Koji virus napada kritiku?

Nezavidan položaj umetničke kritike u oblasti izvođačkih i vizuelnih umetnosti dodatno je otežan pandemijom korona virusa, koja je dovela do zatvaranja mnogih pozorišnih dvorana i galerijskih/muzejskih prostora za publiku, ograničila mogućnosti prisustva događajima ili ih primorala na selidbu u virtuelni prostor. Onlajn tribina o ključnim problemima umetničke kritike pre i tokom pandemije, kao i o neizvesnoj budućnosti koja joj predstoji, biće održana 23. novembra od 18 sati sa kritičarima, istoričarima i teoretičarima umetnosti iz regiona - Anom Fazekaš (Zagreb), Ivanom Medenicom (Beograd), Kajom Kraner (Ljubljana) i Majom Stanković (Beograd).

Onlajn razgovor Koji virus napada kritiku – pandemija odsustva kritike biće moguće uživo pratiti na Fejsbuk stranicama portala Kulturpunkt.hr i SEEcult, a moderiraće ga, u ime partnera u tom projektu, Iskra Geshoska (Kontrapunkt / Skoplje) i Vesna Milosavljević (SEEcult.org / Beograd).

Tribina je deo kontinuiranog promišljanja kritičkih praksi u sklopu regionalne platforme koju čine udruženja Kurziv (Kulturpunkt.hr) i Kulturtreger (Booksa) iz Hrvatske, SCCA-Ljubljana iz Slovenije, SEEcult.org iz Srbije i Kontrapunkt iz Severne Makedonije. U okviru projekta “Svet oko nas – širenje kritičarskog dijaloga”, krajem 2019. godine objavljena su i dva pojmovnika posvećena različitim aspektima kritike u oblasti izvođačkih i vizuelnih umetnosti, kao nastavak aktivnosti u okviru kojih je 2018. objavljen i pojmovnik o književnoj kritici. Održano je i više javnih razgovora i drugih događaja posvećenih značaju i kompleksnoj situaciji u kojoj se nalazi umetnička kritika.

Među autorima tekstova u publikacijama o kritici u izvođačkim i vizuelnim umetnicima su i neki od učesnika onlajn razgovora “Koji virus napada kritiku? - Ana Fazekaš, Ivan Medenica, Kaja Kraner i Vesna Milosavljević, koji će se ovoga puta osvrnuti, osim na hronične, i na akutne probleme kritike izazvane pandemijom virusa korona.

Uz Anu Fazekaš, koja je u pojmovniku kritike izvođačkih umetnosti “Nepotisnuta subjektivnost” učestvovala tekstom “Skriptiranje života: nevidljiva izvedba i nemoguća kritika”, te Ivana Medenicu, koji je pisao na temu “Institucionalna kritika i ‘institucionalna kritika’: slučaj Bitef”, autori tekstova su i Nataša Govedić (Trajno stanje, neprestano zbivanje: kritika), Una Bauer (Dramski likovi na društvenim mrežama: proces proizvodnje online osobnosti u odnosu na (suvremenu) fikciju autentičnosti), Hana Sirovica (Kondicionalnost queer kritike (ili o gledateljskoj dosadi, kritičarskom oprezu i zamornom pisanju), Mila Pavićević (Plesna kritika, recepti za neuspeh) i Mario Kikaš (Kazališna kritika kao sekularna infrastruktura).

U pojmovniku kritike vizuelnih umetnosti “Kritika u tranziciji” zastupljeni su tekstovi Kaje Kraner (Tekstualizacija: pozicije enuncijacije: opšti epistemološki teren polja savremene umetnosti u Sloveniji i integrisana kritika), Maje Ćirić (Poroznost kritike – Otelotvorenje institucije: od ne-drugog do subjekta), Vesne Vuković (O angažmanu u umetnosti – za klasnu perspektivu), Stanimira Panajotova (Život je institucija: kontingentni pogled na rod i seksualnost u savremenoj umetnosti Severne Makedonije), Bojana Krištofića (Uporno korak ispred, no ne preskačući: kritika i neformalno obrazovanje) i Vesne Milosavljević (Od umiranja medijske kritike do novog virtuelnog života).

