Memorijal Sonja S.
Umetnička galerija “Nadežda Petrović” u Čačku organizuje od 21. septembra 32. Memorijal Nadežde Petrović, čija je selektorka, istaknuta kustoskinja i istoričarka umetnosti Zdenka Badovinac iz Slovenije, zasnovala koncept izložbe nazvane “Memorijal Sonja S.” na ideji umetnika kao nekoga ko osporava opšte prihvaćena pravila društvenih, rodnih, klasnih i geopolitičkih uloga, čak i uloga koje prevazilaze puke ljudske odnose i zadiru u polje odnosa među vrstama.
Naziv “Memorijal Sonja S.” odnosi se na dve značajne žene rođene u Čačku, ključne umetnice u svojoj oblasti u istoriji Jugoslavije - Nadeždu Petrović (1873-1915), jednu od najznačajnijih ekspresonista, impresionista i fovista iz regiona, i legendarnu glumicu Sonju Savić (1961-2008). Obe su bile ne samo izuzetne umetnice, već i društveno aktivne žene i feministkinje.
Sam naziv, koji se odnosi na glumicu Sonju Savić, nema mnogo veze sa njom kao konkretnom osobom. Ona je predstavljena imenom, ali je njeno prezime napisano skraćeno, pa u nazivu izložbe služi samo kao metafora za ulogu koja definiše okvir koncepta.
U selekciji Zdenke Badovinac, na 32. MNP učestvuju: Sanja Anđelković, Nika Autor, Sezgin Boynik i Tevfik Rada, Božena Končić Badurina, Mahdi Baraghithi, Željko Beljan, Efemerne Konfesije, Đejmi Hadrović, Hristina Ivanoska, Anton Kats, Dejan Marković, Gregor Mobius, Nadežda Petrović, Elvisey Pisica, Darinka Pop-Mitić, Walid Raad, Milica Rakić, Rena Rädle i Vladan Jeremić, Driton Selmani, Maja Smrekar, Bojan Stojčić, Andrej Škufca, Jelena Vesić, Vokalno-kustoski sindrom (VKS), Natalija Vujošević, Neјa Tomšič i Tara Langford.
Do odluke da se istakne uloga kao crvena nit koja se na jedan ili drugi način provlači kroz sve radove ove izložbe došlo je zbog toga što se danas osećamo kao da živimo u nekom distopijskom filmu.
Zdenka Badovinac primećuje da se oko nas vrtoglavom brzinom menjaju društvene krize i ratovi, dok su okrutnost i neodgovornost prešli granice naše imaginacije. I kao da postoji neki scenario te fikcije koji naša stvarnost prati a ne obrnuto, kao nekad, kad su filmovi odslikavali stvarnost.
“U današnjoj stvarnosti koja prati fikciju, glavni akteri igraju smrtonosnu igru sa nama i našom planetom. Svet je postao pozornica za lažne istine i licemerje. Globalni akteri upravljaju i trguju na takav način da su njihove uloge ponekad kontradiktorne (najveći pobornici aktuelnih ratova su istovremeno i oni koji potom kada je već sve srušeno pomažu svojim žrtvama). Svi oni se poigravaju istinom: lokalni političari, globalni akteri i veštačka inteligencija. Mi se danas više ne možemo složiti oko toga šta istina zapravo jeste i koja je, od svih uloga koje igramo, prava. U kojoj meri predstavljamo same sebe, a ne nekog drugog? Ono što je izvesno jeste da nas naši identiteti (pol, pripadnost određenoj društvenoj klasi ili nacionalni identitet) ne pokrivaju u potpunosti. Subjektivitet čoveka ne postoji kao stabilna, nezavisna i samostalna celina, već je u neprestanoj promeni usled interakcije sa okruženjem, tehnologijom i drugim vrstama.
Pošto se naša stvarnost neshvatljivo brzo menja, mi postajemo sve neizvesniji u svom stavu šta mi zapravo jesmo. Izvesno je da postoji isključivo jedna autentična uloga koju možemo igrati u svom životu, a to je uloga subjekta koji može uticati na uslove koji nas oblikuju kao društvena i ljudska bića. A to se odnosi i na našu sadašnjost, prošlost, kao i na budućnost. Koliko je naše razumevanje prošlosti i sadašnjosti istinito? Mi znamo da prošlost nije nužno takva kao što je neki predstavljaju, da je to uvek konstrukcija koja obično služi nekim aktuelnim interesima. I baš zbog toga je krajnje vreme da prošlost, sadašnjost i budućnost uzmemo u svoje ruke. Možemo početi sa fikcijom, jer svaka realnost prvo prati neku ideju”, navedeno je u konceptu izložbe 32. MNP.
U pogledu klasnih uloga, radovi na izložbi “Memorijal Sonja S.” bave se različitim uslovima rada i kulturnom produkcijom. Što se tiče rodnih uloga, zastupljene umetnike i umetnice zanima položaj žena i kvir osoba u određenim istorijskim situacijama. U pogledu vrsta, izložba će pratiti posthumanističke stavove, a u svetlu geopolitičkih uloga različite minorne položaje ljudi i njihovih zemalja.
