Intenzivan program 59. Oktobarskog salona, spremnog na promene
Predjubilarni, prestupni i po mnogo čemu specifičan, 59. Oktobarski salon svečano je otvoren 20. oktobra, na Dan oslobođenja Beograda, performansima i izložbama na nekoliko lokacija, a sve do početka decembra nudi intenzivan program tokom kojeg će biti posvećen preispitivanju sopstvene pozicije i formata, za šta su otvoreni i predstavnici osnivača – Grada Beograda, i glavnog pokrovitelja – Ministarstva kulture i informisanja Srbije.
Okupivši dosad možda i najveći broj učesnika, većinom iz Srbije, ali i regiona, 59. Oktobarski salon svečano je otvoren u Salonu Muzeja grada Beograda, novom izlagačkom prostoru u Bulevaru kralja Aleksandra, koji je bio premali da primi mnogobrojne umetnike i zainteresovanu publiku.
Gradska sekretarka za kulturu Beograda Nataša Mihailović Vacić, pomoćnik ministarke za kulturu i informisanje Radovan Jokić, zadužen za savremeno stvaralaštvo, i članica Odbora OS Danica Jovović Prodanović, kustoskinja Kulturnog centra Beograda (KCB) – višedecenijskog organizatora te najznačajnije izlobe savremene umetnosti u Srbiji, koji je ovoga puta osmislio i koncept izložbe, izrazili su spremnost da prime i pohvale i kritike, u cilju koncipiranja budućnosti Oktobarskog salona koji je u proteklih više od 60 godina i doživeo niz promena.
Za sada je izvesno da će OS ostati međunarodna izložba, ali je izražena spremnost da posveti veću pažnju domaćoj sceni, zbog čega je bio kritikovan tokom poslednjih nekoliko izdanja. Javna diskusija o tome kuda ide Oktobarski salon deo je i završnice intenzivnog programa, a biće održana 1. decembra u organizaciji srpske sekcije Međunarodnog udruženja likovnih kritičara – AICA Srbije, portala SEEcult.org i KCB-a.
Danica Jovović Prodanović, kustoskinje 59. OS i tim KCB-a, foto: Bojan Kovačević/SEEcult
U ime osnivača, gradska sekretarka Nataša Mihailović Vacić istakla je na svečanom otvaranju nameru da se u dalji razvoj Oktobarskog salona, ali i same forme te manifestacije, uključe umetnici i stručna javnost, ali i najšira publika. Budući da je preispitivanje u osnovi koncepta 59. OS, koji je osmislila Zorana Đaković Minniti sa Katarinom Konstandinović i celokupnim timom KCB-a, gradska sekretarka rekla je da želi da se, po završetku 59. OS, uz učešće svih, pronađe odgovor kako i kuda dalje.
“Budući da je u osnovi koncepta 59. OS preispitivanje nasleđa te najvažnije manifestacije likovnog stvaralaštva kod nas, želim da, nakon ssto se završi, zajedno sa nama u Sekretarijatu i Upravi Beograda, anticipramo sve krize kroz koje je OS prolazio i prolazi još od 90-ih godina, koje su se na Oktobarac odrazile kako su se odrazile i na celo društvo, i da probamo da nađemo odgovor na pitanje kuda i kako sa Oktobarcem. Ono što se nameće kao asocijacija je da OS od tih 90-ih traga za samim sobom i da svi mi ljubitelji Oktobarca treba da ujedinimo snage i pronađemo prava rešenja kako bi postao impuls umetničkog stvaralaštva za ovaj deo Evrope”, rekla je Nataša Mihailović Vacić, ističući da bi Oktobarski salon svakako trebalo da “odražava brigu za umetnike i stvaraoce nove generacije savremene umetnosti”.
Pomoćnik ministarke Radovan Jokić potvrdio je podršku Ministarstva kulture i informisanja Oktobarskom salonu kao “najvažnijoj i najsveobuhvatnije događaju u oblasti likovnih umetnosti koji u kontinuitetu čuva i razvija još od 1960. godina jedinstven prostor reprezentativnih umetničkih istina, stavova i mišljenja”.
Ističući da je OS “prostor koji uvažava i prezentuje najviše domete aktuelne srpske i međunarodne likovne scene, reflektujući kroz bijenalni presek vizuelnog stvaralaštva i moguće odgovore kakva je sudbina i uloga umetnosti i kulture u sve dinamičnijim mogućnostima, ali i zahtevima koje savremeno društvo postavlja kao izazov”, Jokić je naglasio da Ministarstvo kulture i informisanja podržava i najavljenu ambiciju OS da “sublimira i istorizuje sve dosadašnje osvojene vrednosti”, ali i “hrabru odluku OS da preispita i inicira nove funkcionalne koncepcije koje podrazumevaju novi unutrašnji dinamizam u skladu sa međunarodnim karakterom, i što je možda najvažnije - viši nivo harmonizacije sa domaćom likovnom scenom, pre svega sa umetnicima, u cilju obezbeđivanja reprezentativnijih odgovra savremene likovne scene na sve komplikovanije i disperzivnije izazove koje postavlja savremeno društvo”.
