Jubileji Marićeve, Barilijeve i Jovanovića
Obeležavanje ovogodišnjih velikih jubileja kulture i umetnosti u Srbiji - stogodišnjica rođenja kompozitorke Ljubice Marić i slikarke Milene Pavlović Barili, kao i 150-godišnjice rođenja Paje Jovanovića, biće nastavljeno do kraja godine raznovrsnim programima, a deo će biti realizovan i u inostranstvu. Povodom jubileja jedne od najznačajnijih srpskih kompozitorki 20. veka Ljubice Marić (1909-2003), koji je uvršćen i u Kalendar UNESKO-a, najavljeni su koncerti u Beogradu i Amsterdamu, izložba u Galeriji SANU, simpozijum i otkrivanje spomen-ploče.
Obeležavanje ovogodišnjih velikih jubileja kulture i umetnosti u Srbiji - stogodišnjica rođenja kompozitorke Ljubice Marić i slikarke Milene Pavlović Barili, kao i 150-godišnjice rođenja Paje Jovanovića, biće nastavljeno do kraja godine raznovrsnim programima, a deo će biti realizovan i u inostranstvu.
Povodom jubileja jedne od najznačajnijih srpskih kompozitorki 20. veka Ljubice Marić (1909-2003), koji je uvršćen i u Kalendar UNESKO-a, najavljeni su koncerti u Beogradu i Amsterdamu, izložba u Galeriji SANU, simpozijum i otkrivanje spomen-ploče.
U okviru BEMUS-a, 6. oktobra biće premijerno izvedeno jedno delo Ljubice Marić, koje je nedavno otkriveno, najavio je 28. septembra na konferenciji za novinare u Ministarstvu kulture predsednik Odbora za obeležavanje tog jubileja, akademik Dejan Despić.
Izložba posvećena Ljubici Marić “Tajna-tišina-tvorenje...” biće otvorena 4. novembra u Galeriji SANU (autorka Melita Milin), a istog dana biće održan i prvi od tri koncerta u SANU, na koji će ulaz biti besplatan.
Za 5. novembar najavljen je i međunarodni naučni skup “Prostori modernizma: Opus Ljubice Marić u kontekstu muzike njenog vremena”, čiji su organizatori Muzikološki institut SANU i Odeljenje likovne i muzičke umetnosti SANU, a 14. novembra u Amsterdamu biće održan koncert njene muzike, jer je u tom holandskom gradu 1933. godine izveden njen “Duvački kvintet”, prvo delo koje je skrenulo pažnju na tada mladu umetnicu, predstavljenu u to vreme kao da je iz Bugarske.
Povodom jubileja Ljubice Marić, 5. novembra biće otkrivena i spomen-ploča u Ulizi Džordža Vašingtona 36 u Beogradu.
Najavljeni su i koncerti u gradovima Srbije, u izvršnoj produkciji Jugokoncerta, prema koncepciji Borislava Čičovačkog.
Prvi koncert posvećen muzici Ljubice Marić održan je na dan njenog rođenja, 18. marta u njenom rodnom Kragujevcu, a zatim i na nedavnom festivalu “Mokranjčevi dani” u Negotinu, a tokom oktobra je predviđen i izlazak Sveske sa poetskim tekstovima slavne kompozitorke, u izdanju Arhipelaga i Jugokoncerta, dok bi u novembru trebalo da izađe komplet od četiri CD-a sa celokupnim opusom Ljubice Marić.
Rođena 1909. godine u Kragujevcu, Ljubica Marić diplomirala je kompoziciju kod Josipa Slavenskog 1929. na Muzičkoj školi u Beogradu, a usavršavala se na Državnom konzervatorijumu u Pragu, kod Jozefa Suka i Alojza Habe. Kritičari su pisali o njoj kao o genijalno obdarenoj ženi, a najznačajniji svetski kamerni ansambli i orkestri, u periodu između dva svetska rata, izvodili su njenu muziku.
Često je sama dirigovala tim sastavima i bila je prva žena dirigent priznata u evrposkim krugovima. Drugi svetski rat omeo je nastavak njene međunarodne karijere, pa je najveći deo života provela u Beogradu, živeći povučeno i komponujući.
