Kultura i održivi razvoj u doba krize

Održivi razvoj kulture, kao jednog od ključnih faktora održivog razvoja celokupnog društva, danas se nalazi pred raznim izazovima, pre svega zbog ubrzanog tehnološkog razvoja, globalizacije, ali i opšte socijalne, ekonomske i ekološke krize. Stoga i odgovor na mnogobrojna otvorena pitanja na tu temu zahteva interdisciplinarni pristup, kakav se ogleda u zborniku “Kultura i održivi razvoj u doba krize” koji je rezultat međunarodne konferencije koju je UNESKO katedra za kulturnu politiku i menаdžment na Univerzitetu umetnosti u Beogradu organizovala povodom svog jubileja – desetogodišnjice postojanja.

Međunarodni tematski zbornik radova, predstavljen 25. decembra u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka, sadrži i deo rаdovа koji su nastali u okviru međunаrodnog projekta COST “Istraživanje kulturne održivosti” u kojem je učestvovao naučno-istraživački tim UU i Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Zаvršno poglаvlje rezultat je projektа “Evаluаcijа kulturnih politikа i progrаmа EU kаo promoterа kulturne rаznolikosti i interkulturnog dijаlogа nа Bаlkаnu/Jugoistočnoj Evropi”, što svedoči o širokoj i razgranatoj mreži međunarodnih projekata u koje su uključeni kako UNESKO katedra UU, tako i Institut za pozorište, film, radio i televiziju FDU-a.

Radovi u zborniku, koji su uredile prof. dr Milena Dragićević Šešić, dr Mirjana Nikolić i dr Ljiljana Rogač Mijatović, otvaraju mnoga pitanja i ukazuju na izazove sa kojima se suočavaju akteri u oblasti kulture ne samo na ovim prostorima, već i globalno, uključujući i aktuelne teorijske, pa i ideološke dileme, koje se odnose i na samu definicije kulture.

Podeljen na pet poglavlja: “Kultura i održivost u doba krize”, “Kulturno nasleđe, mesto i održivi razvoj zajednice”, “Održivost medijskih i umetničkih praksi”, “Održivost institucija i organizacija u kulturi” i “Kulturna raznolikost i interkulturalni dijalog kao indikatori održivosti u kulturnim politikama i programima”, zbornik obuhvata 26 tema koja je obradilo 35 autora različitih generacija sa univerziteta i instituta iz Srbije i sveta.

Osim što je dragocen izvor za dalje istraživanje i razmatranje pokrenutih tema, zbornik je u diskusiji posle promocije ocenjen i kao posebno važno štivo za donosioce odluka koji su van sektora kulture - kako bi shvatili da je ona osnova razvoja celokupnog društva.

I ministar kulture i informisanja Srbije Ivan Tasovac, koji je prisustvovao prvom delu promocije, izrazio je zadovoljstvo što je stručna javnost na teoretskom planu reagovala na činjenicu da je kultura uključena u Agendu održivog razvoja UN od 2015. godine i prepoznata kroz Rezoluciju 68/223 kao “pokretač, glasnogovornik, zaštitnik i putokaz za tri usvojena principa održivog razvoja – ekonomskog, društvenog i ekološkog”.

Tasovac je istakao da bi kultura trebalo da bude u središtu svih planova održivog razvoja, te da je osnova njenog očuvanja i razvoja u 21. veku, koji obeležavaju paradoksi globalizacije - digitalizaciji lokalne, nacionalne i svetske kulturne baštine i podeli odgovornosti za kulturnu politiku.

“Čvrsto verujem da je odgovorna kulturna politika obaveza svih, po celoj vertikali društvene podele, od međunarodnih organizacija i vlada, preko lokalnog nivoa uprave, institucija kulture i civilnog društva, do pojedinca, građanina, čije učešće u kulturnom životu konačno utemeljuje razloge za afirmaciju kulture. Samo jedno takvo, integrisano i višeslojno deljenje odgovornosti u kulturnom sektoru usmerava održiv ekonomski razvoj i doprinosi ostvarivanju Milenijumskih razvojnih ciljeva”, rekao je Tasovac.

