Kenović: Najvažniji su međuljudski odnosi
Reditelj Ademir Kenović iz Bosne i Hercegovine, laureat regionalne nagrade “Aleksandar Lifka” 31. Festivala evropskog filma Palić, izjavio je da mu je drago zbog toga što postoji takav festival koji se “bavi ozbiljnim evropskim filmom” i što postoji svojevrsno “toplo ljudsko sećanje” na ljude koji su dali ogroman doprinos kinematografiji u regionu, a i evropskoj kinematogtafiji.
Kenović je na konferenciji za novinare 31. Palića, na čijem mu je otvaranju prethodne večeri uručena nagrada “Lifka”, rekao da je bio iznenađen pozivom da primi to priznanje, a potom oduševljen, kada je video listu dosadašnjih dobitnika i koliko već traje dodela nagrade.
“Sve skupa, prijatno mi je na Paliću. U poslednje vreme retko ikome na svetu vreme teče malo sporije, a ovde, iako imamo dosta obaveza, nekako se čini kao da dan traje tri dana. To je kao poklon. Palić, jezero, festival za mene su mešavina duše i divote”, rekao je Kenović.
Kenović nije bio raspoložen da se osvrne na svoje najpoznatije filmove “Ovo malo duše” (1987) i “Kuduz” (1989), navodeći da retko ima priliku ili želju da ih vidi.
Prisetio se kako je radio na jednoj postprodukciji u Londonu sa Vilkom Filačem i da mu je taj čuveni snimatelj predložio da pogledaju “Kuduza” jer ga on nikada nije ozbiljno odgledao, nego uvek u nekoj gužvi.
“Mi sednemo i ja se zaprepastim. To je bilo oko 15 godina posle snimanja. Kao da sam gledao neki drugi film. Istina, odgledao sam ga sto puta tokom montaže, ali to se zaboravi, čovek to isključi iz glave, to je jedini način da preživimo. Tako je i sa ostalim mojim radovima”, rekao je Kenović.
Prema njegovim rečima, jedino sa “Ovo malo duše” nema problem.
“Zato što mi je posle kontrolne projekcije na TV Sarajevo jedan kolega rekao: ‘Ne brini, televizija sve guta’. Ta opaska je dovela do toga da se iselim iz svog života. Iselio sam se u Francusku. Posle nekoliko meseci, kada je film emitovan, počele su da stižu kritike, pozitivne, ali ona rečenica mi je jedina ostala u sećanju. Danas mi je ‘Ovo malo duše’ kao da gledam neki stari ruski klasični dobar film, uopšte ga ne vežem za našu situaciju”, rekao je Kenović.
Kenović se osvrnuo i na političku situaciju danas u regionu i Evropi, navodeći da, kada god putuje, uvek vidi da nema problema među ljudima, ali ima među onima koji imaju vlast i sve sistemske delove, uključujući medije, pa kako oni zrače - tako bude i među ljudima.
“Nedavno sam razgovarao s jednim našim uspešnim čovekom u Nemačkoj o Balkanu i o situaciji uopšte. Pomenuo sam mu da su mi u intervjuu za jedan beogradski nedeljnik izvukli naslov da sam za skandinavizaciju Balkana. Jer, Skandinavija je imala užasna iskustva pre 200-250 godina, ali onda su shvatili da je bolje da prave bolji ambijent za sebe i svoju decu i da prevaziđu probleme. A taj čovek mi kaže: ‘Vidi ovu desnicu koja se stvara na Zapadu Evrope, a tek na Istoku ultra desnica, pa možda će Evropi uskoro trebati ‘ono nešto’ sa Balkana’. Ja nikada nisam pomislio tako nešto. Ali on je objasnio, pominjući emocije, energiju, posvećenost drugom. To na političkom nivou nije kao što bi trebalo da bude, ali nadam se da će biti, a najvažniji su međuljudski odnosi”, naglasio je Kenović.
Kenović je izrazio i nadu da će pojedinci s pozitivnim mišljenjem, s pozitivnim odnosom prema stvarnosti, shvatiti da moraju malo aktivnije uticati na poboljšanje ambijenta.
“I taj deo sigurno postoji, a nismo sigurni da postoji na ovakav način u Evropi. U Evropi postoje pravila, postoje dogovori o striktnom poštovanju pravila, ali među ljudima nisam siguran da je, kako bih rekao, tako blago i toplo kao život u Paliću”, dodao je Kenović.
Prema njegovom mišljenju, kinematografija svakog podučja zavisi od toga kako je taj ambijent uređen, kako ta sredina funkcioniše.
“Na nesreću nas filmadžija, naš je posao jako skup, potrebna je odluka da se obezbede sredstva. Zato smo uvek radili velike koprodukcije u eks Jugoslaviji, a i Evropa i svet. Sada, kada je situacija u državi nestabilna, a znate da tu nestabilnost ne donose ljudi nego interesne grupe, žestoke, povezane s raznim interesnim grupama u okolini, tada ni film ne ispoljava ono što bi mogao”, rekao je Kenović.
Prema njegovim rečima, ima i dobrih signala i pojedinačno odličnih filmova.
