Lekcija istorijskih varvara današnjim - teroristima

Kompanija Ervea Kubija iz Kana izvešće na 17. Beogradskom festivalu igre, 15. septembra na sceni Madlenianuma, njegovu koreografiju “Varvarske noći” koja je zasnovana na nasleđu Mediterana, na kulturi i evropske i severnoafričke obale. Prema stavu autora, ona je istovremeno podeljena, mešovita i povezana.    

Kubi ističe da je ponosan na svoje francusko ime, ali i na prezime koje je arapskog porekla. “Smatram da imam mnogo sreće što živim kao umetnik u Francuskoj. Moje ime Erve je vrlo često u Francuskoj. Živeo sam u iluziji da su moji roditelji samo rođeni u Alžiru. Tek sa 25 godina kada sam počeo da se bavim koreografijom saznao sam da moji preci nisu govorili francuski, kao što ja ne govorim arapski. Ipak, ponosan sam što kroz prezime nosim arapsko nasleđe”, rekao je Kubi 14. septembra na konferenciji za novinare u Nacionalnoj fondaciji za igru u Beogradu.

Kubi ima baletsko i koreografsko obrazovanje, ali je i doktor farmacije. Prvi koreografski komad “Golem” predstavio je 2000. godine. Pre desetak godina otišao je u Alžir i započeo rad sa trupom koja je u međuvremenu rasla i sada ima igrače iz različitih zemalja.

“Moja lična, porodična istorija otvorila mi je oči o mediteranskom basenu, o istoriji koja je, nažalost, malo poznata. Sve te zemlje imaju nešto zajedničko i dobro je što je tako. Na severu Afrike, u Magrebu, Jevreji, muslimani i hrišćani uče nas šta je zajednički život već hiljadu godina. To je važno pogotovo u ovom trenutku koji smatram tiranskim”, istakao je Kubi.

U novoj predstavi, kako je objasnio, uputio je poziv varvarima iz istorije kako bi “zavrnuli šiju” današnjim varvarima.

“Pojam varvari u prošlosti se odnosio na one koji ne govore jezik - prvo starogrčki, potom latinski. Međutim, ti istorijski varvari bili su predstavnici veoma svetlih civilizacija. One su u velikoj meri uspostavile temelje današnje civilizacije”, smatra Kubi.

U njegovoj koreografiji “igrači se predstavljaju kao ratnici, istorijski varvari koji su nekad zastrašujući. Motivišu nas da razmišljamo šta je današnje varvarstvo, ali nas i podsećaju da imamo zajedničku prošlost koja je starija od nacija”.

Rad na predstavi sa takvom porukom poklopio se vremenski sa terorističkim napadima u Francuskoj, kao što je bio napad na dvoranu Bataklan u Parizu krajem 2015. godine.

“To su današnji varvari, idioti, u smislu termina koji označava neznalice, idioti koji koriste oružje. Ne mogu da prihvatim nasilje, ubijanje radi ideje”, naglasio je Kubi, dodajući da svoje emocije i misli pretače u predstave, te da mu je u radu i javnom nastupu najvažnija iskrenost.

“Ubeđen sam da su istorijski varvari daleko bolji od ovih danas, kojima je osnovna mana – neznanje. Smatram da je velika šteta što omladina danas živi u potpunom neznanju o svojoj istoriji, bilo u severenoj Africi ili na drugim mestima u svetu”, naveo je Kubi.
 
Premijera “Varvarskih noći” bila je na međunarodnom festivalu igre u Kanu 2016. Nedavno je izvedena na jednom festivalu u Italiji, a pre toga u Njujorku, ali još u februaru, pre izbijanja pandemije korona virusa.

Osvrćući se na posledice pandemije, Kubi je rekao da ga u aktuelnom periodu najviše plaši zatvaranje škola i pozorišta.

“Smatram da su pored škola, i pozorišta mesta gde možemo postavljati pitanja o svetu”, naveo je on.

Na pitanje o stilu, primetio je da svi koreografi gledaju jedni na druge i da je teško izmisliti nešto sasvim drugačije.

“Ponosan sam što su moje predstave baleti 21. veka koji mogu biti popularni. Insistiram na reči balet, jer su i baleti 19. veka bili inspirisani narodnim igrama. Moj koreografski vokabular potiče iz tradicionalne igre. Igrače sam tražio na međunarodnoj sceni. Ja sam išao u baletsku školu, a putem audicija uzeo sam i igrače bez formalnog obrazovanja, sa idejom da se nađemo na pola puta”, rekao je Kubi.

Predstavnica Francuskog instituta Katrin Fodri izrazila je zadovoljstvo zbog dugogodišnjeg partnerstva sa BFI koji promoviše savremenu estetiku i savremenu igru, a francuske trupe su mu česti gosti.

“Ove godine imaćemo čak tri francuske predstave. Svaka je jedinstvena, a zajedno dobro oslikavaju diverzitet koji postoji na aktuelnoj francuskoj sceni”, izjavila je Katrin Fodri.

Napominjući da smo proteklog proleća i leta bili svedoci koliko su umetnici i ono što oni rade važni za društvo, koliko su nam potrebni u životima, istakla je da su umetnici i kulturni poslenici – korisni radnici, a da rad mora biti plaćen.

“Društvo mora da pronađe sredstva da se plate rad umetnika i svi oni umetnički sadržaji na koje smo se ‘bacili’ tokom zatvaranja zbog pandemije. Moramo biti svesni da iza tih sadržaja stoji rad koji mora biti plaćen”, naglasila je Fodri.

Direktorka BFI Aja Jung rekla je da je u Beograd stiglo 24 igrača i članova tima kompanije Ervea Kubija i da bi tako kompleksnu predstavu bilo teško dovesti i u redovno vreme.

“U današnjim uslovima treba hrabrosti i da se uđe u avion. Hvala Kubiju i svakom igraču pojedinačno što su preduzeli taj rizik. S druge strane, igrači moraju da se kreću, kompanije da gostuju”, rekla je Aja Jung. Pominjući tešku situaciju u trupama koje ne mogu da putuju - što im je izvor prihoda, navela je da je zbog toga, kao i zbog gubitka donacija, ozbiljno ugrožena čak i čuvena Batševa kompanija iz Izraela.

Aja Jung je naglasila da BFI trenutno radi sa gubicima, ali ne odustaje i da 19. septembra u Beogadu, a 20. septembra u Novom Sadu nastupa argentinska trupa “Un Poyo Royo”, koja se već nalazi u Parizu.

Međutim, moguće su promene termina za predstave iz Belgije i Italije, ali ni jedna neće biti otkazana.

“Idemo korak po korak. Pratimo epidemiološke protokole u našoj i još 12 zemalja”, rekla je Aja Jung, pozivajući publiku da prati informacije o terminima predstava na sajtu BFI.

Festivalski sajt je belgradedancefestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)