Prof. dr Milena Dragićević Šešić, šef UNESKO katedre i jedna od urednica zbornika, predstavila je neke od ključnih radova sa konferencije, među kojima je i izlaganje Elizabet Okler (Elizabeth Auclair) sa Geografskog odseka Cergy-Pontoise univerziteta u Francuskoj, koja je ukazala na tri modela artikulacije kulture u pogledu održivog razvoja (kultura kao četvrti stub održivog razvoja, kultura kao transverzalni element i kultura kao fundamentalni osnov razvoja). Prvi princip sadržan je, kako je ukazala, u Agendi 21 za kulturu (UCLG mreže) koju za sada primenjuju vlasti oko 350 gradova u različitim državama, od kojih je četrdesetak u Francuskoj. U Srbiji ih je, međutim, svega nekoliko, poput Pančeva.

Među ključnim tekstovima je i temat Svetlane Hristove sa Fakulteta umetnosti South-West univerziteta u Bugarskoj, posvećen održivosti evropskih gradova. U Srbiji, međutim, kako je napomenula prof. Dragićević-Šešić, veliki broj gradova, naročito na istoku i jugoistoku zemlje, nemaju svoje vizije razvoja.

Na zanimljivu temu arheologije kao biznisa savremenog doba ukazuje Kenet Ajčinson (Kenneth Aitćison) iz konsultantske kuće Landward Research iz Velike Britanije, navodeći da je popularnost te discipline danas uslovljena činjenicom da se ništa zapravo ne sme početi zidati bez prethodne arheološke ekspertize. O važnosti kulturnog nasleđa za održivi razvoj ukazuje lekarka Mervat Abdel Naser (Nasser) iz Egipta, koja se zauzima za obnavljanje modela hermopolisa za održivi razvoj grada.

Dr Ljiljana Rogač Mijatović sa FDU, čiji se člank “Istraživanje kulturne održivosti u doba neizvesnosti” odnosi na naučnu i praktičnu artikulaciju i upotrebu održivosti kulture i ključnih tema koje obuhvata taj koncept, istakla je važnost prevazilaženja granica različitih disciplina prilikom istraživanja održivosti kulture i održivog razvoja kulture, kao podjednako važnih pitanja u današnjem društvu. Ona je naglasila i da sama kritika nije dovoljna ako ne podrazumeva i konstruktivna rešenja, koja između ostalog, traže i ubrzane tehnološke promene.

“Iako se širom sveta zatvaraju departmani za humanistiku, odgovornost na nama je još veća”, rekla je Ljiljana Rogač Mijatović.

Značaj zbornika istakli su i prof. dr Slobodan Cvejić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu i prof. dr Bojan Zečević sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, koji su se i kritički osvrnuli na određene radove.

Cvejić je ukazao na različite teorijske, pa i ideološke dileme današnjice u rasponu od neoliberalnih postulata, na kojima je zasnovana savremena teorija, a koji svu odgovornost za održivi razvoj svaljuju na pojedinca, do ekosocijalizma, koji smatra da trebe redefinisati sve postojeće koncepte. U tom smislu je istakao i tekstove u zborniku u kojima se naglašava da je kultura potrebna, između ostalog, i za preispitivanje ideologije zasnovane na neoliberalnom pristupu.

Prema mišljenju Cvejića, zborniku nedostaje zaključni tekst, kao i segment posvećen ulozi tehnoligije u kontekstu opšte teme.

Zečević je izdvojio rad Jelene Đurić sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu “Smisao održive kulture” koja ukazuje, između ostalog, da kultura nije nužno održiva ukoliko ima moć samofinansiranja, te da je to značenje zapravo neodrživo sa stanovišta kulture u najširem smislu reči, kulture koja tek treba da se uspostavi i da se pokaže održivom u uslovima postojeće eknomske, ekološke i socijalne krize.

Zečević je u tom kontekstu ukazao na potrebu razlikovanja pojmova ekonomski rast i ekonomski razvoj, budući da prvi nema automatski pozitivno značenje, dok drugi podrazumeva kvalitet.

Među autorima tekstova u zborniku su domaći i strani istraživači društvenih i humanističkih nauka, kao i profesionalci u domenu kulturne politike i medija, koji su krajem marta učestvovali na konferenciji na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. To je bio prvi put da se u Srbiji organizuje naučni skup posvećen ulozi i značaju povezanosti kulture i održivog razvoja u doba ekonomske i društvene krize – temi koja se nalazi u vrhu agende međunarodnih organizacija, poput UNESKO-a, koji radi na uključivanju kulture u Milenijumske ciljeve razvoja od 2015. godine.

Posebnu dimenziju konferenciji dalo je učešće umetnika sa performans-predavanjima.

(SEEcult.org)