• Search form

31.10.2016 | 23:09

MANIK_Sound of Snowing

MANIK_Sound of Snowing

Umetnici Marija Vauda i Nikola Pilipović (MANIK) predstavljaju se u Galeriji SULUJ u Beogradu izložbom “Sound of Snowing”, koja je nastavak njihovih prethodnih izložbi, u skladu sa konceptom da je svaki segment mogući početak i izdanak nove celine.

Nastavak rada na prizorima i postupcima sa prethodnih izložbi “MANIK, narod koji nedostaje” (2004) i “MANIK, Full Size Image” (2006) realizuje se markiranjem zajedničkog imenitelja - crvene boje.

“Zvuk padanja snega (beline i avetinjske tišine) u naslovu i užareno crvenilo egzekucije je u disjunkciji-zjapu između reči i stvari. Time nastavljamo započeto punjenje baze slika različitog porekla i statusa (istorijske slike, ne-fotografske slike…), gde izbor crno-belog prizora, kao indeksa dokumentarnosti, i sada ima svoje mesto”, naveli su MANIK povodom izložbe u Galeriji SULUJ koja će biti otvorena od 2. do 19. novembra. 

Svaka od izložbenih celina sadrži segmente koji se, u sledećoj, u svom nastavku, ponavljaju, ali u izmenjenoj formi. Struktura, dakle, nije linearna već rizomatična. Zato je jedan od naslova tih izložbi prelazni oblik koji je, kako su naveli umetnici, i “imanentno nedovršen i otvoren sistem kao otvoren prelom”.


   Svako ime, akrilik na platnu,170x260 cm

U inflaciji “sličica koje upadaju u oko” (Parmenid), sa distinkcijom na istorijske i ne-fotografske slike (non-photographic images su slike sa mobilnih i drugih tehnološki aktuelnih platformi), MANIK “sakuplja i formira svoju bazu fenomena sa gorućih rubova društvenosti, iz zona naturalizma i abjekcije (mesto zazora, groze i jeze, ono mesto telesnih tečnosti koje još nije ušlo u trgovinu), vraćajući ih u optiku i dodajući im novi volumen”.

“Politika (politika je odnos) MANIKA je da blokove vizuelnosti koje su u prividnoj protivrečnosti drži na okupu jer su sve one neophodne i tačne, raznorodne – oprečne – nesaglasne stvari (izbori tehnike, medija, stilova, prizora, iskaza) i da ih stavi u pogon, na istom mestu - izložbi. Ova baza vizuelnih i značenjskih iskaza je otvoren sistem, ‘meta ready-made’”, naveli su Marija Vauda i Nikola Pilipović, koji rade zajedno od 1993. godine, a 1999. pokreću MANIK “mehanizam mesta, autorstva i politike drugog i sledećeg”.


    Porodica, akrilik na platnu, 74x100 cm

Prema navodima Nikole Šuice, stvaralačko dejstvo koje su u ličnom umetničkom aktivizmu postigli Marija Vauda i Nikola Pilipović je “značenjski vibrato silovitih doživljajnih struktura”.

“Po njihovim imenima, odrednica MANIK je vlastita, stapajuća i preispitujuća snaga. Vitalnost koju su  za svoj ogled izmenljivih pristupa postigli i koju održavaju, nalik je na istrajnu alegoriju kretnji, impulsa i lucidnih umetničkih platformi. Na osnovi svakodnevica – umetnički rad,  njihovo kreiranje, izrada i pobuđivanje prizora i sekvenci, redak je fenomen unutar delovanja, i to ne samo u kulturi u Beogradu i Srbiji, već i u širem okrilju. Fenomen se ogleda u imploziji koju su svojim ciklusima ostvarili u dužem vremenskom toku, od 90-ih godina do novomilenijumskog doba, iskoračujući i iz okrilja post-južnoslovenske umetnosti”, naveo je Šuica u tekstu “Raskrsnica krajnje sadašnjice” povodom izložbe “Sound of Snowing”.

   Sada, između. Ideje bolečine ustvarjajo najmočnejša čustva (detalj), akrilik na platnu, 170x210 cm

Decenija koja je usledila posle prethodne MANIK izložbe u Beogradu proizvela je, prema rečima Šuice, istraživanja unutar jedinstvenog duha našeg vremena.

“To je razdoblje u kojem je, u hiperprodukiciji, nadslojavanju, neverovatnom umetanju u pamćenje i sadašnjicu, u sisteme i elektronsko post informatičko obilje, stigla epidemija društvene amnezije. Globalno društvo, bez obzira na inisistiranje na arhivu i prošlosti, suštinski je izgubilo svoje sećanje, a sa njime i svest. Još je Walter Benjamin zapisao da je ‘nužnost svakog doba da pokuša da otrgne tradiciju od pretnji konformizmom’. Ekonomski i umetnički ekstremi, dominacija i porobljavanje, odavno u jeziku i u indeksu postojanja onoga što je označeno kao odbačeno, izgubljeno mentalno i egzistencijalno stanje, nose svoj prefiks ‘bez’. U svetu predmeta i prostorima koji nedostaju”, naveo je Šuia, podsećajući da je reč “Verwerfung”, u smislu nasleđa ideologije nemačke akademske tradicije, bila pokazana u urezanom natpisu na mermernoj ploči – objektu na izložbi “MANIK, narod koji nedostaje”, objavljujući, bez romantizovanja, zadiranje u suštinu kritičkog mišljenja o stvaralaštvu i slobodi.


