Mia Ćuk - Eikaiwa
Novosadska umetnica Mia Ćuk predstavlja se u Gradskoj galeriji Požega izložbom “Eikaiwa”, koja je posvećena sistemu učenja engleskog jezika koji nude mnogobrojne škole jezika u Japanu posredstvom Skajpa, angažujući za male svote novca i pod strogim pravilima ponašanja predavače iz inostranstva, među kojima je bila i ona sama.
Eikaiwa (英会話), što u prevodu sa japanskog znači “konverzacija na engleskom jeziku”, predstavlja sistem učenja sa fokusom na svakodnevnoj komunikaciji koji nude mnogobrojne škole jezika u Japanu.
U protekle dve godine i sama Mia Ćuk je radila u jednoj od vodećih eikaiva, prihvatajući njenu korporativnu ideologiju, obesmišljenu komunikaciju i nisku platu kao pravila igre, kako bi problematizovala ideju institucionalizovanja jezika kroz stereotipe i obrasce, banalizovanje znanja, prekarnog rada, te usmeravanja učenja ka sistemu praznog numeričkog bodovanja. Sam početak rada u takvoj kompaniji označava dobijanje jedinstvenog broja radi identifikacije, u u slučaju Mie Ćuk to je bio f2172.
Prema rečima umetnice, koja je rad “Eikaiwa” premijerno predstavila proteklog leta na izložbi finalista nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2016. godinu u Beogradu, nikada nije upoznala svoje nadređene ili studente.
“Radeći u ambivalentnom prostoru Skajpa, moji časovi traju 25 minuta i najčešće prate unapred pripremljeni kompanijski scenario. U tom scenariju predavač izvodi prepisane kodove ponašanja, održava pozitivan stav, stimuliše preuveličanim entuzijazmom, skriva određene podatke (npr. da ima i drugi posao) neutrališući sebe, oslobađajući se svih tragova individualizma. Eikaiwa sistem je osmišljen da u velikoj meri negira ili neutrališe postojanje realne ličnosti (profesori i studenti koriste pseudonime), realnih prostora (predavači simuliraju kancelarijski prostor, uklanjajući iz kadra detalje koje upućuju na činjenicu da rade od kuće), kao i realna mišljenja (lista tema za izbegavanje: politika, konflikt, religija, terorizam itd.)”, navela je Mia Ćuk, ukazujući da lični prostori u kojima se nalaze učesnici postaju vidljivo, ali zabranjeno područje, geografski i ideološki izolovano, nedefinisanih koordinata, ali utvrđeno politikom kompanije.
Drugi plan sistemom zabrana postaje nevidljiv, nekonstruisan nosilac tragova realnosti i svakodnevnog postojanja. Kroz njega, kako je navela, saznaje ko su zapravo ljudi sa kojima radi, i šta se nalazi iza ideje samoreprezentacije ugrađene u predvidiv govor.
Fotografije iz serijala “Eikaiwa” nastale su kao direktne kontakt kopije prostora, upotrebom printskrina u momentu kada studenti na kratko napuste scenu. Na taj način sliku gradi ne samo ono vidljivo, već i latentno, brzina protoka informacija, bezbrojnih bitova u sekundi, koji deluju protiv kvaliteta i razgrađuju prikaz, navela je Mia Ćuk (1988), koja je diplomirala na likovnom departmanu Akademije umetnosti u Novom Sadu 2011. godine, a master studije fotografije završila je na Univerzitetu Vestminster u Velikoj Britaniji, u klasi profesora Dejvida Bejta.
Eikaiwa, fotografije na lajtboksovima, postavka u Remontu, finale nagrade Mangelos 2016.
Jedan je od osnivača platforme Dust Studies, gde sa grupom umetnika sarađuje na istraživanju prostoragrada, njegovih nepredviđenih površina i zaboravljenih detalja. Učestvovala je na različitim izložbama, projektima i rezidencijalnim boravcima u Srbiji i inostranstvu.
Dvostruki je finalista nagrade “Dimitrije Bašićević Mangelos” - 2016. i 2015. godine.
Izložba “Eikaiwa” u Gradskoj galeriji Požega biće otvorena od 11. oktobra do 4. novembra.
*U prilogu: video vođenje kroz izložbu finalista "Mangelosa" za 2016. godinu (24:51 Mia Ćuk)
Kritika na delu o izložbi finalista Mangelosa za 2016: Miroslav Karić, Milica Pekić, Sava Ristović
(SEEcult.org)
