Knjiga doktora za Bitlse
Filmski i muzički kritičar Aleksandar S. Janković, koji je doktorirao na Bitlsima, a predaje na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu istoriju filma i pop kulturu, predstaviće 11. decembra u Muzeju Jugoslovenske kinoteke svoju knjigu “Dug i krivudav put”, uz mini koncert Eve Braun i projekciju filma “Rubber Soul Project” Dinka Tucakovića. Rođen u Beogradu pet dana pre oficijelnog raspada Bitlsa, Janković je doktorirao na temu “Bitlsi kao kulturni artefakt”, a o njegovoj knjizi, u izdanju Red Boxa, govoriće i Momčilo Rajin, Ivan Ivačković i Boško Milin.
Filmski i muzički kritičar Aleksandar S. Janković, koji je doktorirao na Bitlsima, a predaje na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu istoriju filma i pop kulturu, predstaviće 11. decembra u Muzeju Jugoslovenske kinoteke svoju knjigu “Dug i krivudav put”, uz mini koncert Eve Braun i projekciju filma “Rubber Soul Project” Dinka Tucakovića.
Rođen u Beogradu pet dana pre oficijelnog raspada Bitlsa, Janković je doktorirao na temu “Bitlsi kao kulturni artefakt”, a o njegovoj knjizi, u izdanju Red Boxa, govoriće i Momčilo Rajin, Ivan Ivačković i Boško Milin.
Prema rečima Jankovića, knjiga “Dug i krivudav put” treba da postane ozbiljni pionirski spis o aspektima zapadne popularne kulture na ovim prostorima pisan na srpskom jeziku.
“Fenomen popularne kulture i Bitlsa kod nas je prilično sujeverno shvaćen, a uživaoci i poznavaoci popularne kulture su bliži nekoj kriptičnoj elitističkoj sekti, nego uslovnoj masovnosti inicijalne ideje popularnog. Iako su u Britaniji i Americi slavljeni kao artefakt prvoklasne kulturne komunikacije, kod nas je poremećaj kulturne mape uslovio neke zanimljive potrese posle kojih Bitlsi svakako nisu ni upola toliko bitni koliko bi trebalo”, smatra Janković, koji je magistrirao tezom “Imaginarna mesta na filmu”.
Metaforički rečeno, prema rečima Jankovića, 200-ak stanica njegove knjige trebalo bi da predstavlju široku autostradu sistema vrednosti koji je trebalo odavno da postoji u svetu iscrpnih i umornih analiza paganskog folka 90-ih, proglašenog za dominantni kulturni milje ili patetično glorifikovanje marginalne pop i rok muzike u poslednjih dvadesetak godina.
Prema navodima dramaturga i pisca Branka Dimitrijevića, nemoguće je objasniti fenomen Bitlsa nekome ko nije bio mlad i radoznao u vreme njihove pojave. Naročito je njihov uticaj bio u pravom smislu kosmološki u drugom delu njihove zajedničke karijere, pre raspada grupe.
Iako ocene iz sredine 70-ih da su Bitlsi promenili muziku, a ona ljude, koji su promenili svet - danas izgledaju kao preterivanje, Dimitrijević je dodao da bi se pojava albuma “Klub usamljenih srca narednika Pepera” mogla uporediti danas samo sa izbijanjem Trećeg svetskog rata ili padom meteora veličine Rodosa u Tihi okean.
“Bio je to planetarni događaj koji je transcedirao popularnu muziku ili pop kulturu. Svet se zaista promenio. Možda je pojava KUSNP bila u neku ruku vrhunac nove renesanse u kome je već bila klica pretvaranja iste u svoj antipod, novi konzervativizam i duhovno-materijalnu krizu sadašnjeg trenutka”, naveo je Dimitrijević, ističući da je Jankovićeva knjiga značajan doprinos pokušavanju razumevanja jednog neponovljivog i izuzetno značajnog fenomena, te da ostaje samo nada da će doći vreme kada ćemo moći da pevamo bez ironije “It’s getting better all the time”.
Rok kritičar i publicista Petar Janjatović smatra da Jankovićeva knjiga dokazuje da nije tačno da je o Bitlsima odavno sve rečeno i napisano.
“U godini kada je rock’n’roll napunio 55 godina, Aleksandar Janković se više nego uspešno bavi verovatno najvećim fenomenom popularne kulture. Sa značajnom vremenskom distancom, ozbiljnim, ali komunikativnim jezikom, on kompetentno piše ne samo o Bitlsima, već i brojnin tektonskim pojavama oje su izazvali. A one se protežu do danas”, naveo je Janjatović, dok je Rajin istakao povodom Jankovićeve knjige da mu je pošlo za rukom nešto što nije nimalo jednostavno - da zadovolji akademske zahteve i napiše zanimljivo štivo.
Sajt Jugoslovenske kinoteke je www.kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
(SEEcult.org)
