Ka modelu alternativnih rezidencijalnih centara

Zemunski mali umetnički centar (ZMUC) započeo je u selu Babe kod Sopota seriju razgovora o modelu mreže Alternativnih rezidencijalnih centara (ARC) koja bi povezala raspoložive privatne prostore širom regiona kako bi bili dostupni umetnicima, kustosima i kulturnim radnicima tokom cele godine.

Prva panel diskusija o modelu mreže ARC, održana 10. jula u okviru devetog izdanja Mobilnih rezidencija ZMUC-a, pokazala je da postoji veliko interesovanje kako za ustupanje, tako i za korišćenje prostora za boravak i rad umetnika, ali i da treba pronaći rešenja za niz otvorenih pitanja kako bi mreža alternativnih rezidencijalnih centara mogla da postane funkcionalna i održiva.

ARC podrazumeva mrežu ateljea, stanova, kuća i drugih privatnih prostora, čiji su vlasnici i sami umetnici, a mapirani su tokom 2015. godine na prostoru od Slovenije do Albanije. Biće otvoreni za korišćenje prema modelu koji će osmisliti sami akteri savremene umetničke scene tokom boravka u Babama, u nastavku međunarodnog projekta Mobilne rezidencije / Pokretne kolonije koji ZMUC organizuje na godišnjem nivou sa partnerima u Srbiji, Crnoj Gori i Albaniji.

Umrežavanje privatnih prostora pogodnih za rezidencije, čiji su vlasnici i sami umetnici, jeste mogući odgovor na izostanak namenskih rezidencijalnih prostora sa kapacitetima za smeštaj, rad, diskusije i izlaganje, kakvih ima u celom svetu. Takođe, predstavljaju odgovor na male i neredovne budžete koje države u regionu izdvajaju za savremenu umetničku praksu i mobilnost umetnika unutar bivše Jugoslavije i ostatka Balkana.

  Vesna Tašić (ZMUC) predstavlja ideju o ARC

Mapirani prostori su raznovrsni - od vikendica u Srbiji (Babe, Valjevo), kuće u Istri (Grožnjan), ateljea i apartmana na crnogorskom primorju (Buljarica, Štoj, Stoliv), do stana u Draču (Albanija) i na slovenačkom primorju (Kopar). Pojedinačno specifični, svi alternativni centri stimulativni su za kreativni angažman radnika u kulturi i umetnika – od teoretičara i istoričara umetnosti, pisaca, muzičara i kompozitora, vizuelnih umetnika, režisera...

Uoči panela o mogućem modelu mreže ARC prve prezentacije održali su Eugen Borkovsky iz Grožnjana, urednik Gradske galerije Fonticus u tom istarskom gradiću, koji nudi privatni prostor za rezidencijalni boravak desetak umetnika i kulturnih radnika u svim medijima, zatim umetnica Renata Rijavec iz Ulcinja koja može da ustupi privatni prostor u Štoju kapaciteta pet rezidenata, pogodan za keramičare, te fotografkinja Senka Trivunac iz Beograda, koja nudi privatnu kuću u Valjevu pogodnu za boravak desetak umetnika u svim medijima.

  Eugen Borkovsky o ARC u Grožnjanu

Među prostorima koji bi ušli u mrežu ARC su i stan u Draču na severu Albanije, u kojem mogu da boravi istovremeno tri osobe, zatim privatni prostor u Stolivu, takođe kapaciteta tri osobe, dok bi u privatnoj kući u Buljarici kod Petrovca na crnogorskom primorju mogle da borave četiri osobe u periodu van turističke sezone.