Jokić je u tom kontekstu preneo i ohrabrenje, ali kako je naglasio – i upozorenje Ministarstva kulture, podsećajući na Tolkinove reči: “Kada nogom stanete na neki put, vodite računa – nikada nećete znati gde će vas odvesti”
“Zadatak OS je definisan u prvom katalogu Salona još 1960. godine u tekstu Đurice Jojkića – nema svoj završni račun u izvršenju, on je konstantan, trajna kategorija koja se čuva i razvija, i menja. Tamo gde se svakodnevica završava, tu kultura stvaralaštva tek počinje. Ovo je najvažnija odredba ugovora sa stvarnošću koju potpisuje svaki umetnik, jer ignorisati umetnost i stvaralaštvo znači stupiti u zaveru protiv života.
Srećno vam, hrabro i pametno u sledeće dve godine”, poručio je Jokić.
Radovan Jokić, foto: Vladimir Opsenica
U ime KCB-a, koji s manjim prekidima organizuje OS još od 1970-ih, Danica Jovović Prodanović istakla je da tim tog kulturnog centra dobio ovoga puta privilegiju da bude i autor koncepcije, koja zapravo još od osnivanja podrazumeva dinamizam.
“OS je za nešto više od 60 godina jedna od najdinamičnijih manifestacija u oblasti vizuelnih umetnosti. Menjao se za sve ove godine tako što su se menjali formati, osluškivale su se kritike, jer je bio često i mnogo kritikovan, a to i jeste uloga publike i umetnosti, i nadam se da će tako i ubuduće biti”, rekla je Danica Jovović Prodanović, ističući da je kreativni tim KCB-a upravo zbog toga pozvao ovog puta možda i najveći broj učesnika – više od 80 umetnika, istoričara umetnosti, kustosa, filozofa, arhitekata i brojnih saradnika…
Ističući i udruživanje KCB-a kao predstavnika institucionalnog sektora sa civilnom kulturnom scenom, posebno je izdvojila i učešće Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS), AICA Srbija, festivala Kondenz i NA sopstveni pogon. Takođe, naglasila je i partnerstvo sa Umetničkom galerijom “Nadežda Petrović” u Čačku, u kojoj je u toku Memorijal NP, kao i sa drugim institucijama u Beogradu, u kojima je OS gostovao i čak i lansirao određene prostore, poput zgrade u Resavskoj Muzeja grada. Za 59. OS, kako je istakla, vrata su otvorile i obrazovne institucije – Univerzitetska biblioteka “Svetozar Marković”, Gradska biblioteka, Fakultet dramskih umetnosti… kao i medijske kuće Vreme, Danas i Radio Beograd, te Muzej savremene umetnosti.
“Zaista smo se potrudili da preispitamo ne samo format izložbe, nego i buduće sadržaje. Nadam se da će to biti i odgovor za ono što je pred nama. Nadam se da ćemo i od vas dobiti neke odgovore, kritike - manje ili više pozitivne, ali svakako konstruktivne. OS je naš!”, poručila je Danica Jovović Prodanović, koja je pozvala ceo tim KCB-a da joj se priduži, a pozdravljeni su snažnim aplauzom.
Intenzivan program 59. OS počeo je ranije tokom dana performansima
Radovi odabrani za 59. OS, osim u Salonu MGB, predstavljeni su i u UB “Svetozar Marković”, Legatu Vojislava M. Jovanovića Maramboa, kao i u paviljonu na Cvetnom trgu, te u vidu murala i bilborda u javnom prostoru i u formi podlistka u Danasu, a intenzivan program nastavlja se do kraja vikenda, ali i narednih nedelja, uz besplatan ulaz.
Program prve večeri obeležen je ispred KCB-a i hepeningom “Urlik za epohu” Božidara Mandića, osnivača Porodice bistrih potoka, koji će 23. oktobra na Rudniku biti i domaćin hepeninga “Metež” (Umetnost kao iritacija) – razgovora u kojem su najavljeni i pisac Igor Štiks i pisac, kustos, bloger i građanski aktivista Nebojša Milenković (broj posetilaca je ograničen, prijavljivanje na imejl adresu olga.masic@kcb.org.rs).
Prvo veče 59. OS proteklo je i u znaku performansa Milice Tomić, umetnice u fokusu, koja je u bazenu ugašene fontane ispred KCB-a izvela “Beogradsku ekstenziju ‘Edinburške izjave: Ko profitira od umetnosti a ko pošteno zarađuje’” Dragoljuba Raše Todosijevića.
U prisustvu Todosijevića, čija se Edinburška izjava mogla čuti paralelno, Milica Tomić je čitala proširenu verziju tog kultnog rada, u koju je uvela niz aktuelnih pozicija i funkcija unutar “sistema umetnosti”.
