Jubileji Branka Oreščanina
Sremski slikar Branko Oreščanin predstavio se u Staroj Pazovi jubilarnom, 50. samostalnom izložbom, kojom je obeležio i 60. rodjendan i 40 godina rada. Boje su ga izabrale To su bili sremački likovni svečari, a ne otvaranje slikarke izložbe, jer one, makar bile i jubilarne kao ova Oreščaninova, ne mogu da privuku toliko radosnog sveta, koliko se beše o tek minulom vikendu okupilo u predvorju pozorišta, na balkonima, na ulazu... Sjatili se Sremci o vikendu, kad porade, umesto na posedak - došli na likovne svečare svom miljeniku.
Sremski slikar Branko Oreščanin predstavio se u Staroj Pazovi jubilarnom, 50. samostalnom izložbom, kojom je obeležio i 60. rodjendan i 40 godina rada.
Boje su ga izabrale
To su bili sremački likovni svečari, a ne otvaranje slikarke izložbe, jer one, makar bile i jubilarne kao ova Oreščaninova, ne mogu da privuku toliko radosnog sveta, koliko se beše o tek minulom vikendu okupilo u predvorju pozorišta, na balkonima, na ulazu... Sjatili se Sremci o vikendu, kad porade, umesto na posedak - došli na likovne svečare svom miljeniku.
Iz svih krajeva Srema, pohitali su da najpopularnijem Sremcu, jedinom koga svi znaju od Krnješevaca i Banovaca, preko Dobrinaca, Neradina, Zasavice i prestonice, Sremske Mitrovice, pa do njegovih rodnih Sasa, čestitaju svečare. A ima mu se šta i čestitati: 60. rođendan, 40. godina od kada su ga boje izabrale pa više bez olovke i kičice ni da omrkne ni da osvane, i samostalna 50. izložba sa isto toliko izloženih slika različitih tehnika i fomata.
Pristiglo je bar po nekoliko gosituju iz svih sela i gradova Srema u kojima su bile priređivane njegove izložbe.
Iz tri mesna udruženja likovnih stvaralaca, čiji je Oreščanin član, ULUSP iz Strare Pazove, Leonardo iz Novih Banovaca i Vodice iz Golubinaca, pogoditi se ne mogoše oko broja okupljenih Oreščaninovih fanova: svi su startovali sa 300, a završili sa negde oko 500.
Slikarsku sremsku svetkovinu (SSS, kako reče jedan od učesnika programa, dramski umetnik Milan Dudić) slikaru, jubilarcu u čast, započeo je pesnički “položajnik” Stevica Vidović Brica, legenadarni seoski bećar, pesnik, konjanik, poslednji sremački riter iz Golubinaca svojom čuvenom himnom Sremu: “Udri me, ubij me, kožu mi deri / odavno ja sam spreman da mrem / psuj mi oca, mater, sve po spisku, / samo mi ne diraj Srem!”
I drugi sremski pesnik, Radivoje Prokopić Proka iz Progara, čestitao je jubilej svojim gromoglasno izgovorenim stihovima koji su od straha skakali predvorjem i sakrivali se na Brankovim slikama, dok sve ovo ne prođe. A na to je trebalo pričekati još najmanje sat i po, jer ovo nije konvencionalno otvaranje izložbe, nego, kako reče jedan postilac, svečana slikarska akademija koju je uveličao gradski tamburaški orkrstar pod upravom maestra Šanike Jovanovića. Drugim posetiocima izložba je ličila na pravi simpozijum o slikarstvu Oreščanina, što je on odavno i zaslužio.
Četiri učesnika “simpozijuma”, na svečanom otvaranju, pokušala su da osvetle sa sve četiri strane sveta pozamašan slikarski opus slikara koji je za četiri decenije naslikao 2.800 slika i izlagao ih na milost i nemilost galerijske publike na 300 zajedničkih izložbi i 50 samostalnih, a izdao je i 20 kalendara sa motivima svojih slika u milionskom tiražu.
Poznati hromičar sremačkih naselja, istraživač kulture i istorije Vojvodine, Ratko Racković, podsetio je da je pored toliko urađenih slika Oreščanin izdao i četiri monografije (Srem, Stara Pazova, Moji Sremci i Fruškogorski manastiri), a istoričarka umetnosti Branislava Janković istakla je raznovrsnost njegovih likovnih tehnika (olovka, akvarel tempere, ulje na platnu...), navodeći da je savršenstvo dostigao u crtanju olovkom. Ona je podsetila i da je književnik i bibliograf Dušan Panković nazvao svog suseljanina Oreščanina saskim Brojgelom.
O slikarevom umetničkom temperamentu, talentu i kreativnoj energiji govorio je i dr Sava Bojović, dok je književnik i recitator, takođe Sremac iz Tovarnika, Rale Damjanović, ustvrdio u emotivno obojenoj besedi kako je došlo vreme da se prizna da je najzad Oreščanin, svojim stvaralačkim opusom, zaslužio mesto među znamenitim Sremcima.
Ono što propustiše govornici u prigodnim kazivanjima, dopuni slikar sam o sebi - da je rođen 1949. godine u Sasama (Novi Karlovci), pa se kao dete razboleo od astme i svi su ga, pa i roditelji, bili izbrisali sa životnog platna, a onda ga je iscelila čuvena ruska lekarka Zoja Donskaja koja je ordinirala u Vojki. U znak zahvalnosti, Oreščanin je proveo mladost kao golman mesnog kluba “Polet” - da očvrsne i poleti u visine slikarskog nadahnuća. Kao mašinski inženjer, specijalista za kotlove pod pritiskom, veoma je uvaženi stručnjak za centralno grejanje i te poslove i dan danas obavlja.
Slike su mu razasute po celom svetu, imao je samostalne izložbe u Hornu u Holandiji, Bratislavi, u američkoj ambasadi i Ruskom domu u Beogradu. Nekoliko izložbi otvarali su mu crkveni (vladika sremski Vasilije) i državni zvaničnici.
“Srećan sam što su mojih ruku i srca dela našla mesta u patrijaršijskim dvorovima u Sremskim Karlovcima, Beogradu, Atini i Moskvi”, naveo je Oreščanin.
Tekst i foto: Branko Rakočević