Budući da cilj ARC nije razvoj turizma, već jačanje mobilnosti umetnika, uslov za priključenje mreži je saradnja s lokalnim kulturnim centrom ili pojedincima i grupama lokalne umetničke scene, pa bi tako rezidencijalni boravak u Grožnjanu, prema rečima Borkovskog, podrazumevao i mogućnost predstavljanja umetnika u Gradskoj galeriji Fonticus, boravak u stanu u Draču, čiji je vlasnik jedan od ranijih učesnika Mobilne rezidencije u Babama, podrazumevao bi saradnju sa Zeta galerijom u Tirani, koja je jedan od partnera tog projekta, a ARC u Štoju bi, recimo, uspostavio saradnju sa Centrom za kulturu Ulcinj radi oživljavanja lokalne umetničke scene. Slična saradnja bi bila uspostavljena između ARC u Stolivu i Centra za kulturu Tivat, ili ARC u Valjevu i lokalnog Centra za kulturu, te ARC u Buljarici i Centra za kulturu “Crvena komuna” u Petrovcu.

Među učesnicima prvog panela o mogućem modelu mreže ARC bili su i umetnik i organizator Ars Kozare Nemanja Čađo iz Prijedora, nezavisni kustosi Maja Ćirić i Srđan Tunić iz Beograda, keramičarka Biljana Milenović iz Beograda, advokat Daniela Ćeranić iz Beograda/Budve, novinarke Vesna Milosavljević (SEEcult.org) i Tamara Vučenović (Radio Beograd)…

Do 20. jula predviđena su još dva panela, na kojima se očekuju, između ostalih, i pisac Želimir Periš iz Zadra, umetnik i profesor na Umetničkoj akademiji u Osijeku Vladimir Frelih, umetnici Rene Rusjan i Boštjan Potokar, predavači na Univerzitetu u Novoj Gorici, kustosi galerije Remont Marija Radoš i Miroslav Karić, umetnik i organizator Jalovičke likovne kolonije Branislav Nikolić, umetnica Mirjana Boba Stojadinović, “Idol mladih” Ivan Tobić, umetnici i osnivači rezidencijalnog programa Multimadeira u Portugalu Luka Knežević Strika i Jelena Mijić, predstavnici Ministarstva prostora, antropolog Dalibor Pešić iz Centra za kulturu Sopot…

  Mini izložba buduće mreže ARC u galeriji "Krov nad glavom" - radu Nemanje Čađa iz 2014, kada je rezidencija u Babama bila posvećena temi Tabui u tranziciji

Osim razvoja mreže ARC, fokus devete Mobilne rezidencije u Babama je i na produkciji radova na temu “Okolnosti kao materijal”, koji će po završetku kolonije biti predstavljeni u Centru za kulturu Sopot.

Rezidencija u Babama deo je dugoročnog projekta Mobilne rezidencije/pokretne kolonije, na kojem od 2013. godine sarađuju ZMUC, Za Druga i Zeta centar.

Opšta ideja tog projekta je da se kroz modus tradicionalno organizovanih umetničkih kolonija u zapostavljenim sredinama (selima) iniciraju multidisciplinarne rezidencije na kojima se traga za novim definisanjem umetničke prakse i zajednica.

Rezidencija u Babama deo je dugoročnog projekta Mobilne rezidencije/pokretne kolonije, na kojem od 2013. godine sarađuju ZMUC, Za Druga i Zeta centar. Opšta ideja tog projekta je da se kroz modus tradicionalno organizovanih umetničkih kolonija u zapostavljenim sredinama (selima) iniciraju multidisciplinarne rezidencije na kojima se traga za novim definisanjem umetničke prakse i zajednica.

Prethodna Mobilna rezidencija u Babama održana je 2014. godine, uz učešće vizuelnih umetnika iz regiona koji su, uz pojedinačne radove, realizovali i zajednički rad na temu “Tabui u tranziciji”.

Prošlog leta Mobilna rezidencija održana je u selu Blizikuće na crnogorskom primorju, a okupila je književnike iz regiona na temu “Jezik i zajednica” na koju su se osvrnuli i na blogu na portalu SEEcult.org koji su vodili tokom boravka u Crnoj Gori.

Rezidenciju u Babama podržalo je Ministarstvo kulture i informisanja Srbije.

(SEEcult.org)