Legat Marice Radojčić u Matici
Beogradska umetnica i naučnica Marica Radojčić, čiji je umetnički rad prožet matematikom, filosofijom i metafizikom, poklonila je pre dve godine presek svog raznovrsnog opusa Galeriji Matice srpske u Novom Sadu, koja je zahvaljujući tom legatu i osnovala Odsek novih medija.
Beogradska umetnica i naučnica Marica Radojčić, čiji je umetnički rad prožet matematikom, filosofijom i metafizikom, poklonila je pre dve godine presek svog raznovrsnog opusa Galeriji Matice srpske u Novom Sadu, koja je zahvaljujući tom legatu i osnovala Odsek novih medija.
U poklon-zbirci Marice Radojčić (Prešić), koja će se s Kostom Bogdanovićem predstaviti od 16. aprila i na početku nove sezone Muzeja Macura u Novim Banovcima, nalaze se radovi koji predstavljaju presek njenog celokupnog stvaralaštva, od najranijih do najnovijih. Legat obuhvata 15 radova iz ciklusa “Lepenski Vir” (uljane slike većih dimenzija i crteži tušem), zatim pet radova iz ciklusa “Rupe na belom” (izlaganih više puta po svetu), kao i nekoliko radova iz ciklusa “Rupe u biću”, a svi su nastali početkom 80-ih. Tu je i skulptura-instalacija “Rastavljena knjiga” iz 1988, zatim ceo ambijentalni projekt “Povratak odlaska” (digitalne animacije i zvuk poznatog američkog kompozitora, minimaliste Fila Nibloka, dugogodišnjeg saradnika Marice Radojčić), kao i brojni radovi iz najnovijeg projekta “Grananje” (kompletna samostalna izložba održana u Klagenfurtu 2005.)
Izložbu “Marica Radojčić - stvaralaštvo između umetnosti i nauke” otvorila je 10. aprila istoričarka umetnosti Irina Subotić, koja je u uvodnom studijskom tekstu u katalogu istakla autonomnost, autentičnost i autoritet te umetnice, koja je manje poznata u širim krugovima takozvanih ljubitelja umetnosti i nije predmet većeg interesovanja medija, a retko i izlaže na grupnim cehovskim, ali često na velikim međunarodnim manifestacija sa određenim koncepcijama - širom Evrope, Amerike, Afrike.
Marica Radojčić u stalnom je kontaktu i saradnji sa mnogobrojnim, uglavnom stranim umetnicima, galeristima, teoretičarima, istoričarima umetnosti, kritičarima, kolekcionarima, matematičarima..., a bliski su joj, pre svega, ljudi srodnih zanimanja i višeslojnih interesovanja, čija se kreativnost ogleda u radu paralelno na raznovrsnim poljima. Prijatelji su joj, između ostalih, Berta Urdang (Bertha Urdang) i Erik Stark (Eric Stark) koji spadaju u najuglednije, najcenjenije njujorške galeriste. Njene eksperimentalne radove kolekcioniraju samo izuzetni znalci. Kao i mnogi muzeji u svetu. O njoj se piše sa strahopoštovanjem, tiho se pominju njeno ime i delo, jer nije jednostavno definisati njenu ozbiljnu ličnost niti njen enigmatični rad, navela je Irina Subotić, dodajući da je je Marica Radojčić i dalje za gotovo sve velika nepoznanica, a njen umetnički rad još više.
“U krugovima stručnjaka - ta enigma o(p)staje; i dalje je teško i odgovorno tumačiti njene projekte. Kapsulirana predstava o njoj kao strogom kritičaru i tuđih i sopstvenih dela, moralnih normi i kriterijuma, ne ustupa nikada mesto nekom neobaveznom kolokvijalnom razgovoru. O Marici se govori kao o retkom, dostojanstvenom stvaraocu, neobičnoj i samosvojnoj umetnici, kao o entuzijasti izvanredne snage, usmerenosti i ostvarenih nemogućih misija - kako na planu svoje, individualne, stvaralačke putanje, tako i u smislu organizovanja, okupljanja i realizovanja grupnih međunarodnih projekata visokog ranga i kvaliteta”, navela je Irina Subotić.
Prateći katalog izložbe, osim njenog teksta, sadrži i brojne reprodukcije dela Marice Radojčić iz poklon-zbirke, kao i poveći ciklus filosofsko-metafizičkih poema koje je ruski estetičar Viktor Vasiljevič Bičkov, direktor Instituta za filozofiju Ruske akademije nauka u Moskvi, ispevao o njenim delima 1993. godine.
Marica Radojčić Prešić, redovna je profesorka Matematičkog fakulteta u Beogradu i gostujući profesor i istraživač na univerzitetima u Bonu, Hamburgu, Moskvi, Berkliju, Stanfordu i Njujorku, a dobitnica je i Fulbrajtove stipendije. U nauci se bavi matematičkom lingvistikom, logikom, algebrom, a u umetnosti je javno prisutna od 1982. godine, više u svetu nego u zemlji, posebno u Njujorku.
Razvijajuću u umetnosti ideje iz matematike i filosofije eksperimentiše u raznim medijima, a pred umetnosti i nauke bavi se organizacijom i produkcijom. Jedan je i od osnivača 2000. i profesor na interdisciplinarnim magistarskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu, Grupa za digitalnu umetnost.
Organizovala je više projekata, simpozijuma (domaćih i međunarodnih), kao i gostovanja i autorskih projekata inostranih umetnika i naučnika.
Radovi Marice Radojčić Prešić zastupljeni su i u Galeriji umetnika SEEcult.org
(SEEcult.org)
