• Search form

13.07.2021 | 21:49

Kritika na delu: Rena Redle i Vladan Jeremić – Transformatorijum, 2/3

Kritika na delu: Rena Redle i Vladan Jeremić – Transformatorijum, 2/3

Rena Redle i Vladan JeremićTransformatorijum, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad, 4. jun – 6. jul 2021.

Kritičarka na delu: dr Ivana Bašičević Antić, teoretičarka umetnosti, 2/3

Teoretičarka umetnosti dr Ivana Bašičević Antić u nastavku serijala Kritika na delu o izložbi “TransformatorijumRene Redle i Vladana Jeremića u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) ocenjuje da je reč o interesantnom primeru postavljanja pitanja mogućnosti i granica socijalno angažovane umetnosti danas.

Navodeći da je to pitanje izuzetno problematično od samog početka takvih umetničkih praksi, ona je navela da se u tom kontekstu “stalno postavljala velika moralna dilema – da li se time na neki način zaista pokušava ukazati na određene probleme u društvu i društvenim odnosima ili se zapravo problemi u društvu koriste kao određena strategija formiranja interesantne javnosti i publike”.

Prema mišljenju Ivane Bašičević Antić, taj veliki i komplikovani odnos izložba “Transformatorijum” pokušava da postavi u centar pažnje na dva načina.

“Sa jedne strane, kustoska postavka Maje Ćirić je vrlo precizna i sa tom preciznošću podele na celine, isticanja aspekta responzivnosti svakog posetioca, njegove reakcije, zapravo se, na neki način, bar se meni čini, direktno cilja u taj problem – da li postoji efekat umetničke prakse – u ovom slučaju Rene Redle i Vladana Jeremića, ili je to samo na neki način materijal za postavljanje jedne naizgled socijalno angažovane umetničke prakse”, navela je Ivana Bašičević Antić.

Ono što je sa druge strane je pitanje samih umetnika, koje oni isto tako dosta precizno potenciraju, pokušavši da pretvore umetničke objekte u upotrebne objekte, smatra Ivana Bašičević Antić.

“To je veoma važna tema ove izložbe, tako da će posetioci videti određene transparente ili klupe ispred Muzeja, koje su sa jedne strane istovremeno umetnički objekat, a sa druge strane, oni se trude da ukažu da to može da bude upotrebni objekat – mesto na kojem će se upravo u trenutku - da kažemo apsolutnog uništavanja javnih površina ili bilo kakvog zajedničkog opšteg dobra, omogućiti da se, recimo, te klupe ili transparenti, određene bine… koriste za druge stvari, kao upotrebni predmeti u protestima u organizaciji nekih građana koji treba da se okupe po bilo kojem angažmanu”, navela je Ivana Bašičević Antić, direktorka Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Jagodini.

Prema njenom mišljenju, poblematična situacija koja se izložbom “Transformatorijum” na neki način postavlja vezana je za period posle Drugog svetskog rata, kada je Adorno ukazivao na veliki problem eksperimentalnih umetničkih praksi iz tog perioda, dakle 60-ih godina, koje su, prema njegovom mišljenju, svojim načinom zapravo davale argument da nastavi da postoji i kontinuirano se razvija ka profitu orijentisana kulturna indusatrija.

“Zapravo je to bilo jedno od veoma snažnih uporišta niza kritika prema socijalno angažovanoj umetnosti, koja se može pratiti recimo i do dan danas, kada gledamo projekte Aija Vejveja”, navela je Ivana Bašičević Antić.

Prema njenom mišljenju, u salučaju Vejveja može se slobodno postaviti i pitanje zloupotrebe izbeglica koji se nalaze u neviđeno mučnim egzistencijalnim momentima, dok u njegovim radovima “postaju instrument da bi on zauzeo na kraju krajeva što bolju poziciju na tržištu”.