Ekstenzija “Edinburške izjave” iz 1974. godine izvedena je prvi put pre deset godina u okviru Pančevačkog bijenala i simpoziona Oktobar XXX kustoskinje Jelena Vesić, kada je nekoliko umetnika i kritičara pozvano na ponovno izvođenje i aktualizaciju pitanja svojevremeno pokrenutih u okviru projekta “Oktobar 75”, koji je inicirala Dunja Blažević u Studentskom kulturnom centru 1975. godine, kao kontra-izložbu naspram tadašnjeg Oktobarskog salona, kao svojevrsne birokratske kulturne manifestacije sa građansko-modernističkim tendencijama.
Milica Tomić 21. oktobra od 19 sati učestvuje u Filmskoj galeriji DKC-a u razgovoru “Milica Tomić How on Earth?”, uz vođenje kroz izložbu i sve galerijske prostore KCB-a, uz učešće kustoskinje Jelene Vesić i autorkama i autora koji učestvuju na izložbi Anuše Kehar, Abdelrahmanom Elbaširom, Amelom Bešlagićem i Filipom Zatlerom.
Veliku pažnju prve večeri 59. OS, inače, izazvala je i Sanja Anđelković vokalno-instrumentalnim performansom “Pogledaj gore! Ja nisam krošnja – ja sam glasnik!” u čitaonici UB “Svetozar Marković”, izvedenim pod vođstvom dirigenta Živana Popovića.
Završnicu otvaranja 59. OS obeležio je performans dubrovačkog umetnika Slavena Tolja u donjem nivou Salona MGB.
Program 59. OS tokom vikenda, između ostalog, obuhvata aktivaciju instalacije Karkataga,”n(ex)t y(o)u/novi revizionizam” u Paviljonu na Cvetnom trgu, te participativni koncert Antonija Grgića "Spomenici pevaju” kod spomenika “Ranjenik” vajara Vanje Radauša (1906-1975), na platou ispred Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
U Legatu Vojislava M. Jovanovića Maramba (Odeljenje za narodnu književnost UBSM, Birčaninova 24) 22. oktobra u 15 sati umetnica Milica Rakić predstavlja se radom “Lepa sam kao REVOLUCIJA”, a umetnik Nemanja Cvijanović iz Hrvatske u 17 sati u Borbi, na čijoj je zgradi intervenisao natpisom “Ovo nije klasna”, učestvovaće u razgovoru “Značenje simbola umetničkih intervencija u javnom prostoru danas”, uz filozofa Artana Sadikua i umetnika i kulturologa Vladana Jeremića.
U Dvorani KCB-a u 19 sati biće održan razgovor “Napred u prošlost”, odnosno susret sa osnivačem međunarodne inicijative “Novi Naručioci” u perspektivi jugoslovenskog singularnog iskustva kulturne proizvodnje (učestvuju: Fransoa Ers, Ivana Momčilović, dr Višnja Kukoč, Sonja Leboš, Simona Ognjanović i Ana Panić), u saradnji sa Muzejem Jugoslavije, Edicijom Jugoslavija i Udruženjem za interdisciplinarna i interkulturalna istraživanja iz Zagreba.
Vokalno-kustoski sindrom (Senka Latinović, Vladimir Bjeličić) izvešće u 20 sati u KCB-u performans “Mesto zločina” (broj posetilaca je ograničen, prijavljivanje na olga.masic@kcb.org.rs).
Učesnici 59. OS su: Ana Adamović, Sanja Anđelković, Jerg Beser, Tomislav Brajnović, Boogie, Vokalno-kustoski sindrom, Antonio Grgić, Goran Dimić, DK, Daliborka Đurić, Uroš Đurić, Želimir Žilnik, Drijant Zeneli, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Jednostavno rečeno, Jovan Jović, Adela Jušić, Karkatag, Kožitor Kleman, Erik Korn, Markus Kouts, Božidar Mandić - Porodica bistrih potoka, Teresa Margoljes, Mesna zajednica “Stjepan Filipović” i Debatni program ULUS-a, Mihael Milunović, Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije, Predrag Nešković, Mila Panić, Katarina Petrović, Olivija Plender, Darinka Pop-Mitić, Marta Popivoda i Ana Vujanović, Nikola Radosavljević, Dušan Rajić Dulait, Milica Rakić, Srđan Veljović, Marko Tirnanić, Saša Tkačenko, Milica Tomić, Slaven Tolj, Mila Turajlić, Mia Ćuk, Dubravka Ugrešić, AICA Srbija, Ibro Hasanović, Nemanja Cvijanović, Milica Crnobrnja, Šejma Fere, Šok ZaDruga...
Sve izložbene celine 59. OS biće otvorene do 4. decembra, a ulaz je besplatan. Izložbene celine biće otvarane sukcesivno, pa je naredno otvaranje zakazano za 27. oktobar u Klubu RTS (Radio Beograd) i Art habu Kula.
Takođe, u e-čitaonici MSUB-a moći će da se pristupi svim katalozima Oktobarskog salona od osnivanja te manifestacije do danas.
Detaljne informacije o intenzivnom programu 59. OS nalaze se na sajtu oktobarskisalon.org, kao i u Kalendaru portala SEEcult.org. Vodič kroz izložbene celine je u prilogu (pdf).
(SEEcult.org)