   Oni koji ne prisvajaju zemlju, akrilik na platnu 6x 18x24 cm, 2x 20x25 cm, 10x 24x30 cm

Novi egzistenicijalizam našeg doba, kako je naveo Šuica, mora da je bio i naslućen u slikama, kao i u elektronskim širenjima koje je MANIK činio od početka 21. veka u globalnoj net zajednici Rhizome.org i weblog dnevnicima. Poigravanje sa svetom kontrolisanja koji suštinski gubi kontrolu već je nagovešteno u jezičkim, slikovitim i sekvenciranim postupcima njihove umetnosti. U tom domenu objavljuju se i repeticije jezičke oznake za ukupnu dramu postojanja, a i, po njihovim zapisima, ukaz na cifru koja je na slikama ‘Jedinica, Jedan, Individua, Subjekat, Mnoštvenost, Singularnost- samoodrživost, Redundanca... Originalnost Jedinice je osporena, upitna, stavljanjem u redove. Ponavljanje Jedinica’ (‘Oni koji ne prisvajaju zemlju’)”, naveo je Šuica, dodajući da je “procesulnost MANIK pristupa ništa manje nego istinska novostvorena radikalna izražajnost”.

“Ukoliko bi se postavili najtemeljniji prestupnici u konvencijama i predvidljivostima svetske galerijske, manifestacijske, samoproklamovane angažovane umetničke igre, neretko bednih predvidljivosti, tada bi svedočanstvo koje odaje MANIK imalo jedinstvenu utkanost u ljudske, društvene i energetske odnose naših voljnih ali, kako se zbivanja odvijaju u završnici 2016, i prinudnih komunikacija”, naveo je Šuica, smatrajući da nimalo slučajna poigravanja unutar autorskih pobuda donose upravo ono sa čime su Marija Vauda i Nikola Pilipović, svako za sebe, pa potom u sopstvenim istrajnim unisonim dijaloškim delima činili, a što nema vremensku daljinu dovršene prošlosti.

    Obrnuti san, akrilik na platnu, 74x100 cm

“Vitalizam koji njihova umetnost i strastvena dinamika nude su, po Deleuzu, slikovni ‘kristal vremena’ Dela tako i opstaju, u ekspresivnoj kontroli izrade, u redosledu i povodima kao goruća, simbolička crvena refleksija. Data su usred alarmantnog stanja neprilika, u upropašćenosti koja se proteže kroz besciljnu komunikativnost sve do zabrana, koje su i globalno i regionalno nametnute našem savremenom iskustvu”, naveo je Šuica. 

MANIK rade u različitim medijima (slikarstvo, crtež, video, vajarstvo, fotografija, foto-performans, hepening, akcija, pisanje o umetnosti, interaktivno prisustvo na netart platformama, NMA radovi...).

   Glas: 'Leptir, leptir', ulje na platnu, 130x210 cm

Marija Vauda i Nikola Pilipović rade zajedno od 1993. godine, a 1999. pokreću MANIK kao umetnički projekat u kojem se preispituju granice i mesto individualiteta, autorstva i politika (odnos) prema drugom i drugačijem - kroz rad u umetnosti.

Izlagali su samostalno i na grupnim izložbama u okviru značajnih galerija, muzeja, projekata i manifestacija u Srbiji.

Bave se ispitivanjem vanistitucionalnih umetničkih praksi: pokretali u projekte i izvan institucionalnih mesta za izlagačku aktivnost, istraživali sociološke aspekte novih socijalnih ponašanja u vremenu novih komunikacija (projekat - akcija ‘Luxurios MANIKu sklopu Manifeste u Frankfurtu, Beograd 2002;  akcija i izložba fotografija ‘Od Kine do Banata’- Bife Banat Beograd…); Magazin “MANIK”….

MANIK su od 2001. do 2006. prisutni na Rhizome.org, jednoj od najvećih net zajednica umetnika pri Novom muzeju savremene umetnosti u Njujorku, gde objavljuju web radove, teorijske tekstove, intervjue, polemike i eseje o umetnicima (Cris Ashley, Asco-o, Rob Myers, Julian Opie, Kinetoh, Dragan Petrović), učestvujući u raspravama o pitanjima i mestu estetike, komunikacije, novih medija, dejstvu umetnika i umetnosti na globalnu umetničku i društvenu scenu. Rezultat tog višegodišnjeg rada na Rhizome.org je sakupljen vizuelni materijal koji je ušao u arhiv – bazu kao  klonirani objekat u Novom muzej savremene umetnosti “Rhizome - Twice in Time”.

(SEEcult.org)

digitalizacija, ubsm
Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r