Ismailov u Beogradu - promocija Mrtvog jezera
Knjiga “Mrtvo jezero” uzbečkog pisca Hamida Ismailova, autora tridesetak proznih i poetskih dela koji živi i radi u Londonu, a ulazak u Uzbekistan mu je zabranjen, biće predstavljena 30. marta u Beogradu, uz projekciju delova filma Srđana Markovića “Barzak” - eksperimentalno/psihodeličnog vizuelnog putopisa iz centralne Azije.
Na promociji i razgovoru o srpskom izdanju “Mrtvog jezera”, koje je objavila Utopia, najavljen je i Ismailov, koji u toj knjizi daje potresnu sliku stanja u kojem se nalaze centralnoazijski nomadi posle besomučnih eksperimenata onih koji se hvale da donose boljitak i napredak kroz tehnološki razvoj.
U razgovoru o “Mrtvom jezeru”, koji počinje u 19 sati u Uzun Mirkovoj 3, učestvovaće i prevodilac Milija Jovičić i izdavač Srđan Marković, koji će prikazati i odlomke svog psihodeličnog putopisnog filma “Barzak”, snimljenog u centralnoj Aziji.
Knjiga “Mrtvo jezero” je košmarna bajka o odrastanju muzički talentovanog kazaškog dečaka Jeržana u stepama, ispunjena zvucima dombre, violine i ispresecana stalnim testiranjima na nuklearnim poligonima Semipalatinska. Jeržan odrasta uz dombru, legende stepe i stare običaje na malom železničkom stajalištu, a sa druge strane u svetu ispunjenom nevidiljivim nemirom koje izazivaju stalne eksplozije iz Zone. Da bi zadivio Ajsulu, devojčicu iz kuće pored njegove, skočiće jednog dana u “Mrtvo jezero”. Ništa se posle tog skoka nije promenilo, osim jedne stvari – Jeržanovog rasta. Ostaće večno zarobljen u telu deteta…
Rođen 1954. u Tokmoku (Kirgizija), Ismailov je nakon dolaska na vlast Islama Karimova u Uzbekistanu bio prinuđen da napusti zemlju. Najpre se nastanio u Moskvi, a potom je prešao u London, gde i danas živi i stvara na nekoliko jezika. Ulazak u Uzbekistan mu je i danas zabranjen. Širu slavu na Zapadu Ismailov je stekao delima “Pruga” (The Railway), “Podzemlje” (Underground), “Mrtvo jezero” (The Dead Lake) i “Pesnik i Bin-Laden” (A Poet and Bin-Laden). Nedavno se pojavio i engleski prevod njegvoog romana “Đavolji ples” (The Devils' Dance).
Citati iz “Mrtvog jezera”:
Radosti stepe, muzike, radosti detinjstva... Na fonu tih vedrih motiva skoro uvek, čas jedva čujno, čas iznenada, nejasno otkuda u prvi plan bi nastupala i drugačija melodija: očekivanje nečeg neizbežnog, strašnog, ružnog... To je dolazilo kao buka, podrhtavanje, pa čak i kao uragan, iz Zone.
Ne, nisam nagađao tu priču do kraja, suviše je strašna ona bila za tu tihu stepsku noć u kojoj je voz lupao u taktu otkucaja mog srca. Dečak na krevetu iznad je nešto mrmljao u snu, starac preko puta mene je nervozno hrkao kao preklani ovan. Kakav košmar?! – pomislio sam i svalio sam svoje strahove u ustajali vazduh kupea, ustao sam i odškrinuo vrata.
Onaj ko nikad nije živeo u stepi, teško može shvatiti kako se može živeti usred te nedođije. Ali oni koji žive ovde vekovima znaju kako je promenljiva i bogata stepa, kako je tečno i šareno nebo iznad nje, kako je promenljiv i pokretljiv vazduh okolo, kako je raznoliko i nebrojeno stepsko rastinje, koliko u njoj ima svih životinja, i živih bića.
Osim eksplozija u Zoni, samo je jedno Jeržana tada mučilo. Naslušavši se prepirki o Trećem svetskom ratu i nagledavši se noćnih košmara u kojima su se srebrni avioni za tren pretvarali u gvozdene orlove koji su ga jurili poput mladunčeta lisice, Jeržan bi se probudio u znoju, i plašeći se da se okrene, razmišljao je užasnuto: a na čijoj strani je njegov Amerikanac, Din Rid?
Zona! Zona! – to je strašni demon Lubsan, – mislio je druge noći. To ga je Zona zarobila. Ona ga je napojila napitkom zaborava. I dok ne dođe do Mrtvog jezera – upravo onog jezera u kom se nekad okupao, on se nikada neće osloboditi od opsednutosti.
(SEEcult.org)