Pominjanje dve heroine u nazivu izložbe samo po sebi sugeriše feministički pristup njenom konceptu. Feministička kritika u ovom slučaju, kako je navedeno, služi ne samo za predstavljanje specifičnih uslova za žene, već i kao sredstvo za povezivanje različitih minornih pozicija.
“Još uvek imamo naviku da govorimo o ulozi žena u društvu, u ratu, u zdravstvu itd, ali nikada ne govorimo o ulozi muškaraca u društvu, u ratu, u zdravstvu, svaki put naglašavajući specifičnost identiteta žena, dok uloga muškaraca vrlo često ostaje univerzalna. Delovanje ljudi koji su na vlasti, kao i onih na dominantnim političkim ili ekonomskim pozicijama, najčešće se popularizuju kao univerzalno dobro, a nikada u pogledu uloga koje služe interesima pojedinaca. Naprotiv, pojedinačne grupe podređene različitim pozicijama moći nemaju problem da se otvoreno bore za ozbiljniju ulogu u društvenom životu. Samo oni koji su bez značajnije uloge u društvu mogu zaista osetiti da između fikcije i stvarnosti nema razlike i da je došlo vreme za veću ulogu u toj fatalnoj igri oko nas”, navela je Zdenka Badovinac u opisu koncepta izložbe “Memorijal Sonja S.” 32. MNP.
Zdenka Badovinac, foto: Igor Anđelić
Kustoskinja i autorka Zdenka Badovinac, bila je od 1993. do 2020. godine direktorka Moderne galerije u Ljubljani, koja je 2011. podeljena na dve celine na dve lokacije – Muzej moderne umetnosti i Muzej savremene umetnosti Metelkova. Od 2022. do 2023. godine bila je direktorka Muzeja savremene umetnosti u Zagrebu (MSU).
Trenutno radi kao nezavisna kustoskinja, autorka i međunarodna konsultantkinja.
Zdenka Badovinac se u svom radu bavi istorizacijom istočnoevropskih umetničkih vrednosti u savremenoj umetnosti u međunarodnim okvirima i kroz institucije.
Prva njena izložba, u kojoj se bavila tim pitanjima, bila je “Body and the East – From the 1960s to the Present” (Telo i istok – od šezdesetih godina prošlog veka do danas, 1998).
Pokrenula je prvu istočnoevropsku umetničku kolekciju Arteast 2000+ u Modernoj galeriji u Ljubljani.
Njene nedavne izložbe su: “NSK from Kapital to Capital: Neue Slowenische Kunst – The Event of the Final Decade of Yugoslavia” (Moderna galerija, 2015; Van Abbe Museum, Ajndhoven, 2016; Garage Museum, Moskva, 2016. i Museo Reina Sofía, Madrid 2017; NSK State Pavilion, Venecijansko bijenale, 2017, u saradnji sa Charles Esche); “The Heritage of 1989. Case Study: The Second Yugoslav Documents Exhibition” (Modena galerija, Ljubljana, 2017, u saradnji sa Bojanom Piškurom); “Sites of Sustainability Pavilions, Manifestos and Crypts, Hello World. Revising a Collection” (Hamburger Bahnhof – Museum für Gegenwart, Berlin, 2017); “Heavenly Beings: Neither Human nor Animal” (MSU Metelkova, Ljubljana, u saradnji sa Bojanom Piškurom, 2018); “Bigger Than Myself: Heroic Voices from Ex-Yugoslavia” (MAXXI, Rim, 2020); “Sanja Iveković, Works of Heart (1974-2022)” (Kunsthalle, Beč, 2022, proširena verzija MSU Zagreb, 2023).
Njene najnovije knjige su Unannounced Voices: Curatorial Practice and Changing Institutions (Sternberg Press / Thoughts on Curating), 2022 i Comradeship: Curating, Art, and Politics in Post-Socialist Europe, (Independent Curators International (ICI), Njujork, 2019.
Jedna je članica i osnivača L'Internationale, konfederacije sedam modernih i savremenih evropskih umetničkih institucija. Bila je predsednica Međunarodnog komiteta za muzeje i kolekcije moderne umetnosti (CIMAM) 2010-2013.
Dobitnica je nagrade Igor Zabel za kulturu i teoriju 2020.
Zdenka Badovinac vodiće publiku kroz izložbu 32. Memorijala nakon svečanog otvaranja 21. septembra u 13 sati, posle čega će Vokalno-kustoski sindrom izvesti performans "Život je san: Poema o dve heroine" i biti dodeljene nagrade. Najavljen je od 17 sati u Kulturnom centru i razgovor "Ne možeš snimiti takav film" Sezgina Boynika i Branislava Dimitrijevića o filmu "Za sada bez dobrog naslova" (1988) Srđana Karanovića, koji će potom biti i prikazan.
Izložba 32. Memorijala Nadežde Petrović biće otvorena do 5. novembra.
(SEEcult.org)
