Mitovi o EU: Kultura i pregovori (2)

Pregovarački proces Srbije sa Evropskom unijom o pridruživanju uglavnom se pominje u izjavama zvaničnika, medijima i najširoj javnosti u kontekstu poglavlja koja se smatraju najtežim i najproblematičnijim, pa sektor kulture i u tom pogledu ostaje skrajnut. Serijal “Zašto DA NE u EU?” o mitovima o EU iz ugla sektora kulture pokazuje da akteri kulturne scene, među kojima su i predstavnici institucionalnog i nezavisnog sektora, veruju da kultura neće biti u značajnijem fokusu tokom pregovora. Stoga smatraju da je neophodno uzeti stvari u svoje ruke i uticati na nadležne da što pre reše nagomilane probleme, koji se tiču i mogućnosti uspostavljanja ravnopravnih odnosa sa partnerima u zemljama članicama EU, kako za vreme pregovora, tako i po njihovom okončanju.

Prema nedavno objavljenom izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u 2015. godini, Srbija je “na dobrom nivou pripremlјenosti u oblasti obrazovanja i kulture”, koji su obuhvaćeni zajedno Poglavljem 26.

U izveštaju je veća pažnja posvećena sektoru obrazovanja, uz posebno isticanje napretka u učešću u programu Erasmus +, a što se same kulture tiče, navedeno je da je Srbija u maju ratifikovala Evropsku konvenciju za zaštitu audiovizuelnog nasleđa, te da uspešno učestvuje u potprogramima za kulturu programa Kreativna Evropa i Evropa za građane. Takođe, kako je navedeno, Srbija je postigla izvestan napredak u usklađivanju svog zakonodavstva u audiovizuelnom medijskom sektoru kako bi mogla da učestvuje u potprogramu Mediji Kreativne Evrope.

Prema rečima pomoćnice ministra kulture i informisanja Srbije Asje Drača Muntean, koja je zadužena za sektor međunarodne saradnje, evropskih integracija i projekte i članica je tima za pregovore o Poglavlju 26, sektor kulture prožima se i kroz mnoga druga pregovaračka poglavlja.

Kultura je tako prisutna na primer i u poglavlju koji se odnosi na carinu, posebno u vezi sa regulisanjem pitanja izvoza i uvoza kulturnih dobara. Audiovizuelna politika je prisutna u poglavlju koje se odnosi na informaciono društvo i medije, a sufinansiranje kinematografije se prati kroz državnu pomoć.

“Veoma je složen sistem pregovaranja i kultura se, zbog svoje specifičnosti, posebno tretira u ovim tzv. velikim pregovaračkim poglavljima. Ovo zahteva istovremeno praćenje više od 10 pregovarački poglavlja u svim fazama”, rekla je Asja Drača Muntean za serijal “Zašto DA NE u EU?”

Prema njenim rečima, uspeh u pregovorima u vezi sa sektorom kulture bio bi otvaranje i zatvaranje pregovaračkog Poglavlja 26, jer bi time Srbija “bila korak bliža članstvu, a sektoru kulture omogućila ravnopravni položaj sa ostalim državama članicama EU”.

“Ugovor o funkcionisanju EU, u delu o kulturi,  postavio je saradnju u toj oblasti kao svoj cilj i Srbija je tome i posvećena. Zajednički ciljevi u okviru EU u ovoj oblasti se postižu u okviru mehanizma pod nazivom Otvoreni metod koordinacije. Srbija je sada posmatrač ali prati ciljeve koji se postižu u okviru ovog mehanizma, navela je Asja Drača Muntean, dodajući da je  Ministarstvo kulture i informisanja uvelo prvi put ove godine, u skladu sa postignutim ciljevima u okviru tog mehanizma, još jednu novu meru kulturne politike - podršku mobilnosti umetnika i profesionalaca tokom cele godine.

Poglavlje 26 obuhvata, uz oblast kulture, i obrazovanje, obuku i programe za mlade.

Te oblasti su u nadležnosti država članica EU koje ih sprovode u duhu saradnje i dobrovoljnih merila.

Ugovorom o funkcionisanju EU nalaže se da EU podstiče saradnju država članica, kao i da pomaže i dopunjuje njihove aktivnosti, pritom poštujući njihovu nadležnost za sadržaj nastave, organizaciju sistema obrazovanja i stručnog osposobljavanja, kao i njihovu nacionalnu i regionalnu kulturološku raznolikost.

Pravna tekovina u okviru Poglavlja 26 uglavnom sadrži tzv. meko zakonodavstvo i podrazumeva okvir saradnje u oblasti politika kroz Otvoreni metod koordinacije (OMK) i programe EU u oblasti obrazovanja i obuke, kulture, omladine i sporta.

