Izgubljena godina

Organizacije civilnog društva koje se bave ljudskim pravima u Srbiji ocenile su 10. decembra, povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, da je stanje u pojedinim oblastima na izuzetno niskom nivou, te da je, pored već tradicionalno teškog položaja marginalizovanih i manjinskih grupa, u 2014. godini primetno i sve veće ugrožavanje osnovnih ljudskih prava, poput slobode govora i slobode udruživanja.

“U godini u kojoj je došlo do pogoršanja stanja medijskih sloboda u Srbiji, o čemu smo se zajedno sa novinarskim udruženjima u više navrata oglašavali, neophodno je jasno insistirati da epilog pred sudom dobiju svi incidenti, poput obaranja veb stranica, pritisaka i pretnji medijima”, navela je Kuća ljudskih prava i demokratije, dodajući da posebnu pažnju treba posvetiti pritiscima na novinare lokalnih medija.

Konstatujući da su ukinute skoro sve televizijske emisije u kojima je mogla da se čuje kritička reč, Kuća ljudskih prava je posebno apostrofirala ukidanje izuzetno gledane i uticajne političke emisije “Utisak nedelje”, koje je “cinično obrazloženo poslovnom odlukom privatnog vlasnika”.

“Novinari i urednici sve više govore o strahu, auto-cenzuri, pritiscima od strane političara i funkcionera, a takva atmosfera jasno se održava na ekstremno nizak kvalitet informativnih programa na skoro svim televizijama u Srbiji”, navela je Kuća ljudskih prava, dodajući da su se, osim medija, na udaru našli i građani, o čemu svedoče privođenja zbog navodnog izazivanja panike na društvenim mrežama tokom poplava u Srbiji.

Obeležje 2014. godine, prema navodima Kuće ljudskih prava, jeste i jačanje govora mržnje i porast vidljivosti nasilja prema manjinama, ali i nespremnost države da se ovim pitanjima aktivno bavi.

Ćutanje države, kako je navedeno, u prvom redu je posledica nefunkcionisanja pravosuđa, najpre zbog reforme i promene nadležnosti sudova početkom godine, kao i nepostizanja dogovora sa advokatima, zbog čega su oni u štrajku već tri meseca.

Kuća ljudskih prava ukazala je i da se sve ozbiljniji izazovi postavljaju i pred slobodu udruživanja, pre svega kroz “stvaranje fantomskih organizacija čija je jedina funkcija da izvlače novac iz državnog budžeta, imenovanja predstavnika neregistrovanih udruženja u radne grupe za važne reformske zakone i strategije i selektivnog pozivanja organizacija na sastanke sa međunarodnim delegacijama i misijama”.

“Očigledna je težnja da se u Srbiji stvori paralelni civilni sektor koji će biti manje kritičan i skloniji netransparentnim aranžmanima sa državnim institucijama”, ocenila je Kuća ljudskih prava i demokratije - mreža organizacija civilnog društva koje kroz međusobnu saradnju i zajedničke aktivnosti utiču na stanje u oblasti ljudskih prava.

Ističući da su ljudska prava temeljna vrednost svake moderne demokratske države, da su urođena i da njihovo poštovanje ne može biti predmet rasprave niti trgovine u odnosima Srbije i međunarodne zajednice, Kuća ljudskih prava je konstatovala i da se otvaranje poglavlja 23 i 24 u pretpristupnim pregoborima Srbije sa EU nažalost odlaže za narednu godinu, zbog čega je neophodno poslati jasnu poruku da su evropske integracije šansa za Srbiju da se menja u ekonomskom pogledu, da unapredi ekonomski položaj svojih građana, ali i da unapredi poštovanje osnovnih ljudskih prava, kako bi se građani osećali slobodno i iznosili svoje stvavove bez straha da će zbog toga trpeti bilo kakve posledice.

“Jasniju politiku u pravcu poštovanja ljudskih prava očekujemo od svih aktera, a pre svega od Vlade Republike Srbije, pravosuđa, ali i međunarodne zajednice”, poručila je Kuća ljudskih prava i demokratije koju čine Građanske inicijative, Beogradski centar za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM, Helsinški odbor za ljudska prava i Centar za praktičnu politiku, a smeštena je u samom centru Beograda (Kneza Miloša 4), prostoru koji su joj gradske vlasti dodelile na korišćenje.

Za razliku od te mreže, vlasti u Srbiji ocenile su da postoji napredak u poštovanju ljudskih prava.

Direktorka vladine Kancelarije za lјudska i manjinska prava Suzana Paunović rekla je za RTS da je 2014. godinu označila velika zakonodavna aktivnost koja je usmerena na unapređenje lјudskih prava.

Budući da istraživanja Kancelarije poverenice za zaštitu ravnopravnosti pokazuju da diskrimnacija preti pre svega Romkinjama, pripadnicima LGBT zajednice, osobama sa invaliditetom, starijima i ženama, Paunovićeva je rekla da je to razlog zbog čega je vlada donela strategiju prevencije i zaštite od diskriminacije prema preporuci poverenika, kao i akcioni plan za njeno sprovođenje.

Suzana Paunović rekla je i da Misija OEBS-a u Srbiji, kao i brojna druga monitoring tela, ističu da je u Srbiji ostvaren napredak kada je u pitanju zaštita prava nacionalnih manjina.

Dodala je i da je najveći broj nosilaca javnih funkcija osudio govor mržnje, i to "vrlo javno".

Suzana Paunović je za narednu godinu najavila brojne aktivnosti u borbi za unapređenje lјudskih prava.

(SEEcult.org)