Ministarstvo: Providne manipulacije Asocijacije NKSS

Ministarstvo kulture i informisanja Srbije odbacilo je kao neosnovane kritike Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) u vezi sa konkursima za sufinansiranje projekata u 2017. godini, smatrajući da predstavljaju “providne manipulacije”.

Povodom saopštenja NKSS, kojim su zatraženi odgovori na pitanja otvorena u javnosti posle objavljivanja rezultata konkursa i Nacrta strategije razvoja kulture, Ministarstvo je navelo da je NKSS iznela “proizvolјne, netačne i metodološki krajnje konfuzne i međusobno neuporedive podatke”, te da je, u cilјu istinitog i objektivnog informisanja javnosti, dužno da saopšti nepobitne činjenice u vezi sa konkursima i ostalim aktivnostima koje su predstavnici NKSS, kako je ocenilo, “(pr)ocenjivali s puno manjkavosti, ostrašćenosti i uz obeshrabrujuće nepoznavanje funkcionisanja sistema državne uprave i nadležnosti različitih nivoa vlasti”.

Navodeći da je na konkurse u oblastima kulturnog nasleđa, savremenog stvaralaštva i digitalizacije ukupno pristigla 3.691 prijava, od kojih su 672 odbačene zbog formalno-pravnih nedostataka, Ministarstvo je navelo da su osnovu rezultata konkursa komisije odobrile 1.024 projekta, što je za 216 projekata ili za oko 27% više nego u 2016. godini, a podržani su sa ukupno 622.785.397,20 dinara.

U oblasti savremenog stvaralaštva prijavlјeno je 2.732 projekta, od čega su odbačene 333 prijave. Podržan je 771 projekat, što je za 171 (oko 29%) više u odnosu na 2016. godinu, a za to je izdvojeno ukupno 349.956.800 dinara.

Poredeći sa rezultatima konkursa iz 2016. godine, najveće povećanje podržanih projekata beleži oblast umetničke igre, sa 14 na 39 projekata ili 178%. Ove godine znatno je povećan broj podržanih projekata i u oblastima kulturne delatnosti nacionalnih manjina - 102 u odnosu na 59 2016. godine, zatim za kulturne delatnosti dece i mladih (73 u odnosu na 45), te muzičkog stvaralaštva (80 u odnosu na 58) i kinematografije i audio-vizuelnog stvaralaštva (12 projekata više nego u 2016. godini - 78 u odnosu na 66).

U oblasti kulturnog nasleđa pristiglo je 765 prijava, od čega 338 nije uzeto u razmatranje, a odobreno je ukupno 218 projekata, što je deset više u odnosu na 2016. godinu. Ukupno će biti izdvojena sredstva u iznosu od 246.828.597,20 dinara.

Ministarstvo kulture navelo je i da je u 2017. godini prvi put raspisalo konkurs u Sektoru za razvoj digitalne istraživačke infrastrukture u oblasti kulture i umetnosti. Na taj konkurs je apliciralo 194 projekta, od čega je jedna prijava odbačena, a komisija je odobrila 35 projekata koji će biti podržani iznosom od ukupno 26.000.000 dinara.

“Tvrdnja NKSS da ‘državu finansiraju građani’ jeste demagoški pokušaj preoblikovanja notorne istine da se svaka pa i naša država najvećim delom finansira kroz poreze i predstavlјa samo zamaglјivanje namere NKSS da i pored atributa ‘nezavisna’ sve njihove aktivnosti budu finansirane od strane republičkih i ostalih nivoa vlasti. Sve to aludira na već dobro poznati princip ‘Vaša nafta – moje ideje’, odnosno prihvatanje samo prava ali nikako i obaveza i odgovornosti, uz neprihvatanje bilo kakvog nepristrasnog i stručnog vrednovanja projekata”, ocenilo je Ministarstvo.

Ministarstvo je odbacilo i kritike u vezi sa članovima komisija, navodeći da su “birani iz redova istaknutih kulturnih poslenika u svojim oblastima”.

“Rad komisija bio je apsolutno transparentan, komisije su bile autonomne u odlučivanju i bez ikakvog mešanja sa strane i uticanja na odluke koje su donošene u skladu sa jasnim i precizno definisanim kriterijumima i uslovima konkursa”, navedeno je u saopštenju.

NKSS bi, prema navodima Ministarstva, trebalo da zna da ono “nema nikakvih ingerencija nad Sekretarijatom za kulturu grada Beograda, niti bi to bilo poželјno iz više razloga”.

