Makedonski umetnici u SANU
Izložba makedonskih umetnika koji žive i rade u Beogradu i Novom Sadu otvorena je u Galeriji SANU u Beogradu, a predstavlja nastavljače već tradicionalnog udela makedonske generacije školovane između dva svetska rata na Umetničkoj školi u Beogradu, odnosno slikara Lazara Ličenoskog, Ljubomira Belogaskog, Vangela Kodžomana, Borka Lazeskog ili vajara Dimeta Todorovskog. Za razliku od posleratnih generacija, ti umetnici vraćali su se po završenom školovanju u Makedoniju da tamo, kao slobodni umetnici ili pedagozi, doprinesu podizanju likovne kulture.
Izložba makedonskih umetnika koji žive i rade u Beogradu i Novom Sadu otvorena je u Galeriji SANU u Beogradu, a predstavlja nastavljače već tradicionalnog udela makedonske generacije školovane između dva svetska rata na Umetničkoj školi u Beogradu, odnosno slikara Lazara Ličenoskog, Ljubomira Belogaskog, Vangela Kodžomana, Borka Lazeskog ili vajara Dimeta Todorovskog.
Za razliku od posleratnih generacija, ti umetnici vraćali su se po završenom školovanju u Makedoniju da tamo, kao slobodni umetnici ili pedagozi, doprinesu podizanju likovne kulture.
Umetnici predstavljeni na izložbi u Galeriji SANU, međutim, nastavili su karijere u Beogradu i Novom Sadu, a pripadaju različitim generacijama - od bardova kao što su Mladen Srbinović ili Stojan Pačov, pa do najmlađih Vladislava Kocareva i Zorana Dimovskog.
Prema navodima prof.dr Stanislava Živkovića, istoričara umetnosti, kada je u pitanju materijalna struktura, zajednička im je pripadnost klasičnom shvatanju prema kojem je slika „površina ispunjena bojom“ - kako je to često ponavljao slikar i pedagog Nedeljko Gvozdenović.
S druge strane, već kod izbora formalne strukture, tj. likovnog jezika, jasno se izdvajaju individualni karakteri: od poetskog realizma i nadrealne figuralike preko ekspresionističke egzaltacije i smirenih valerskih sazvučja, sve do savremene simbolike i apstrakcije.
Prema navodima Živkovića, metafizička struktura još jednom podvlači nesumnjive različitosti koje obeležavaju pojedince, pa bi se moglo reći da je pritom raspon individualnih karaktera uglavnom saglasan sa životom i umetničkim iskustvom. S jedne strane to su gotovo filozofska razmišljanja i saglasnost sa harmonijom sveta u kojem živimo, uz traganje za trenucima estetskog doživljaja. S druge strane, sugestivna je stvaralačka uznemirenost, uzbuđenje i radoznalost pred tajanstvenim zagonetkama života i umetnosti.
„Ako u užem smislu nesumnjivo pripadaju krugu beogradske kolorističke škole, na širem planu makedonski umetnici su tipični Mediteranci, izdanak balkanskog podneblja, kom su strani patetika, metafizičko sanjarenje ili čak samosažaljenje. Prihvatajući spontano uticaj sredine u kojoj žive, oni joj se obilato odužuju plemenitim prilogom. Uprkos savremenoj agresiji potrošačkog mentaliteta, oni nam preko svojih dela šalju dragocene poruke o neuništivom svetu duhovne lepote“, naveo je Živković povodom izložbe koja je organizovana na predlog Ambasade Makedonije u Beogradu.
Izložba će biti otvorena do 4. oktobra.
(SEEcult.org)
