• Search form

26.09.2019 | 11:02

Kraj Bitefa u duhu zajedništva

Kraj Bitefa u duhu zajedništva

Predstavama “Retke ptice” francuske trupe novog cirkusa Vuk za čoveka i “Pozvani” briselske kompanije Ultima vez, koje promovišu zajedništvo i povezivanje među ljudima, 53. Bitef završava se 26. septembra u Luci Beograd, uz svečanu dodelu nagrada i besplatan koncert Beti Đorđević, u duhu festivalskog slogana Počnimo ljubav iz početka.

Predstava “Retke ptice” grupe autora, premijerno izvedena na Bitefu 25. septembra, koja je zbog velikog interesovanja dobila još jedan termin poslednjeg festivalskog dana, nagrađena je dugim i snažnim aplauzom publike u šatoru Cirkobalkane – festivala unutar festivala koji će biti nastavljen i po završetku 53. Bitefa.

Šestoro vrhunskih akrobata pokazuje u “Retkim pticama” šta znače istinska saradnja, poverenje, pomoć jedno drugom, zajedništvo… Uz osmehe na licu, koji se prenose i na publiku, “Retke ptice” predstavljaju osveženje i novi dah optimizma nakon brojnih predstava u dosadašnjem glavnom programu 53. Bitefa, koje slede osnovnu tematsku liniju o raspadanju zajednica u današnjem svetu na svim nivoima – od partnerskih i porodičnih do društva u širem smislu.

Dok akrobate trupe Vuk za čoveka hodaju jedni po drugima, prepliću se i podržavaju u vratolomnim cirkuskim i plesnim figurama, publika bez daha prati njihove radnje koje afirmišu osnovne pretpostavke međuljudske razmene i povratka na humane odnose – pažnju, saradnju i podršku, čemu 53. Bitef i teži sloganom “Počnimo ljubav iz početka”, preuzetog od pesme koju je proslavila Beti Đorđević.

Retke ptice, foto: Slimane Brahimi

Glavni program 53. Bitefa, uoči svečane dodele nagrada, zatvara predstava “Pozvani” Sepa Bajensa koja, prema rečima umetničkog direktora i selektora Ivana Medenice, postavlja pitanje da li teatar sam po sebi, sa svojim strategijama i formama, može da bude sredstvo za izgradnju novih zajednica u savremenom društvu koje se urušava politički. Gotovo do kraja te predstave ne zna se ko su sve izvođači, jer su različitih godina, pola, porekla… pritom pomešani sa gledaocima u zajedničkom, praznom prostoru.

U predstavi učestvuju tri muzičara i 12 izvođača, od kojih najmlađi ima 12, a najstariji 85 godina, dok za vreme izvođenja, nakon ulaska publike, na sceni bude u jednom trenutku i oko 150 ljudi.

Prema rečima Bajensa, osim pitanja kako napraviti zajednicu, tražio je i odgovor kako podeliti scenu, a izabrao je demokratsku formu u kojoj izvođači pozivaju publiku da im se pridruži.

Važan element u predstavi je i scenografija Iva Spincemajla, odnosno plavi konopac dugačak 65 metara, a težak oko 200 kilograma, na kojem ljudi mogu sedeti, nositi ga zajedno, kretati se... Na taj način Bajens je, kako je rekao na promociji Bitefa u Briselu, probao da uništi granicu izvođača i publike. Publika može da odluči šta da se radi na sceni, a to u jednom trenutku i postaje isključivo njena odgovornost, jer se izvođači povlače. “Ljudi postaju svesni da su i sami odgovorni za to što se dešava”, rekao je Bajens i dodao da se izvođači predstave vraćaju na scenu posle kraćeg vremena, u zavisnosti od toga kako publika na sceni reaguje.

Glavni program 53. Bitefa svečano je otvorila 18. septembra koreografkinja Konstanca Makras, koja će otvoriti početkom oktobra i novu sezonu Bitef teatra predstavom “Gradovi kojih više nema”, koju priprema sa igračima Bitef dens kompanije.

Na otvaranju je izvedena potresna predstava “Orest u Mosulu” proslavljenog reditelja Mila Raua. U okviru glavnog programa, izvedene su i predstave “Zašto je poludeo gospodin R?” Jugoslovenskog dramskog kazališta, u režiji Bobe Jelčića, “Mladež bez Boga” reditelja Boruta Šeparovića, u izvođenju zagrebačkog Montažstroja, te “Istorija nasilja” proslavljenog nemačkog reditelja Tomasa Ostermajera, koja je završena uz ovacije potresene publike.