“Činjenica da je u prethodnom periodu ministar (Vladan) Vukosavlјević obavlјao funkciju gradskog sekretara za kulturu ne podrazumeva da treba da snosi odgovornost, bilo u vidu kritika bilo u vidu pohvala, za rezultate konkursa Gradskog sekretarijata u sadašnjem sazivu, kao što to bez ikakvog formalno-pravnog i logičkog utemelјenja ocenjuje NKSS”, saopštilo je Ministarstvo.

“Skandalozno je, da upotrebimo termin NKSS, i pomisliti, a kamoli tvrditi da su odluke komisija ‘drastično’ ugrozile rad nevladinog sektora u oblasti kulture”, navelo je Ministarstvo kulture, dodajući da je u Srbiji registrovano više od 2.000 udruženja koja su aktivna u oblasti kulture, od kojih su 74 članovi Asocijacije NKSS.

“Na konkursima Ministarstva u oblasti savremenog stvaralaštva u 2017. godini - od ukupno 771 podržanog projekta, 283 projekta su iz nevladinog sektora i oni su podržani sa 143.098.000 dinara odnosno 40% ukupnog iznosa namenjenog za sve konkurse u oblasti savremenog stvaralaštva. Samim tim apsurdno je govoriti o bilo kom obliku diskriminacije, već se jedino može razmatrati zbog čega NKSS smatra da ima monopol na zastupanje celokupnog nevladinog sektora, iako članstvo te asocijacije čini manje od pet odsto ukupnog broja udruženja u kulturi. Generički naziv ‘nezavisna kulturna scena’ ne treba da zbunjuje javnost, budući da u Srbiji postoji preko 2.000 subjekata iz nevladinog sektora koji su aktivni u oblasti kulture”, ocenilo je Ministarstvo kulture.      

Ministarstvo je ocenilo i da je NKSS, pored “nerazlikovanja nadležnosti kada je reč o nivoima vlasti”, pokazala “nepoznavanje nadležnosti i zakonskih akata, tvrdeći da je nacrt Strategije razvoja kulture u Republici Srbiji od 2017-2027. godine u suprotnosti sa Zakonom o kulturi”.

“S obzirom da je NKSS već niz godina prisutna na kulturnoj sceni i da sa dosta solidnim uspehom, i kao asocijacija i članice pojedinačno, učestvuje na različitim konkursima i Ministarstva i drugih organa, u tom udruženju morali bi da znaju da je strategija krovni dokument, prema kome se usaglašavaju zakoni i podzakonski akti, a ne obrnuto”, navelo je Ministarstvo povodom ocene NKSS da Nacrt strategije “ima tendenciju da legalizuje aktuelnu kulturnu politiku - suprotnu duhu krovnog Zakona o kulturi na osnovu kojeg se Strategija i donosi”.

Navodeći da je Nacrt strategije razvoja kulture otvoren dokument, kojem su “dobrodošli svaka razložna sugestija i svaki razuman predlog, od bilo kog pojedinca ili udruženja”, Ministarstvo je ponovilo da će na javnim raspravama, koje će uskoro biti organizovane širom Srbije, svi zainteresovani akteri imati priliku da ukažu na postojanje manjkavosti i daju predloge za unapređenje tog dokumenta. Napominjući da je to moguće već sada putem njegovog sajta,  Ministarstva je navelo da su doborodošli i predlozi i sugestije NKSS, “pogotovo ako se ima u vidu da je značajan deo strategije posvećen upravo razvoju civilnog sektora u kulturi”.

NKSS je prethodno saopštila, povodom izjava ministra Vukosavljevića da “ne može samo država finansirati kulturu”, da to “nikada nije ni bio slučaj, a pogotovo nije tokom poslednje dve decenije”.

NKSS je navela i da je nakon objavljivanja njene komparativne analize rezultata konkursa Ministarstva kulture za savremeno stvaralaštvo za prethodne tri godine postalo jasno ne samo da se “ukupna sredstva namenjena organizacijama u kulturi smanjuju, već i da se od tih malih sredstava, netransparentnim procesima izbora komisija i njihovog rada, kao i direktnim mešanjem u donošenje odluka, sve veći deo sredstava, po kriterijumima očigledno poznatim samo ministru, izdvaja za organizacije koje se i ne bave kulturom”. Ministru je zamereno i što se proglašava nenadležnim čak i za komentar rezultata konkursa Sekretarijata za kulturu grada Beograda, prema kojima su sredstva dobijale i organizacije koje su registrovane neposredno pred, u toku ili čak nakon zatvaranja konkursa.

(SEEcult.org)