• Search form

19.03.2010 | 09:02

Magnetno polje crteža

Izložba Miloša Vujanovića u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine (MSUV), otvorena od 19. do 29. marta, predstavlja crteže napravljene pomoću magneta - postavljajući magnetne konstrukcije ispod nosioca crteža (papira, platna...), umetnik je na takvu podlogu nabacivao metalne opiljke koji zauzimaju linijske formacije i prate magnetne silnice, a potom se situacija fiksira i na taj način dobija crtež.

Magnetno polje crteža

Izložba Miloša Vujanovića u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine (MSUV), otvorena od 19. do 29. marta, predstavlja crteže napravljene pomoću magneta - postavljajući magnetne konstrukcije ispod nosioca crteža (papira, platna...), umetnik je na takvu podlogu nabacivao metalne opiljke koji zauzimaju linijske formacije i prate magnetne silnice, a potom se situacija fiksira i na taj način dobija crtež.

Izložba je podeljena u tri segmenta, od kojih prvi predstavlja niz eksperimenata sa datim materijalom, koji će biti snimani i dokumentovani. Drugi predstavlja video prezentaciju dokumentacije na samoj izložbi, a treći promišljanje o geometrijskim strukturama koje predstavljaju osnovu za geometriju simbola, kroz navedeni postupak.

Prema navodima kustosa izložbe Živka Grozdanića, koji je i direktor MSUV, možda je reč o tipičnom postmodernističkom predmetu ili o grupi takvih predmeta koji kao osnovnu temu koriste magnet.

Navodeći da Vujanović sugeriše da emotivna svojstva prethodne, modernističke umetnosti - u kojima se crtež koristio kao osnovni epistemološki alat, zaboravimo i da pratimo razvoj ideje pred nama, Grozdanić je napomenuo da izložba “Magnetno polje crteža” ne govori o magnetu i crtežu već zapravo dekonstruira njihove vidljive (skrivene) međuzavisnosti.

“Ovde istina o crtežu i magnetu gubi poverenje, a sam umetnik učvršćuje stav da je postao postkolonijalni subjekt, društveni znak, i glavni igrač jezičke igre”, naveo je Grozdanić.

Prema njegovim rečima, krajnja vrednost te izložbe može biti i dopuštanje publike da preuzmu funkciju umetnika i da sama postane “društveni znak”, obavi posao “umetničkog inžinjeringa” koji nam omogućava manipulaciju molekularnim atomima umetnosti od kojih je sastavljen i pojam crteža.

Publika, poput kompjuterski generisanih magnetnih talasa, radi sa umetnikom, a ne magnetima, koji im je ustupio svoje privilegovano polje umetnosti, da kreira sada svoj “svet” i nastavi posao na razvijanju Darvinove prirodne selekcije u anarhičnom, zapuštenom okruženju, popunjenom elektronskim ekranskim fantazmima.

Svi su na toj izložbi postali magnetne silnice, celularni aparati koji se umnožavaju i usavršavaju. U slučaju Vujanovića umetnost i nauka stvaraju jedan mali obrazac društvenosti i podsećaju na preplitanje novih naučnih i tehničkih otkrića kroz promenu načina percipiranja samog dela, dodao je Grozdanić, navodeći da se iz ontoloških razloga sugeriše i da je sam odraz opiljaka na platnu, izazvan magnetima, samo bleda kopija autentične lepote, i da kao takva nema razloga da funkcioniše kao umetnost.

Sajt MSUV je www.musv.org

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r