Bila je prvi kompozitor koji je ikada upotrebio crkvenu muziku vizantijskog porekla u neliturgijskim delima, a u svojim delima spojila je srednjovekovnu muziku i avangardna iskustva muzike 20. veka. Bila je profesor Muzičke akademije u Beogradu i redovni član SANU.
Povodom jubileja slavne slikarke Milene Pavlović Barili (1909-1945), osim izložbi u zemlji i svetskim kulturnim centrima u kojima je živela i radila, do kraja godine u Beogradskom dramskom pozorištu (BDP) biće premijerno izvedena predstava “Mesec u plamenu” Sanje Domazet, zasnovana na pismima koje je umetnica razmenjivala s majkom Danicom Pavlović.
Sanja Domazet, koja je napisala i dramu “Krila od olova” posvećenu Mileni Pavlović Barili, podsetila je da je izložbu te velike umetnice u julu i avgustu u Galeriji SANU (San o buđenju) videlo više od 90.000 ljudi, što je gotovo nezabeležena poseta do tada (jedino je Mića Popović imao svojevremeno toliki broj posetilaca u Galeriji SANU).
Skraćena verzija izložbe iz SANU gostovaće po gradovima u Srbiji u kojima je ta velika umetnica svojevremeno izlagala - Novom Sadu, Nišu, Užicu i Šapcu.
U saradnji sa Galerijom Milene Pavlović Barili u Požarevcu i MSU Beograd, planirane su i izložbe u Podgorici i Banjaluci.
Takođe, planirane su izložbe u Rimu, Parizu, Londonu i Njujorku, a u decembru će biti otvorena izložba kostima Milene Pavlović Barili u Riminiju. U Srpskom kulturnom centru u Parizu, od 10. decembra ove do 3. marta 2010. godine, biće predstavljene njene ilustracije za časopise.
Odštampan je i reprezentativni katalog-monografija “Zvezdanim tragom - Milena Pavlović Barili - 100 godina od rođenja”, kako je i izložba prvobitno nazvana, prema zamisli autorke Jelice Milojković. Takođe, završen je i sajt o stvaralaštvu Barilijeve (www.milenapavlovicbarilli.rs), koji predstavlja kompletan portret te velike umetnice, a sadrži i mnoge do sada teško dostupne materijale o čuvenoj slikarki.
Povodom jubileja Paje Jovanovića, predstavnika bečkog orijentalizma, za 13. decembar najavljeno je otvaranje velike izložbe tog umetnika u Galeriji SANU, uz katalog na srpskom i engleskom, čiji je autor Nikola Kusovac. Sledeće godine biće izdat drugi tom kataloga koji bi obuhvatao sve ono što se nalazi u stranim muzejima i kolekcijama, a autor će biti Petar Petrović.
Izložba u SANU bi trebalo da osvetli celokupan opus i skrene pažnju na nepoznatija dela tog umetnika, koji je najpoznatiji po srpskim nacionalno-istorijskim temama, rekao je član Odbora za obeležavanje jubileja Jovanovića, profesor Miroslav Timotijević, dodajući da je ceo Jovanovićev jubilej usmeren u dva pravca - podsetiti na poznati i akcentovati njegovo manje poznato delo.
Najavljen je i stručni skup o Jovanoviću u SANU, uz učešće predstavnika institucija kulture, a takođe je usmeren na to da se njegovo slikarstvo sagleda u širem kontekstu, jer je bio jedan od najreprodukovanijih umetnika u masovnim medijima.
Planirano je i skoro otvaranje obnovljenog Legata Paje Jovanovića, kao i izrada sajta i manje konceptualne izložbe.
Jovanović je početkom septembra dobio u Beogradu spomen-ploču na kući u kojoj je tokom 40-ih godina prošlog veka živeo, a delo je umetnika Predraga Caranovića i rezultat inicijative Muzeja grada Beograda, bivšeg direktora Bojana Kovačevića i Marije Đorđević, potomka Paje Jovanovića.
Proslava jubileja Jovanovića počela je sredinom juna u Gradskom muzeju u njegovom rodnom Vršcu, gde je otvorena izložba “Slike Balkana”.
Obeležavanje jubileja 150 godina od rođenja Paje Jovanovića održava se pod pokroviteljstvom Ministarstva za kulturu Srbije i Grada Beograda, u saradnji sa brojnim institucijama i ličnostima.
(SEEcult.org)
