Krhka strasna lična politička odgovornost
Izložba autobiografskih stripova Anje Gladiševe i Gljeba Puševa, otvorena 15. decembra u Krokodilovom centru za književnost, predstavlja radove to dvoje ruskih umetnika nastale posle invazije Rusije na Ukrajinu 24. februara, kao lične predstave i tumačenja dnevnih vesti, istorijskih procesa i trenutnog ratnog stanja.
Ovom prilikom inaugurisan je i obnovljeni mural Lesje Ukrajinke, ukrajinske pesnikinje, prevoditeljke, dramaturškinje, feministkinje i aktivistkinje, koji je delo Anje Gladiševe i Gljeba Puševa, a nalazi se na Malim stepenicama kod Krokodilovog centra i već se dva puta našao na meti vandala. Izradu tog murala u oktobru je omogućilo Udruženje Krokodil, ali je već posle nekoliko dana uništen bacanjem crne farbe na stihove Lesje Ukrajinke ispisane na ukrajinskom i srpskom jeziku.
Anja Gladiševa i Gljeb Pušev iskazuju u svojim radovima jasan i nedvosmislen stav prema ratu, važnost nećutanja i neprihvatanja tišine, koja je instrument saučesništva u zločinačkom poduhvatu protiv Ukrajine.
Kada je predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin započeo rat protiv Ukrajine, koji je nazvao “specijalnom vojnom operacijom”, korisnici ruskih društvenih mreža su neko vreme koristili hešteg #Iamnotsilent kao znak da su svesni i da prepoznaju zločinački potencijal tišine, čime su izrazili građanski stav odbijanja da učestvuju u istom. Oni smatraju da je važno da ne ćute ne samo o činjenici da su protiv Putinovog režima i da su na strani Ukrajine u ovom ratu, već i da moraju da govore o ličnim spoljašnjim i unutrašnjim doživljajima.
Postoji mišljenje da jedino Putina treba kriviti za sadašnji rat, postoji i mišljenje da sve Ruse treba kriviti. Ali jedna osoba nije sposobna da sama donese haos u celom svetu. Svaki Rus, kao i svaki građanin bilo koje zemlje, svojim ćutanjem/ne-ćutanjem, učešćem/neučešćem, refleksijom i njenim odsustvom, doprinosi svetlom ili tamnom ishodu, smatra dvoje umetnika.
Forma izloženih radova – work-in-progress stripovi – predstavlja i doprinos kritici kapitalizma, jasno ističući loše radne uslove brojnih umetnika koji često nemaju mogućnosti da stvaraju zbog nedostatka vremena i materijalne sigurnosti. Pored toga, radovi Anje Gladiševe i Gljeba Puševa nastali su u ratno vreme: globalne pretnje stavile su ih u situaciju u kojoj je prilično čudno da razmišljaju o ličnom komforu.
Istovremeno, privatni život svake osobe reflektuje postojeće globalne procese. Kritičan broj problema se nagomilao ne samo u Rusiji, već i u čitavom svetu – društvena nejednakost, atomizacija, ugnjetavanje žena, manjina i brojnih nevidljivih društvenih slojeva – migranata, stanovnika okupiranih teritorija, političkih zatvorenika, socijalno i materijalno neobezbeđenih umetnika – što je samo vrh ogromnog ledenog brega.
Za Anju Gladiševu i Gljeba Puševa izražavanje građanskih i umetničkih stavova nije samo uklapanje u progresivne demokratske i antiratne formulacije, već govor o ličnim problemima, strahovima, mislima i nadama osoba koje su se našle u emigraciji, koje se suočavaju sa potrebom da preispitaju svoj stav prema istoriji, da potraže nove odgovore na stara pitanja, da jasno izraze lični stav prema rusko-ukrajinskom pitanju.
Anja Gladiševa, rođena u Sankt Peterbugu, odbranila je master tezu iz ruske književnosti. Period od 2013. do 2020. godine velikim delom je provela u Odesi u Ukrajini, gde je učestvovala u kulturnom životu grada, sakupljala građu za knjigu o ukrajinskoj filmskoj režiserki Kiri Muratovoj. Radila je kao književna urednica, predavačica, organizovala i održavala događaje u oblasti kinematografije, književnosti i umetnosti. Počela je da crta 2019. godine i izlagala na nekoliko izložbi u Sankt Peterburgu.
Nakon ruske invazije Ukrajine, u martu 2022. emigrirala je u Beograd zbog dubokog neslaganja sa ruskom politikom. Trenutno živi i radi u Beogradu, angažujući se u antiratnim aktivnostima. U avgustu je u Beogradu održala antiratnu izložbu “8 godina i 160+ dana”.
Gljeb Pušev, takođe iz Sankt Peterburga, živeo je u Odesi tokom 2018. i 2019/2020. godine.
Nakon početka ruske agresije na Ukrajinu, preselio se početkom marta u Srbiju, takođe zbog neslaganja sa ruskom politikom i Putinovim režimom, velikoruskim šovinizmom i ratom protiv Ukrajine.
“Ne želim da ćutim, ne želim da idem u zatvor, ne želim da budem poslat u rat, zato stvaram antiratnu i antiputinovsku umetnost u lepom gradu Beogradu”, ističe Pušev.
Izložba je realizovana u okviru projekta “Prostori slobode” koji je podržala Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED).
(SEEcult.org)
*Funded by the Stabilisation Fund for Culture and Education 2022 of the German Federal Foreign Office and the Goethe Institut