“Mislim da je to rezultat onoga što je susretanje sa nečim što je bilo ultra negativno 90-ih godina. Tada su ljudi došli u situaciju da pogledaju tigru u oči. Kada si na dnu dna moraš istinu prvo sebi objasniti. I onda objasniti ljudima oko sebe, saradnicima. Takvi ljudi koji se bave filmom, odnosno njihova ostvarenja, iako je to mala količina, ispoljavaju nešto što je kvalitet”, rekao je Kenović, režiser, producent i scenarista, profesor na Akademiji scenskih umetnosti u Sarajevu. Radio je na mnogim dokumentarnim i igranim filmovima, kao i obrazovnim filmovima za domaće TV stanice. Tokom rata u Bosni i Hercegovini (1992-95) režirao je i producirao brojne ratne dokumentarne filmove, među kojima je „Sarajevo: Ulica pod opsadom“ prikazan širom sveta i nagrađen BAFTA nagradom. Jedan je od osnivača „Refresh Production“ u okviru koje se bavi produkcijom i distribucijom igranih, kratkih i dokumentarnih filmova i serija. Osim produkcije i režije dugih i kratkih filmova, režirao je brojne promotivne filmove i reklame.
Režirao je filmove "Tajni prolaz” (2004), “Savršeni krug” (1997), “MGM Sarajevo” (1994), “Sarajevo – Ulice pod opsadom” (1993), “Kuduz” (1989), “Ovo malo duše” (1986) i druge.
Osim Kenovića, nagradu "Aleksandar Lifka" dobila je i domaća glumica Anica Dobra, kao i grčki direktor fotografije Fedon Papamihael, koji je istakao da je tokom dugogodišnje karijere bio pod uticajem grčkih autora poput Tea Angelopulosa, ali i Kješlovskog, Tarkovskog i evropskog filma uopšte.
“Karijeru sam počeo u Americi, gde veliki broj filmova nije baš ona vrsta filma kojoj težim. Ali bio sam srećan jer sam imao posla i radio sa velikim zvezdama. Potom sam sve više bivao frustriran, pa sam odlučio da napravim promenu. U to vreme je Vim Venders takođe bio u Los Anđelesu, pa sam odbio neke bolje plaćene projekte i sa njim snimio Hotel od milion dolara. Kasnije sam sve više tragao za takvim filmskim stvaraocima”, kazao je Papamihael, rođen u Atini, a školovan u Nemačkoj. Fotoreporterski rad doveo ga je u Njujork 1983. godine, kada je polako počeo da ulazi u svet filma. Na poziv Džona Kasavetesa, svog rođaka i kasnijeg saradnika, preselio se u Los Anđeles, gde je nastavio da radi na kratkim i eksperimentalnim filmovima, ali je započeo i karijeru direktora fotografije za Rodžera Kormana, za koga je snimio sedam filmova u roku od dve godine. U radnoj biografiji ima više od 40 dugometražnih filmova kao direktor fotografije, među kojima su i Vendersov “Hotel od milion dolara” Vima Vendersa, “Stranputice”, “Potomci” i “Nebraska” Aleksandera Pejna, “Identitet”, “U 3:10 za Jumu” “Hod po ivici”, “Indijana Džons i artefakt sudbine” Džejmsa Mangolda, "W” Olivera Stouna.
Za rad na hvaljenom crno-belom filmu "Nebraska” bio je nominovan za Oskara, BAFTA i ASC nagrade. Pored rada na dugometražnim filmovima, snimio je i režirao više od sto reklama, muzičke spotove, a radio je i na televiziji.
Fedon Papamihael, foto: Damir Vujković
Direktor FEF Palić Radoslav Zelenović naglasio je da su nepovoljne okolnosti po taj festival “daleko iza” i da su se sve kockice složile u pravi čas.
“I pored nekih restrikcija koje smo morali da napravimo, već prvi dan je pokazao da to neće uticati na festival. Bilo je jasno da moraju da se sačuvaju takmičarski programi, kako zbog festivala i njegove reputacije, tako i zbog publike, koja je sinoć opet ispunila Letnju pozornicu”, rekao je Zelenović. “Posebno sam radostan što smo na konferenciji za medije videli tri neverovatne ličnosti ne samo iz istorije filma, već i iz njegove sadašnjosti i budućnosti. Što smo bili u prilici iz prve ruke da čujemo šta oni misle o filmu, jer je veoma važno kakav je njihov doživljaj filma. Prikazivanje filmova, sa relevantnim gostima koji imaju šta da kažu, to je nešto više od festivala”, dodao je Zelenović.
Pojedini segmenti programa 31. Palića su smanjeni ili otkazani zbog zakasnele podrške nadležnih institucija, kako su ranije već saopštili organizatori i umetnički tim, napominjući da za publiku neće biti promena, te da će imati filmove u čak 17 selekcija i mnogobrojne goste. Dan uoči početka 31. FEF Palić, inače, Ministarstvo kulture Srbije objavilo je rezultate konkursa za sufinansiranje programa i projekata u oblasti filma u 2024. godini, prema kojima je FEF Palić dobio 13,5 miliona dinara. Festival su podržali i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Vojvodine, Grad Subotica, Evropska unija kroz program Kreativna evropa MEDIA i mnogobrojni prijatelji i medijski partneri.
Festivalski sajt je palicfilmfestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u prilogu (pdf).
*Naslovna fotografija: Damir Vujković, ostale fotografije SEEcult/ZD
(SEEcult.org)
