Lev Kreft o Entropi
Slovenački filozof i sociolog Lev Kreft, profesor Filozofskog fakulteta u Ljubljani, ocenio je da reakcije na instalaciju češkog umetnika Davida Černija (Cherny) “Entropa” u sedištu Evropske unije (EU) u Briselu - u smislu zaštite autonomije umetnosti, zapravo doprinose zataškavanju političke poruke tog rada i sprečavanju rasprave o evropskom kulturnom identitetu uopšte.
Slovenački filozof i sociolog Lev Kreft, profesor Filozofskog fakulteta u Ljubljani, ocenio je da reakcije na instalaciju češkog umetnika Davida Černija (Cherny) “Entropa” u sedištu Evropske unije (EU) u Briselu - u smislu zaštite autonomije umetnosti, zapravo doprinose zataškavanju političke poruke tog rada i sprečavanju rasprave o evropskom kulturnom identitetu uopšte.
Kreft je reagovao na Černijevu instalaciju tekstom naslovljenim “Avrupa”, ocenjujući da potpisivanje peticije u znak podrške tom radu izgleda nije dovoljno, jer ga time stavlja u kontekst pitanja autonomije umetnosti, dok zanemaruje njegovu političku poruku.
Navodeći da uvek postoji mogućnost da podrška radovima kao što je “Entropa” može da se shvati kao napor za proširenje demarkacione linije umetničke autonomije što je više moguće, Kreft je ocenio da se time ta instalacija stavlja, međutim, na margine, među ekstreme - u smislu da uvek moramo tolerisati neke ekstremiste ako želimo umetničku autonomiju.
Iz tog ugla, “Entropa” postaje nužno zlo i izlazi iz svog fokusa - kao umetničko delo i kao politička provokacija: postaje legalna i politička ilustracija, dok se u suprotnom doživljava kao vrsta prevare tipične za savremenu umetnost sa specifično češkom notom humora (takvo shvatanje je, inače, još jedan primer stereotipa o savremenoj umetnosti i Česima), naveo je Kreft.
U tom smislu, prema Kreftu, diskusija o Evropi kao Entropi/Entropiji čak ne može ni da počne: nema ničeg ozbiljnog u vezi sa češkom šalom, niti sa savremenom umetnošću i njenim očajnim naporima da skrene pažnju. Ali kako i da dobije pažnju ako se krije pod velom umetničke autonomije? Oni koji žele ozbiljan dijalog o evropskom kulturnom identitetu rizikuju da postanu mete kriticizma sa te druge strane, kao i oni koji se protive njihovoj poziciji, dodao je Kreft.
Umetnici se jedino osigurani umetničkom autonomijom prihvataju humora koliko im je volja, dok se “kralj tog ringa” pretvara da se smeška, da nije uvređen, naveo je Kreft.
Kreft je ocenio i da je u edukativnom smislu ipak dobro što su se Brisel i članice EU kultivisale i uzdržale u susretu sa uvredljivim umetničkim delom. Ali, taj vid tolerancije, dodao je, pretvara ono što je bilo vidljivo u ono što je nevidljivo i što mnogo više ugrožava strategiju EU u “znatno ozbiljnijim” političkim pitanjima nego što je ovo.
Umetnost, kako god, uvek je i izložena javnosti da bi učinila nevidljivo vidljivim. “Entropa” u tome nije izuzetak, dodao je Kreft.
Napominjući da za sada ne zna da li uopšte postoji želja za dubljom diskusijom o tim vidljivim pitanjima, Kreft je naveo da želi samo da ukaže na tri tačke debate: autonomija umetnosti ostvaruje svrhu samo kada to pomaže prisustvu umetničkog dela, obezbeđujei mu javni prostor stvarajući ga politički “nedodirljivim”. Kada to počne da služi kao pretekst za odsustvo reakcija, onda je reč o zloupotrebi, i to obično od onih koji imaju moć i dozvoljavaju šalu na svoj račun s vremena na vreme da bi videli ko se smeje.
“Ako niko ne shvati neki umetnički rad ozbiljno (iako su i šale smrtno ozbiljna stvar, kako je Frojd objasnio), onda nemamo slučaj autonomije umetnosti, već ritualnog žrtvovanja vidljivog umetničkog dela politici nevidljivog”, naveo je Kreft.
