsećajući da nije jedini koji ne pristaje i da je Saša Ilić već davno obrazložio svoje razloge za bojkot NIN-ove nagrade.

Ugričić je pozvao i druge pisce iz ovogodišnje produkcije romana da im se pridruže i pokažu da razumeju zašto je važno i neophodno odbiti učešće u konkurenciji.

Žiri NIN-ove nagrade, koji je primio više od 130 naslova, sačinio je najširi izbor ne znajući za pismo Ugričića, a stavove članova žirija NIN će objaviti u narednom broju - ako ih bude, najavio je glavni i odgovorni urednik tog beogradskog nedeljnika Nebojša Spaić.

U najširi izbor ušli su romani “Trezvenjaci na pijanoj lađi“ Mirka Demića, “Ono što oduvek želiš” Gordane Ćirjanić, “Što se ne javiš bratu” Vladana Kosorića, “Mrtvo polje” Srđana Srdića, “Ćerka” Davida Albaharija, “Čovek koji je ubio Teslu” Gorana Skrobonje, “Naustice Brankovića” Silvane Hadži-Džokić, “Restlovi” Branka Čankovića, “O golmanima i bubnjarima” Nebojše Radića, “Vrlo malo svetlosti” Vladana Matijevića, “Na stazi suza” Đorđa Pisareva, “Era” Žarka Radakovića, “Oštar start” Miće Vujičića, “Mi različiti” Veselina Markovića, “Ultramarin” Milete Prodanovića, “Petlja, omča, osmica” Vidana Arsenijevića, “Gospođa Olga” Radovana Belog Markovića, “Dobro jeste živeti” Milovana Danojlića, “Opsenarenje” Aleksandre Mokranjac i “Gospodska ulica” Ranka Risojevića.

U najširem izboru su i romani “Zvona za trojicu” Miroslava Toholja, “Početak bune protiv dahija” Svetislava Basare, “Velosiped gospodina Vermeša” Marije Šimoković, “Acqua alta” Sanje Domazet, “Ispod tavanice koja se ljuspa” Gorana Petrovića, “Posmatrač ptica” Vide Ognjenović, “Nedelja pacova” Vuleta Žurića, “Led” Ilije Bakića, “Kamen blizanac” Zorana Petrovića i “Split” Slavoljuba Stankovića.

Najviše romana u najširem izboru ima beogradska izdavačka kuća “Stubovi kulture” (sedam), a “Laguna”, koja je imala najviše predloga (petnaestak), ima tri.

Među knjigama u najširem izboru su dela petorice dosadašnjih dobitnika - Davida Albaharija (Mamc, 1996), Milovana Danojlića (Oslobodioci i izdajnici, 1997), Gorana Petrovića (Sitničarnica “Kod srećne ruke", 2000), Vladana Matijevića (Pisac iz daleka, 2003) i Svetislava Basare (Uspon i pad Parkinsonove bolesti, 2006).

Novim žirijem za dodelu NIN-ove nagrade, vredne 10.000 evra, predsedava Vasa Pavković, a članovi su Ljiljana Šop, Vasa Pavković, Mileta Aćimović Ivkov, Aleksandar Ilić i Mladen Šukalo.

NIN-ovu nagradu za 2009. dobila je Grozdana Olujić za roman “Glasovi u vetru”, u izdanju Srpske književne zadruge. Njen roman dobio je samo glas više od “Ljetopisa večnosti” Žarka Komanina, takođe u izdanju SKZ, a u užem izboru bilo je još šest naslova.

Olujićeva je tek treća žena koja je dobila NIN-ovu nagradu za 55 godina, posle Dubravke Ugrešić za "Forsiranje romana reke" (1988) i Svetlane Velmar Janković za "Bezdno" (1995).

NIN-ova nagrada je do raspada bivše Jugoslavije dodeljivana piscima sa celog tog prostora, a trostruki laureat bio je samo Oskar Davičo, dok su dvostruki bili Dobrica Ćosić i Živojin Pavlović.

*U PRILOGU: Spisak dobitnika od 1954. do 2009.

(SEEcult.org)