Marina Abramović na Cetinju

Svetska zvezda performansa Marina Abramović, koja je početkom juna dobila crnogorsko državljanstvo, a ovih dana boravi u Crnoj Gori povodom snimanja dokumentarnog filma o njenom životu, prihvatila je da bude na čelu Cetinjskog bijenala 2013. godine, a najavila je i osnivanje instituta za razvoj performansa na Cetinju.

Svetska zvezda performansa Marina Abramović, koja je početkom juna dobila crnogorsko državljanstvo, a ovih dana boravi u Crnoj Gori povodom snimanja dokumentarnog filma o njenom životu, prihvatila je da bude na čelu Cetinjskog bijenala 2013. godine, a najavila je i osnivanje instituta za razvoj performansa na Cetinju.

Marina Abramović je, kako su preneli crnogorski mediji, obišla sa crnogorskim ministrom kulture Branislavom Mićunovićem hale bivše fabrike “Obod” na Cetinju, koja bi bila korišćena za njen institut.

Mićunović je rekao da će starim halama “Oboda” biti udahnut novi život, a Abramovićeva je ocenila da taj prostor ima “fantastičnu budućnost u savremenoj umetnosti”.

Fabrika “Obod”, inače, bila je i jedan od izlagačkih prostora poslednjeg, petog Cetinjskog bijenala 2004. godine, na kojem je učestvovala i Marina Abramović, a održano je pod nazivom "Love it or Leave it" (Voli ili ostavi), pod umetničkim vođstvom nemačkog kustosa Renea Bloka (Bloch).

Mićunović je početkom juna ponudio Marini Abramović da bude na čelu obnovljenog Cetinjskog bijenala, kada je primila crnogorsko državljanstvo u Generalnom konzulatu Crne Gore u Njujorku.

Odlučeno je da naredno Bijenale bude 2013. godine, kada se obeležava 200-godišnjica rođenja Njegoša, a prema rečima Abramovićeve, to će biti novi početak te manifestacije.

Ministar Mićunović rekao je da će se sa slavnom umetnicom starati da Cetinjsko bijenale bude obnovljeno uz podršku osnivača te manifestacije, princa Nikole Petrovića.

Marina Abramović je u Crnoj Gori obišla i Rijeku Crnojevića, kao i selo Prediš, rodno mesto njenog oca Voja Abramovića. Poslednji put boravila je u Crnoj Gori 1996. godine, a prema navodima RTCG, sada je došla sa brojnom filmskom ekipom iz SAD, koja snima o njoj dokumentarni film.

Abramovićeva je učestvovala na poslednjem Cetinjskom bijenalu 2004. godine, čiji je kustos bio Rene Blok, direktor Muzeja Fridricijanum iz Kasela, a bilo je posvećeno dijalogu na kulturnoj i umetničkoj sceni na Balkanu i Bliskom Istoku.

Poslednje Cetinjsko bijenale održano je u sklopu projekta "U gradovima Balkana" - drugog dela "Balkanske trilogije", koji je Blok inicirao u Fridricijanumu izložbom "U gudurama Balkana".

Princ Nikola Petrović, otvarajući peto Cetinjsko bijenale, izrazio je želju da kultura i umetničko stvaralaštvo budu modeli na osnovu kojih će se razvijati saradnja na Balkanu, a rekao je i da se peto Bijenale razlikuje od prethodnih, jer nije dobilo finansijsku pomoć institucija koje su to ranije obezbeđivale. Izrazio je tada i nadu da će ubuduće biri pronađena sredstva da Bijenale izađe iz finansijskog ćorsokaka.

Abramovićeva je učestvovala na petom Cetinjskom bijenalu iako je ranije izjavila da više neće izlagati u Crnoj Gori, nakon što je otkazano njeno učešće u Jugoslovenskom paviljonu na Bijenalu u Veneciji 1997. godine. Ona je ipak učestvovala u Veneciji, na centralnoj izložbi, na poziv tadašnjeg umetničkog direktora Đermana Ćelantea (Germano Celante), a za rad “Balkanski barok” (Balkan Baroque) dobila je Zlatnog lava.

Umesto Abramovićeve, Srbiju i Crnu Goru predstavljao je u Veneciji crnogorski umetnik Vojo Stanić. Slavna umetnica izgladila je odnose sa Crnom Gorom osam godina kasnije, nakon što je dobila pismo izvinjenja od tadašnje crnogorske ministarke kulture Vesne Klibarde.

Uoči petog Cetinjskog bijenala, Abramovićeva je tada rekla, u intervjuu za SEEcult.org, da se odazvala na poziv kao profesionalac.

“Sve to oko Venecije, dobila sam tada nagradu, ministar kulture dao je ostavku, ali nisam dobila nikakvo izvinjenje osam godina. Rene Blok mi je rekao privatno da je sada institirao toliko da ministar kulture Crne Gore napiše meni to pismo izvinjenja. Osam godina je vrlo dugo vreme ako je bila nepravda. Dobijem pismo, ali nije dovoljno. Hoću da to bude objavljeno u medijima, jer sam u njima ocrnjena. Uradili su to, rekla sam: ‘U redu’”, kazala je tada Abramovićeva, koja je 2004. boravila u Beogradu posle 30 godina, povodom video instalacije “Racunajte na nas II”, predstavljene u okviru 45. Oktobarskog salona u Muzeju Nikole Tesle.

Tada je dobila i počasnu nagradu 45. Salona. Marina Abramović nedavno je imala veliku retrospektivu “Umetnik je prisutan” (The Artist is Present) u Muzeju moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku, tokom koje je predstavila više od 50 radova iz dosadašnje karijere, uz učešće mlađih umetnika koji su reizveli neke od njenih od ključnih performansa.

Abramovićeva je izvela novi, 700-časovni performans, tokom kojeg je od sredine marta gotovo svakog dana po sedam sati sedela ćutke na drvenoj stolici preko puta jednog od mnogobrojnih posetilaca.

To je bio njen najduži performans u karijeri, a izazvao je različite reakcije kritike i pažnju najvećih svetskih medija, poput Si-En-En-a (CNN).

Radovi Marine Abramović predstavljeni su i u Galeriji umetnika portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)