• Search form

21.02.2010 | 13:50

Maoz: Hteo sam da ogolim rat

Izraelski reditelj Samuel Maoz, pobednik u Veneciji 2009. godine potresnom ratnom dramom “Liban”, izjavio je 21. februara na 38. FEST-u u Beogradu da je tim filmom, koji nije prikazan u libanskim bioskopima, a u Izraelu je izazvao kontroverzne reakcije, želeo da ogoli rat i oslobodi ga klišea i vojničkog heroizma koji uporno propagiraju američki ratni filmovi.

Maoz: Hteo sam da ogolim rat

Izraelski reditelj Samuel Maoz, pobednik u Veneciji 2009. godine potresnom ratnom dramom “Liban”, izjavio je 21. februara na 38. FEST-u u Beogradu da je tim filmom, koji nije prikazan u libanskim bioskopima, a u Izraelu je izazvao kontroverzne reakcije, želeo da ogoli rat i oslobodi ga klišea i vojničkog heroizma koji uporno propagiraju američki ratni filmovi.

Maoz je i sam bio regrutovan 1982. godine za učešće u prvom libanskom ratu, a na osnovu ličnog iskustva o ratnim strahotama je i snimio “Liban”, koji predstavlja svevremenu antiratnu priču kroz pogled grupe mladih tenkista, koji nisu primeri ratnih heroja, željnih borbe ili samopožrtvovanja, već osećaju veliki strah, žele da se vrate kući, zovu majku u pomoć...

Maoz je rekao na konferenciji za novinare da je bio poslednja karika u lancu smrti za vreme rata, ali je imao potrebu da sebi oprosti i pronađe odgovornost, jer je odgovornost neizbežan deo sudbine vojnika.

“Bol vojnika koji mora da ubija u ratu kako bi preživeo deset puta je jači od bola žene koja izgubi dete”, rekao je Maoz, čiji je film snimljen gotovo isključivo iz klaustrofobične unutrašnjosti tenka, čime dodatno pojačava osećaj straha mladih vojnika i ujedno stvara utisak gotovo fizičke prisutnosti i gledaoca u toj ratnoj mašini, na kojoj piše: “Čovek je čelik, a tenk je od gvožđa”. Gledaoci “Libana” imaju utisak da sami posmatraju ratne strahote, ubijene civile i druge zločine svih strana i zumiranjem ratnih scena kroz tenkovski nišan.

Navodeći da u ratu nema dobrih i loših momaka, već da je sam rat negativac, a svi ostali su njegove žrtve, Maoz je rekao i da je rat stanje koje se ne razume mozgom, već srcem i stomakom.

Njegova ideja je zato i bila da i publika doživi rat na takav način.

Zato je odlučio da publiku stavi zajedno sa vojnicima u tenk, da na taj način oseti rat, jer “osetiti rat, u stvari, znači razumeti ga”.

Napominjući da je libanski rat iz 1982. godine bio prvi izraelski rat za koji nije postojao konsenzus u javnosti da li ga treba voditi ili ne, Maoz je rekao da je upravo zato to izazovna i aktuelna tema koja se itekako tiče izraelske javnosti i danas, posebno što u Izraelu važi vojna obaveza, pa se vojska i eventualni rat tiče svih ljudi.

Prema rečima Maoza, “Liban” je u Izraelu primljen dvojako - na neke je pozitivno uticao, posebno na majke koje imaju sinove, ali je na one zagriženije uticao negativno.

Film “Liban” nema distributera u Libanu, ali se Maozu javljaju ljudi i traže DVD-jeve za privatne projekcije.

Junaci filma “Liban” su članovi tenkovske posade: nišandžija-gušter Šmulik, neodlučni komandir Asi, punjač Hercl i vozač Jigal, četiri mladića od 20-ak godina koji upravljaju mašinom za ubijanje. Njihov tenk, jedini u desantnom vodu, poslat je prvog dana libanskog rata da pretraži neprijateljski grad koji su bombardovale izraelske vazduhoplovne snage, ali se misija otima kontroli i pretvara u smrtonosnu zamku. Noć pada i ranjeni vojnici ostaju zarobljeni u centru srušenog grada, opkoljeni sirijskim komandosima i bez komunikacije sa štabom...

Maoz je rođen u Tel Avivu, gde je studirao kameru u školi Bejt Cvi. Radio je kao dizajner produkcije na filmu i televiziji, a režirao je i nekoliko dokumentaraca, televizijskih serija i pozorišnih predstava.

“Liban” je njegov prvi dugometražni igrani film, a osim Zlatnog lava u Veneciji prošle godine, čijim je žirijem predsedavao Ang Li, dobio je za taj film i nagradu za ljudske vrednosti na festivalu u Solunu.

Prema njegovim rečima, Zlatni lav mu je potpuno priomenio život, a posebno mu je drago što tu prestižnu nagradu nije dobio zbog nekog zabavnog filma, već naoprotiv, zbog veoma ozbiljnog.

“Liban” je premijerno na 38. FEST-u 21. februara u 17 sati, dok je repriza narednog dana u 11, a u bioskopima će biti uskoro u distribuciji kuće MegaCom film.

Program 38. FEST-a obuhvata 64 ostvarenja od 19. do 28. februara, podeljenih u šest celina, uključujući “Zimske pomorandže” - posvećene izraelskom filmu.

Sajt FEST-a je www.fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

V.T. / SEEcult.org

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r