Biografije učesnika tribine:

Ana Fazekaš (1990) diplomirala je komparativnu književnost, te ruski jezik i književnost 2015. godine na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, gde je trenutno na poslediplomskom doktorskom studiju književnosti, izvođačkih umetnosti, filma i kulture. Primarno područje interesovanja joj je teorija psihoanalize u kontaktu s feminističkom i queer kritikom. Kroz odabrane primere radova umetnica 20. veka naovamo, u disertaciji istražuje interakcije i transformacije kompleksa erosa i agresije kao komponenti patrijarhalno konstruisane ženskosti. Od 2012. godine u različitim publikacijama redovno objavljuje kritičke tekstove o izveođačkim umetnostima. Trenutno je članica uredništva časopisa za plesnu umetnost Kretanja, redovna saradnica časopisa Kazalište i portala Kulturpunkt.hr, te urednica kulture u Elle magazinu.

Kaja Kraner (1986) doktorirala je 2019. godine na temu geopolitike umetnosti. Aktivna je autorka osvrta na knjige, izložbe i povremeno pozorišne izvedbe. Piše teorijske članke iz područja savremene umetnosti, teorije umetnosti, estetike, filozofije i sociologije umetnosti. Nezavisna je istraživačica, predavačica i povremeno kustoskinja. Između 2015. i 2019. godine bila je urednica radijske emisije Art-area na Radiju Študent. Od 2015. je urednica i članica istraživačkog kolektiva časopisa sa savremenu kritiku i teoriju umetnosti ŠUM.

Ivan Medenica (1971) je redovni profesor Istorije svetskog pozorišta i drame (osnovne studije), te Uvoda u studije pozorišta i izvođenja (doktorske studije) na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Osim u nauci i pedagogiji, Medenica je aktivan i u oblasti pozorišne kritike, koju više od 20 godina redovno piše u Srbiji (Politika, Vreme, NIN), a za kritičarski rad šest puta je dobio Sterijinu nagradu. Istu nagradu dobio je i za teatrologiju - za knjigu "Tragedija inicijacije ili nepostojani princ". Direktor je konferencija i član Izvršnog odbora Međunarodne asocijacije pozorišnih kritičara (IATC/AICT). Od 2003. do 2007. godine bio je umetnički direktor Sterijinog pozorja u Novom Sadu, a od 2015. je umetnički direktor Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala (Bitef).

Maja Stankovic (1975) je teoretičarka i istoričarka umetnosti. Diplomirala je i magistrirala na Katedri za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Na Katedri za modernu umetnost Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu odbranila je doktorsku tezu "Kontekst u savremenoj srpskoj umetnosti na kraju 20. i početku 21. veka". Vanredna je profesorka na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu. Dobitnica je nagrade “Lazar Trifunović” za 2018. godinu, za tekst “Art is what makes life more interesting than art”, objavljen u Zborniku Seminara za studije moderne umetnosti Filozofskog fakulteta. Jedna je od pokretača elektronskog časopisa za savremenu umetnost dipassage.org (2002-2009) i studijesavremenosti.org. Članica je Međunarodnog udruženja likovnih kritičara (AICA) i urednica studentskog elektronskog časopisa Propeler. Piše i objavljuje tekstove iz oblasti savremene umetnosti, kourednica je nekoliko zbornika i autorka studije “Fluidni kontekst: Kontekstualne prakse u savremenoj umetnosti”.

Štampana izdanja pojmovnika moguće je naći u knjižari Booksa u Zagrebu, a elektronske verzije (pdf) mogu se besplatno preuzeti sa sledećih linkova: Pojmovnik kritike izvođačkih umetnosti Nepotisnuta subjektivnost, Pojmovnik kritike vizuelnih umetnosti Kritika u tranziciji, Pojmovnik književne kritike Opasno čitanje + Upomoć, pročitali smo knjigu! Klinički pojmovnik kritičkog čitanja.

Tribina “Koji virus napada kritiku – pandemija odsustva kritike”  organizovana je uz podršku Zaklade Kultura nova kao deo projekta "Svijet oko nas – Širenje kritičarskog dijaloga".

(SEEcult.org)