Uoči selidbe Bitefa u Luku Beograd, publika je imala priliku da pogleda i koreografiju Kuduza Onikekua “Yuropa”, u izvođenju njegove trupe iz Nigerije, dok je u Narodnom pozorištu održana beogradska premijera nagrađivane predstave “Tartif” mladog reditelja Igora Vuka Torbice, koprodukcija Narodnog pozorišta Sombor i Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada.

Program u Luci Beograd počeo je 22. septembra nesvakidašnjim performansom-instalacijom “Nemoralne priče – 1. deo: Kuća majka” francuske autorke i izvođačice Fije Menar, koja je mukotrpnom izgradnjom čitavog antičkog hrama od kartona, koji se pod uticajem “kiše” urušava pred očima bespomoćne publike, upozorila na opasnost od klimatskih promena, ali i na raspad vrednosti zapadne civilizacije uopšte.

Prema rečima Fije Menar, suština tog projekta je pitanje da li jedan umetnik uopšte može da spasi svet.

U Luci Beograd publika je nimala priliku da vidi i predstave glavnog programa “O mesu i betonu” koreografkinje Lusijane Lare, u produkciji kompanije Anti Status Kvo iz Brazila, te “Ali: Strah jede dušu” Sebastijana Horvata, u produkciji Drame Slovenskog narodnog gledališča iz Ljubljane.

Program 53. Bitefa bio je i u znaku nesvakidašnje predstave “Beograd na daljinski” Rimini protokola, prema konceptu Štefana Kegija, u kojoj je publika glavni akter. Izvođena je od dana prologa do završnice festivala, suočavajući učesnike sa nizom pitanja koja objedinjuju i tematski festivalski fokus na sudbinu zajednice na početku 21. veka i umetnički koncept koji podrazumeva aktivno učešće, interakciju, solidarnost i empatiju, odnosno imerzivno pozirište koje podrazmeva aktivno učešće publike.

Međunarodni žiri, koji čine spisateljica i performerka Olga Dimitrijević, reditelj Ersan Mondtag iz Nemačke, pozorišna rediteljka, izvođačica i predavačica Sanja Mitrović iz Belgije, pozorišna kritičarka i profesorka studija pozorišta na Teksaškom univerzitetu Doroti Čanski i profesorka emeritus sa Sorbone Kristin Amon-Sirežol (predsednica), proglasiće dobitnike Gran prija "Mira Trailović" za najbolju predstavu u celini i specijalne nagrade "Jovan Ćirilov". Biće dodeljena i nagrada publike, na osnovu glasanja posetilaca, kao i tradicionalna nagrada Politike za najbolju režiju, na osnovu odluke žirija koji čine Gordana Popović, Ana Tasić i Milan Nešković.

Uz jubilarnu, 20. Bitef Polifoniju i festival Cirkobalkana, prateći program 53. Bitefa obeležilo je i novo izdanje Filozofskog teatra i razgovor Srećka Horvata i nemačkog pisca i publiciste Normana Olera o vezi narkotika i fašizma, ali i kapitalizma. Takođe, svečano je otvorena jubilarna, 20. Bitef polifonija, a počeo je i svojevrsni festival unutar festivala – Cirkobalkana.

U okviru pratećeg programa, realizovan i razgovor o nastupu Srbije na Praškom kvadrijenalu projektom objedinjenim temom “Samo(iz)gradnja”, a u Novom Sadu predstavljen je i pobednički projekat PQ “Ova zgrada govori istinu” kustoskinje Ivane Vaseve i umetnika Filipa Jovanovskog iz Severne Makedonije.

Bitef je odao počast i nedavno preminuloj dramaturškinji Borki Pavićević, jednoj od prvih voditeljki okruglih stolova na tom festivalu, na kojem je bila od osnivanja. Program Borka na Bitefu obuhvatao je predstavu “Autentična tumačenja: ‘68”, u režiji Ane Miljanić, koja je izvedena u Centru za kulturnu dekontaminaciju koji je Borka Pavićević osnovala i vodila do smrti. U CZKD-u je održan i razgovor o njenom učešću na Bitefu.

Prateći program 53. Bitefa drugu godinu zaredom obuhvatio je i Bitef biblioteku, ali ovoga puta u formi svojevrsnog maratona – tri uzastopne promocije odabranih knjiga u oblasti kulture i izvođačkih umetnosti.

Festivalski sajt je bitef.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

*U prilogu: Kako do Luke Beograd - mapa

*Naslovna foto: bitef.rs

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r