Izvorna istina Crno-Belog
Narodni muzej u Beogradu predstavlja, povodom Međunarodnog ddana muzeja, 18. maja, pogled na svoju Zbirku holandske i flamanske grafike kroz reprezentativan izbor od 45 dela umetnika koji su u periodu od početka 16. do 18. veka obeležili istorijski razvoj umetnosti grafike: Luke van Lajdena, Johana Sadelera, Henrika Golciusa, Rembranta van Rijna, Adriena Ostadea, Jana i Andreasa Bota, Jana van de Veldea, Nikolasa Berhema, Luke Forstermana i drugih.
Narodni muzej u Beogradu predstavlja, povodom Međunarodnog ddana muzeja, 18. maja, pogled na svoju Zbirku holandske i flamanske grafike kroz reprezentativan izbor od 45 dela umetnika koji su u periodu od početka 16. do 18. veka obeležili istorijski razvoj umetnosti grafike: Luke van Lajdena, Johana Sadelera, Henrika Golciusa, Rembranta van Rijna, Adriena Ostadea, Jana i Andreasa Bota, Jana van de Veldea, Nikolasa Berhema, Luke Forstermana i drugih.
Izložba “Izvorna istina Crno-Belog” biće otvorena od 18. maja do 19. juna u Atrijumu Narodnog muzeja, a organizovana je i povodom regionalnog skupa nederlandista srednje Evrope.
U Kabinetu grafike Narodnog muzeja u Beogradu čuva se kolekcija od 200 dvadešet grafičkih listova nastalih u štamparskim radionicama Holandije i Flandrije u periodu od početka 16. do 18. veka. Zbirka je počela da se formira postepeno, od 30-ih godina prošlog veka, i to otkupom bakroreza Johana Sadelera “Tajna večera” i devet otisaka sa prikazima svetih mučenika i “Blagovestima” Henrika Golciusa.
Najveći broj grafika otkupljen je od privatnih vlasnika od 1949. do 1967. godine, a prekretnicu u politici otkupa predstavljala je zbirka Jelene Stefanović-Sakelarides, nabavljena 1949. Ta zbirka broji oko hiljadu listova evropskih grafičara, a značajan deo njih pripada holandskoj i flamanskoj tradiciji. Od 1949. do 1967, zahvaljujući afirmativnoj politici otkupa, nabavljeno je više desetina otisaka.
U likovnom i stilskom pogledu taj period obuhvata umetnost renesanse, manirizma, baroka i rokokoa. U okviru tog toka, razvijala se umetnost grafike, a to vreme donelo je vrhunske domete u tehnikama i likovnoj izražajnosti bakroreza i bakropisa.
Naročito su značajni Rembrantovi eksperimenti u bakropisu, koji su na izložbi predstavljeni radovima “Eče homo” (1636) i “Portret čoveka” (1631).
Holandski i flamanski grafičari su u bakropisu varirali mogućnosti barokne koncepcije svetlosti i senke. Njihovi eksperimenti su pokazali da upravo grafika u svom genomu nosi potencijal onoga što je Rolan Bart (Roland Barthes) u svom ogledu o fotografiji “Svetla komora” nazvao “izvornom istinom Crno-Belog”.
Polazeći od pretpostavke da je upravo štampana grafika u periodu od 16. do 18. veka mogla da zadovolji arhaičnu i stalnu potrebu čoveka za sopstvenim projektovanjem i za prisvajanjem stvarnosti, prizori sa tematikom iz svakodnevnog života i pejzaži mogu da se shvate kao preteča fotografije. Upravo tako mogu da se tumače žanr scene “Vid” i “Sluh” Jana i Andeasa Bota, svakodnevne situacije u otiscima Adriena van Ostadea, ili vizure sa puteva i iz luka van de Veldea.
Štampane grafike su svojevremeno bile veoma popularne. Činile su uobičajeni dekor kuća i bile reprezent njihovog života - onoga u šta su Holanđani verovali, odraz njihovog ukusa i interesovanja.
Štampana grafika je bila najuže povezana sa društvom, kao njegova potreba za sopstvenom slikom/predstavom, tačka u kojoj se njegovi segmenti sažimaju i odakle se ono emanira u velikom, potencijalno neograničenom broju slika. Pokazalo se da društvo ima potrebu da slika o njemu bude veoma rasprostranjena, da prođe i dopre svuda. Posredstvom štampanih grafika je bila dinamizovana konzumacija vizuelnih sadržaja. Zato se ona pojavljuje kao prvo (preteča modernih) sredstvo masovne komunikacije.
Umetnost štampane grafike zahteva pogodno kulturno i ekonomsko okruženje kakvo je, na početku novoga doba, postojalo u Holandiji i Flandriji. Zahvaljujući tome se grafička umetnost oblikovala kao kompleksno i višeznačenjsko sredstvo vizuelnog izražavanja i kao nov i bitan način društvene komunikacije.
Prema navodima Narodnog muzeja, ako bi sa sadašnje distance - polazeći od holandske i flamanske grafike, pokušali da sagledamo značenje te umetnosti i medija, mogli bismo da uočimo kako je ona čvrsto umrežena u širi sadržaj aktuelnog vremena, te da čini referentnu vrednost predstave koje jedno društvo stvara o sebi. U svom tematskom i ikonografskom obimu, štampani grafički otisak javlja se kao sveobuhvatna, može se reći totalna slika jednoga vremena.
(SEEcult.org)
