Kovanda u Lazaretima
Jirži Kovanda (Jiří), jedan od najznačajnijih čeških konceptualnih umetnika, predstavlja se od 6. avgusta u Art radionici Lazareti u Dubrovniku izložbom “Plave stvari, naslonjene, nađene ovde”. Rođen u Pragu 1953. godine, Kovanda je autodidakt, a od 1995. predaje na praškoj Likovnoj akademiji i od 2008. na Univerzitetu J.E. Purkyne u Usti nad Labem. Prve performanse izvodio je u praškim javnim prostorima još sredinom 70-ih, a te minimalne akcije bile su zasnovane na preciznom scenariju i sve su zabeležene crno-belim fotografijama i lecima s uputstvima.
Jirži Kovanda (Jiří), jedan od najznačajnijih čeških konceptualnih umetnika, predstavlja se od 6. avgusta u Art radionici Lazareti u Dubrovniku izložbom “Plave stvari, naslonjene, nađene ovde”.
Rođen u Pragu 1953. godine, Kovanda je autodidakt, a od 1995. predaje na praškoj Likovnoj akademiji i od 2008. na Univerzitetu J.E. Purkyne u Usti nad Labem.
Prve performanse izvodio je u praškim javnim prostorima još sredinom 70-ih, a te minimalne akcije bile su zasnovane na preciznom scenariju i sve su zabeležene crno-belim fotografijama i lecima s uputstvima.
Prema Kovandinom viđenju, umetničko delo upravo i sastoji od tih dokumenata - ti performansi nemaju drugih ciljeva osim dokumentacije samih tragova perfromansa.
U Kovandinim performansima te svakidašnje akcije naizgled se čine off-key, a omogućavaju nam, kombinacijom izrazite jednostavnosti i disbalansa, uvideti ono individualno i ono što, u društvu pod nadzorom, ostaje realno i ljudsko. Ti su performansi, sondirajući nesputanost koju svakodnevica dopušta pojedincu, istraživali društvenu prihvatljivost i prepoznatljivost na samom rubu uočljivosti ili (ne)vidljivosti.
Kovanda bi, na primer, zurio, kao začaran, u oči ljudima koji su stajali iza njega na pokretnim stepenicama; ili bi stajao širom raširenih ruku na glavnom gradskom trgu. U drugim je radovima postavljao savršeno skromne materijale kao što je hrpica lišća ili kocke šećera složene u toranj na odabrana mesta po gradu. Te je miminalističke i poetičke prostorne intervencije, koje su se bavile samim pojmom “ostavljanja traga”, beležio fotografijom i tekstom, a umetnik je iz njih u potpunosti isčezao.
Tokom 80-ih, Kovanda se okrenuo slikanju i kolažima, a zatim je u potpunosti prestao umetnički da deluje.
Njegov je rad ponovno otkriven tek nedavno, a Kovanda je ponovno počeo stvarati jednako diskretne i poetične instalacije, slike i performanse u kojima teži pronaći lepotu svakodnevnog života i odrediti prostor slobode u kojem pojedinac može zaista postojati.
Tako su na primer, u “Ljubljenju kroz staklo” (Kissing Through Glass, 2007) posetioci Tejt Modern u Londonu bili pozvani da učestvuju u akciji sa njim na način na koji to naziv rada i traži.
Tokom otvaranja art sajma Fiac (2007) Kovanda je potajno ubacivao posetiocima u torbe ukradene sveće.
Izložba/instalacija Kovande u Lazaretima biće otvorena do 20. avgusta, a realizovana je uz podršku hrvatskog Ministarstva kulture republike Hrvatske, Grada Dubrovnika i Županije Dubrovačko-neretvanske.
Sajt Lazareta je www.arl.hr
*Foto: Jiří Kovanda, White Blanket, Secešion 2010. (Wolfgang Thaler)
(SEEcult.org)