Prema vodiču “Pregovori o pregovorima”, koji je 2013. pokrenula Beogradska otvorena škola radi promocije transparentnog i odgovornog procesa vođenja pregovora o pristupanju EU, značaj Poglavlja 26 ogleda se u činjenici da je u razvijenim ekonomijama EU prepoznato da je glavni razvojni resurs ljudski kapital, a njegov kvalitet prvenstveno zavisi od ponude odgovarajućeg obrazovanja i obuke. Lisabonskom strategijom iz 2000, Evropski savet je postavio za cilj da EU postane najkonkurentnija i najdinamičnija privreda utemeljena na znanju, sposobna za održivi ekonomski rast, s većim mogućnostima zapošljavanja, boljim poslovima i većom socijalnom kohezijom. Pravni okvir, u kojem su smernice za kreiranje društva znanja u EU, manifestuje se kroz veliki broj dokumenata EU (Bolonjska deklaracija, Lisabonska strategija, Kopenhaška deklaracija itd.).

Cilj zajedničke politike u oblasti kulture nije da harmonizuje kulturne identitete, već da zaštiti i unapređuje bogatstvo evropske kulture. Konvencija Uneska o zaštiti i podsticanju raznolikosti kulturnog izraza iz 2005. godine, koju su članice EU ratifikovale, predstavlja glavnu komponentu pravnih tekovina EU. Saopštenjem Komisije o Evropskoj agendi za oblast kulture u globalizovanom svetu uveden je strukturni dijalog sa sektorom za kulturu i otvoreni metod saradnje, kako bi se postigla tri zajednička skupa ciljeva: kulturološka raznolikost i interkulturalni dijalog; kultura kao katalizator za kreativnost; i kultura kao ključna komponenta u međunarodnim odnosima.

S obzirom na oblasti na koje se odnosi Poglavlje 26, Pregovaračku grupu Srbije u tom kontekstu čine i predstavnici Ministarstva kulture i informisanja, uz predstavnike Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva finansija, Ministarstva privrede, Ministarstva omladine i sporta, Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, Nacionalnog prosvetnog saveta, Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Fondacije TEMPUS - Tempus kancelarije u Srbiji i Kancelarije za evropske integracije.

U okviru procesa pregovora o pristupanju, najpre je u februaru 2014. u Briselu održan godine sastanak eksplanatornog skrininga, na kojem su eksperti Evropske komisije iz Generalnog direktorata za obrazovanje i kulturu predstavili pravne tekovine u toj oblasti i odgovarali na pitanja delegacije Srbije.

Eksplanatorni skrining je prva faza u pristupnim pregovorima, nakon kojeg sledi bilateralni skrining, koji je održan u aprilu 2014. Potom Evropska komisija izrađuje izveštaj o skriningu na osnovu kojeg se otvaraju pregovori u određenom poglavlju ili se preporučuju merila za otvaranje pregovaračkog poglavlja.

Na bilateralnom skriningu, prema navodima na sajtu vlade, Evropska komisija je pohvalila saradnju sa Pregovaračkom grupom 26 na pripremi bilateralnog sastanka, kao i kvalitet unapred dostavljene dokumentacije i priloga koji su je pratili. Konstatovan je visok stepen usklađenosti domaćih propisa sa pravnim tekovinama EU.

Predstavnici Evropske komisije su istakli važnost realizovanja programa Erazmus+, Kreativna Evropa i Evropa za građane.

(SEEcult.org)

Među sagovornicima projekta “Zašto DA NE u EU?", koji su realizovali ZMUC i SEEcult.org, bili su: v.d. direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović, direktorka Remonta - nezavisne umetničke asocijacije Darka Radosavljević, predavač na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu Zoran Ćirjaković, filmski scenarista Dimitrije Vojnov, pevač grupe Darkwood Dub Dejan Vučetić Vuča, Rastko Šejić iz udruženja Šta hoćeš, osnivač i glavni urednik izdavačke kuće Arhipelag Gojko Božović, Vladislav Nešić iz Omladinskog pozorišta PATOS u Smederevu, aktivista, umetnik i urednik i koordinator tribinskog programa Kulturnog centra Rex Nebojša Milikić, Vlada Đurić iz Umetničke asocijacije i programski direktor Kulturnog centra Zrenjanin, grafički dizajner Slavimir Stojanović, Zoran Pantelić iz Centra za nove medije_Kuda.org u Novom Sadu, direktorka Centra za kulturu Sopot Suzana Anastasov Marković, rukovoditeljka Grupe za međunarodnu saradnju i evropske integracije Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa civilnim društvom Jelena Pajović van Reenen, direktorka Kolarčeve zadužbine Jasna Dimitrijević, Marko Miletić iz Kontekst kolektiva i jedan od urednika portala Masina.rs, Zoran Gajić iz Centra za konceptualnu politiku, novinarka i urednica kulture u Radio Beogradu 202, pozorišna kritičarka i dramaturškinja Aleksandra Glovacki, kustos Muzeja savremene umetnosti Vojvodine Nebojša Milenković, profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu dr Vladislava Gordić Petković, slikar i pisac Mileta Prodanović, profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu i predsednik Nacionalnog saveta za kulturu, umetnik Milan Bosnić, kao i šef Delegacije EU u Srbiji, ambasador Majkl Devenport.

Pozivamo sve da se priključe daljoj raspravi u okviru Facebook strane projekta “Zašto DA NE u EU?”

Projekat "Zašto DA NE u EU?" podržala je Kancelarija Vlade Srbije za evropske integracije. (SEEcult.org)