Na svom mestu u Briselu, na centralnom skveru EU, “Entropa” sigurno predstavlja primer toga šta evropski kulturni identitet jeste: to nije viši nivo koji čini da svi nacionalne specifičnosti i kurioziteti nestaju, već promoviše čistu i možda čak univerzalnu ideju humanizma, ljudskih prava, demokratije, otvorenih granica i mnogih drugih stvari.
“Evropski identitet je mešavina koja sadrži sve predrasude i stereotipe. Kada putujete avionom, morate da vodite računa da ne nosite bilo šta što može da bude opasno, od žileta do noža u čarapama. Evropski identitet je stoga let sa onima koji su se ukrcali naoružani i opasni”, naveo je Kreft.
“Politička korektnost koja sugeriše da se ponašamo kao poznata tri majmuna neće biti od pomoći, verujte mi. Ali, mogla bi da bude ako uzmemo ‘Entropu’ ozbiljno, jer ‘Entropa’ je ono što je evropski identitet”, naveo je Kreft.
Podsećajući da su Černijevim radom najviše bili uvređeni Bugari, čija je zemlja predstavljena kao “turski toalet”, Kreft je dodao da sada neki drugi Evropljani (kao i pojedini bugarski kritičari), “imaju još jedan dokaz da je Bugarska najneevropskije mesto u Evropi: svi smo na nekom određenom civilizacijskom nivou, ali Bugari…”
“To je hipokrizija. Protest Bugara zbog poistovećivanja s turskim toaletom pravi demarkacionu liniju evropskog identiteta gde je i bila vekovima: između Nas i Njih u smislu kulture i civilizacije. Radeći to, oni otkrivaju suštinu cele diskusije o evropskom identitetu: dok je diskusija o proširenju EU otvorena prema drugačijima i drugima, diskusija o evropskom identitetu prihvata samo one koji mogu da dokažu članstvo u smislu kulture i civilizacije”, naveo je Kreft.
Prema njegovom mišljenju, geopolitička ideja Evrope, koja je prilično ideološki obojena, još je, naravno, mnogo bolje polje za sve nas koji smo manje ili više drugačiji, nego što je ideja o zajedničkom evropskom kulturnom identitetu.
“Takođe, kako ‘Entropa’ pokazuje, dok geopolitička ideja Evrope može da bude konzervativna, ideja o evropskom kulturnom identitetu je otvoreno reakcionarna. Ako se uporedi sa proširenjem, direktno mu je suprotstavljena: proširenje, naravno, čini Evropu većom, dok se pod žezlom identiteta smanjuje”, naveo je Kreft.
Černijeva instalacija postavljena je u Briselu povodom početka predsedavanja Češke EU, a deo koji predstavlja Bugarsku u međuvremenu je pokriven. Umetnik je saopštio da će vratiti vladi novac koji je dobio za realizaciju tog rada, jer ga nije ni potrošio prema prvobitnom planu da angažuje umetnike iz EU, već ga je ostvario sa par saradnika i nije obavestio vladu o njegovoj prirodi.
U Bugarskoj je, u međuvremenu, pokrenuta internet peticija zbog prekrivanja bugarskog dela Černijevog kontroverznog mozaika.
Češka se izvinila pojedinim zemljama, a saopštila je da je “Entropa” samo umetničko delo - ništa više i ništa manje, ali i da Černi neće dobiti novac koji je bio predviđen projektom.
Povodom njegovom rada, koji je zasnovan na stereotipima o zemljama - članicama EU, zvanično je reagovala i Slovačka, koja je predstavljena kao mađarska salama uvijena u papir. Dok se Slovačka zadovoljila izvinjenjem čeških vlasti, Bugarska je tražila da njen deo instalacije bude uklonjen ili prekriven. Češke vlasti prekrile su bugarski deo, ali ni to nije zadovoljilo pojedine bugarske zvaničnike, pa je tako guverner Narodne banke Ivan Iskrov najavio da neće prisustvovati sastanku ministarata finansija EU i čelnika centralnih banaka u aprilu u Pragu ako bugarski deo “Entrope” ne bude i uklonjen.
Ipak, ne misle ni svi u Bugarskoj isto, pa je nekoliko stotina Bugara potpisalo peticiju kojom traže da Bugarska ostane deo “Entrope” i da bude otkrivena.
Sajt Černija je www.davidcerny.cz
*Foto: Wikimedia, VitVit, CC BY-SA 4.0
(SEEcult.org)