“I to je ono što je, čini mi se, vrlo važno i goruće pitanje savremene umetničke prakse, i da se vratimo na ‘Transformatorijum’, čini mi se da i kustoskinja i umetnici direktno pokušavaju da dovedu gledaoca da se sam preispita. Meni je lično ostao taj isti utisak, kada se krećem kroz postavku, čitam tekstove i materijale, uz pomoć te velike preciznosti kustoskinje. Svi su podaci izuzetno precizni, vi ne možete da lutate, da se gubite, ništa nije ostavljeno nekom nagađajnju… Međutim i sami se na kraju nađete pred pitanjem, bar ja - da li umetnik treba i može da učini bilo kakvu promenu, jer mi vidmo da su to akcije, recimo perfomans ispred prodavnice Geoxa, koji treba da postavi pitanje užasnih uslova rada radnika u proizvodnji. To su pitanja koja znamo da su izuzetno kompleknsa, vezana su za naše društvo koje je apsolutno razorilo osnovna pitanja ljudskih prava i uslova rada zarad beskonačne borbe industrije i korporacija za profitom. Međutim, ta akcija je jedna mala izolovana epizoda, koja u suštini, naravno, ne može da izvrši bilo kakvu promenu. Ali, da li ljudi koji treba da vrše te promene vide tu akciju? I to je ono što ostaje suštinsko pitanje. Dakle, ukazati, čini nam se da treba – umetnik još po toj levičarskoj posleratnoj definiciji postaje na neki način predstavnik te neke univerzalne klase, onaj koji će biti na neki način zastupnik i govoriti kada drugi neće da govore – zbog interesa, potlačenosti ili zbog čega god, ali pitanje efekta i načina na koji to umetnik radi, postaje za naše aktere u umetnosti jako kompleksno pitanje”, navela je Ivana Bašičević Antić.

Ivana Bašičević Antić ukazala je na pokušaje da se socijalno angažovana umetnost sporovodi kao aktuelna praksa.

“Dakle, ako se bavite izbeglicama recimo - da zaista učinite nešto. Neki umetnici zaista pokušavaju da organizuju na neki način u nekom segmentu bolje uslove njihovog života i rada – da ne pretvore to pitanje u sadržaj svoje umetnosti kojim grade umetničku karijeru”, dodala je ona, navodeći i da se ne bi usudila da daje bilo kakve zaključke, jer misli da svako treba, upravo šetajući kroz izložbu “Transformatorijum”, da se sam zapita.

“Mislim da je to, na kraju krajeva, i bio na neki način cilj – da se ljudi i naša javnost zaustave pred određenim kompleksnim pitanjima. Iako ništa ne možemo da promenimo, umetnici će reći – možemo da ukazujemo na određene segmente na koje drugi ne ukazuju”, dodala je ona.

Ivana Bašičević Antić posebno se osvrnula na deo izložbe ispred MSUV sa klupama sa crtežima originalno osmišljenim za Park Stara Trešnjevka u Zagrebu 2018. godine.

“Na kraju bih se zadržala na tom momentu koji je ispred MSUV, gde je napravljen mobilijar kao nameštaj sa klupama sa zagrebačke javne površine, koja je doživela transformaciju upravo tim beskonačnim širenjem gradnje. Međutim, tu se umetnici pozivaju na praksu Krste Hegedušića u periodu pre rata, kada se pokušalo da se isto tako iznese kroz umetnost na videlo pozicija loših uslova života seljaka i kasnije, kada se presele u grad, radnika. Međutim, upravo taj primer je meni jako bitan dokaz problematičnosti ovakvih praksi zato što smo na samom primeru Krste Hegedušića videli da, kada postanete akademski priznati umetnik i zauzmete poziciju moći, vi isto tako uspešno vršite represiju nad svima drugima, i kolegama umetnicima, nad čitavoj - zbog političke snage Komunističke partije, javnosti i životom. Zapravo je veoma brz i lak prelaz od upotrebe određenih teških uslova života i rada kao argumenta za napredak u karijeri umetnika, nakon čega dobijate značajne beneficije, povlašćene uslove odlučivanja i života i iz te pozicije slobodno vršite represiju nad drugima. Tako da je to izuzetno bitan momenat na koji treba da obrate pažnju i ljudi koji gledaju ovu izložbu – da li će se na kraju krajeva ponoviti taj isti krug”, ocenila je Ivana Bašičević Antić, unuka umetnika Ilije Bašičevića Bosilja i predsednica Fonda Ilija i Mangelos, osnovanog u cilju očuvanja i promocije lika i dela umetnika Ilija Bašičevića Bosilja i Dimitrija Bašičevića Mangelosa.

*U prvoj epizodi Kritike na delu o o izložbi “Transformatorijum” govorila je istoričarka umetnosti Nela Tonković.

_ _ _

Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC Filmart”, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016/2021. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.

Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2021.
Partner: SEEcult.org, Beograd

Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimatelj/montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović

Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r