Izjednačenost u osrednjosti
NIN-ova nagrada za najbolji roman već četiri godine dodeljuje se tankom većinom glasova, što govori o izjednačenosti naslova odabranih u najuži izbor, kao i činjenici da nema dela koje bi se odmah izdvojilo kvalitetom. Petočlani žiri za dodelu NIN-ove nagrade za 2009. godinu, koji je prošlogodišnju produkciju opisao kao osrednju, odlučio je da to prestižno priznanje dobije Grozdana Olujić za roman “Glasovi u vetru”.
NIN-ova nagrada za najbolji roman već četiri godine dodeljuje se tankom većinom glasova, što govori o izjednačenosti naslova odabranih u najuži izbor, kao i činjenici da nema dela koje bi se odmah izdvojilo kvalitetom.
Petočlani žiri za dodelu NIN-ove nagrade za 2009. godinu, koji je prošlogodišnju produkciju opisao kao osrednju, odlučio je da to prestižno priznanje dobije Grozdana Olujić za roman “Glasovi u vetru”.
Za njen roman glasali su članovi žirija Aleksandar Jovanović, Milo Lompar i Mladen Šukalo, dok su Milan Vlajčić (predsednik) i Aleksandar Ilić dali glasove romanu “Ljetopis večnosti” Žarka Komanina.
U užem izboru bili su i “Prsti ludih očiju” Rajka Vasića (Zadužbina Petar Kočić, Banjaluka-Beograd), “Tri slike pobede” Zvonka Karanovića (Laguna), “Taoci” Sandre Petrušić (Plato), “A ako umre pre nego što se probudi” Đorđa Pisareva (Agora), “Konstantinovo raskršće” Dejana Stojiljkovića (Laguna) i “Park Carmen Machado” Mirjane Urošević (Alexandria).
Žiri je ove godine razmotrio ukupno 133 romana, od kojih je čak oko 90 morao da pročita poslednja dva meseca, što je, kako su se požalili članovi, bilo prilično naporno.
I prošle godine NIN-ova nagrada dodeljena je tankom većinom glasova (3:2), a dobio ju je Vladimir Pištalo za roman “Tesla, portret među maskama".
Pištalov roman dobio je glasove Milana Vlajčića, Mila Lompara i Stevana Tontića, dok su za roman "Savršeno sećanje na smrt" Radoslava Petkovića glasali Slobodan Vladušić i Aleksandar Jovanović.
Na svečanom uručenju nagrade Vlajčić je naveo da su za 2008. mogla da budu nagrađena bar još četiri romana u užem izboru.
“U 2008. godini dogodilo se da je žiri u vrednosnom vrhu izdvojio oko 25 romana, pa ako je ukupno pristiglo 128 dela, onda je svaki peti roman zaslužio ozbiljno čitanje i uvažavanje, što je izvanredan prosek u vremenu skribomanije i nekritičkih kompjuterskih radosti. Usudio bih se da kažem da se nešto slično nije dogodilo od početka 90-ih, i to se lako da proveriti uvidom u liste probranih knjiga u proteklom razdoblju”, rekao je Vlajčić, napominjući da su na kraju odlučivale nijanse.
Uži izbor obuhvatao je i romane "Hamam Balkanija" Vladislava Bajca, "Dnevnik Marte Koen" Svetislava Basare, "Moja poslednja glavobolja" Laure Barne, "Top je bio vreo" Vladimira Kecmanovića i "Nevidljivi" Aleksandra Gatalice.
I NIN-ova nagrada za 2007. godinu, koju je dobio Dragan Velikić za “Ruski prozor”, dodeljena je većinom glasova, i to samo jednim glasom više u odnosu na “Poljubac” Gordane Ćirjanić.
U najužem izboru bili su i romani “Poljubac” Gordane Ćirjanić, “Feliks” Vladimira Kecmanovića i “pH” Draška Miletića.
Članovi žirija priznali su da su imali niz dilema, a istovremeno su ocenili i da 2007. nije bilo nijednog romana koji se ubedljivo istakao.
Žiri je tada pročitao i kritički vrednovao ukupno 107 romana, od kojih oko 50 u poslednjih mesec dana.
U širem izboru bio je, između ostalih, i “San o ljubavi i smrti” Filipa Davida, koji je, prema oceni Vlajčića, i obeležio 2007. Ipak, nije ušao u najuži izbor, kao ni nova dela pojedinih ranijih dobitnika, među kojima i dvostrukog laureata Dobrice Ćosića.
NIN-ova nagrada dodeljena je i za 2006. godinu rezultatom 3:2 - u korist Svetislava Basare i njegove knjige “Uspon i pad Parkinsonove bolesti”.
Posle nekoliko krugova glasanja, u najužem izboru bili su i romani “Komo” Srđana Valjarevića i “Emilija Leta” Mirjane Mitrović, a u završnom delu odlučivanja, za roman Mirjane Mitrović glasala su dva člana žirija, dok je Basara dobio tri glasa.
U užem izboru od pet romana bili su i “Most” Zorana Živkovića i “Četiri zida i grad” Zvonka Karanovića.
NIN-ova nagrada za 2009. dodeljuje se pod pokroviteljstvom Srpskog poslovnog kluba "Privrednik", a biće svečano uručena 22. januara na Velikoj sceni Narodnog pozorišta.
Grozdana Olujić je tek treća žena koja je dobila NIN-ovu nagradu u 55-godišnjoj istoriji tog priznanja, posle Dubravke Ugrešić za "Forsiranje romana reke" (1988) i Svetlane Velmar Janković za "Bezdno" (1995).
NIN-ova nagrada je do raspada bivše Jugoslavije dodeljivana piscima sa celog tog prostora, a trostruki laureat bio je samo Oskar Davičo, dok su dvostruki bili Dobrica Ćosić i Živojin Pavlović.
Davičo je i jedini laureat NIN-ove nagrade dve godine uzastopno - 1963. za roman "Gladi" i naredne za "Tajne". Prvi put je nagrađen 1956. za roman "Beton i svici".
(SEEcult.org)
