Hrvatski filmovi na 52. Festu

Hrvatska kinematografija zastupljena je u programima 52. Festa u Beogradu velikim brojem kvalitetnih i raznovrsnih, samostalnih ili koprodukcionih filmova, ali predsednik Udruženja hrvatskih producenata Hrvoje Osvadić kaže da to, nažalost, nije realna slika.

„Ovaj broj je rezultat vanredne pomoći države u vreme korone. Svi koji smo snimali 2021. godine dobili smo podsticaj, 50.000-60.000 evra po filmu. U tom talasu je urađeno 12 filmova i to je ono što sada gledate. Ali to nije realna situacija. Bojim se da ćemo se vratiti na stari prosek, pre pandemije, sa pet-šest dugometražnih igranih filmova godišnje“, rekao je Osvadić 1. marta na konferenciji za novinare, na kojoj su predstavljeni filmovi „Sedmo nebo“, „Sveta porodica“ i „Pamtim samo sretne dane“.

„Na pozitivnoj strani je to što se zakonski uvode novi obveznici - korisnici filmova, kao što su strimeri i drugi kanali, a Hrvatska lutrija već ima obavezu da sufinansira HAVC. To povećava budžet HAVC-a, ali ipak nedovoljno da bi pratilo inflaciju“, rekao je Osvadić, dodajući da se ni publika nije vratila u bioskope u onom broju kao pre korone.

Osvadić na Festu učestvuje kao producent i, sa rediteljkom Jasnom Nanut, koscenarista je filma „Sedmo nebo“ o ljubavnom trouglu i krizi muškarca srednjih godina.

U toj komediji koja je uvrštena u program Gala 52. Festa glavne uloge igraju Krešimir Mikić, Iva Jerković i Iva Mihalić.

Glavni lik je čovek sa previše žena i premalo vremena, hodajući recept za katastrofu. Dok pokušava da prizna ženi da se zaljubio u drugu, traži pomoć “stručnjaka“ čiji ga saveti vode u još veći haos.

„Ponaša se kao većina mojih prijatelja“, rekao je Osvadić, dodajući da je to čovek koji je stalno u stresu, sažaljeva sebe, što je pomalo i komično, ali ima i grižu savesti.

Rediteljka Jasna Nanut je istakla da priča ima nekoliko linija i da su veoma dugo radili na scenariju, ček tri-četiri godine.

„Osnovni motiv je čovek u problemu, obruč se steže oko njega, a on ne može da donese odluku“, rekla je Jasna Nanut. Kao uzore u stilskom smislu navela je filmove Blejka Edvardsa, Noe Baumbaha i komediju „Riba zvana Vanda“ Čarlsa Krajtona.

Hrvatsko-srpska koprodukcija „Sveta porodica“ Vlatke Vorkapić, koja učestvuje u takmičarskom programu Festa, prikazuje slavonsko selo iz 60-ih godina 20. veka.

Prema scenariju Slavice Šnur i rediteljke Vorkapić, mlada nadničarka Janja ulazi u bogatu porodicu kroz brak sa Ivom, koji je opterećen, za tu sredinu i vreme, sramotnom tajnom. Ivo je „talac“ patološki tradicionalne, pobožne majke i beskrupuloznog ali šarmantnog oca. Brak za Janju postaje zamka laži i mračne požude, ona shvata da je izabrana samo da popuni sliku njihove “svete porodice“, a situacija izmiče kontroli.

Vlatka Vorkapić je rekla da je želela da radi film iz epohe, ali tako da ovu dramu postavi kao neku vrstu ogledala  za današnje prilike.

„Početna inspiracija je bio istiniti događaj od pre više od pola veka, ali je tema, nažalost, i danas veoma važna. Nadam se da pitanja manipulacije i zlostavljanja u nekoj budućnosti neće biti aktuelna, mada se bojim da će biti“, izjavila je rediteljka.

Glumica Luna Pilić, koja igra Janju, rekla je da su je posle premijere mnogi pitali zašto je ta devojka tako naivna.

„Njeno unutrašnje stanje ni na početku filma nije baš pozitivno. Postoje idealne žrtve. Ipak, to ne znači da svako od nas ne može biti doveden u situaciju da bude izmanipulisan i da postane žrtva. Mislim da se žrtve stvaraju, a ne rađaju“, rekla je Luna Pilić.

Drugačiju, svesniju ženu Notu tumači Judita Franković Brdar, koja je ocenila da je taj lik svetla tačka i potencijalni nosilac promene. Prema njenim rečima, film se završava tragično, ali ima i nešto pozitivno, a to je da je kada padneš najvažnije kako ćeš da se ponovo podigneš.

Ivan Čuić, koji u ulozi Ive ima malo teksta, istakao je da je Janja jedina kojoj se on otvorio i s kojom je stvorio iskren odnos. „On mnogo ćuti. To i jeste problem te porodice što u njoj preovladava ćutanje. Po sistemu, bolje je da ono čega se stidimo gurnemo pod tepih“, rekao je Čuić.

Ivinog oca igra srpski glumac Nikola Đuričko, a rediteljka je kazala da joj je taj izbor bio jedna od najboljih odluka.

„Bilo mi je važno da Marko na prvi pogled bude zgodan, prijatan, a da onda iza toga nađete mrak koji neko skriva iza tih šarmantnih slojeva. Nikola je često igrao simpatične likove i iznenadio se kada sam ga pozvala. Rekao je da on nije prava podela za Marka. Odgovorila sam: Pa upravo zato. Volim da radim nešto što je drugačije“, izjavila je rediteljka.

Srpski koproducent je „Zilion film“, kojem je to sedma manjinska koprodukcija sa „Inter filmom“ iz Zagreba. Lazar Ristovski nije prisustvovao konferenciji, ali je direkciji Festa poslao poruku u kojoj navodi da je ova saradnja imala „značajan uticaj na srpsku i hrvatsku filmsku scenu“ i da su „mnogi od tih filmova predstavljeni na prestižnim festivalima, ističući kvalitet naše regionalne kinematografije“.

U program Gala 52. Festa uvršten je i film „Pamtim samo sretne dane“ Nevia Marasovića, u kojem je poslednju ulogu odigrao velikan slovenačkog i jugoslovenskog glumišta Radko Polič (1942-2022).

Film prikazuje umornog starca u restoranu, koji predstavlja čekaonicu za drugi svet, dok posmatra druge goste koji predstavljaju njega i njegovu porodicu tokom bitnih trenutaka u životu. Trenutaka koji su uticali na njega i tu porodicu i pretvorili ga u čoveka kakav je na kraju života. Starac je prisiljen da događaje gleda sa strane, kao svojevrsni sudija i porota jednog života punog gorčine i pogrešnih odluka.

Nevio Marasović je izjavio da je Polič bio prvi i jedini izbor za tu ulogu, a film je na špici i posvećen njemu.   

„Išli smo na emociju, na odnos prema životu, roditeljstvu, žaljenju zbog stvari koje smo pogrešno uradili. S druge strane, želeo sam da to upakujem u jedan ipak optimističan film“, rekao je Marasović.

Kako je dodao, Polič je već bio narušenog zdravlja i „dao je naslutiti da zna da mu je to poslednji film“.

„Pristupio mu je sa entuzijazmom. Priča filma i ono o čemu je on sam razmšljao u tom periodou rezoniraju međusobno“, rekao je Marasović.

Glumac Zlatko Burić je rekao da je ceo projekat bio uzbudljiv, a finansijski skroman. Ispričao je da su sve snimali u restoranu „Zvono“, koji je bio slobodan samo nedeljom.

„U tom periodu radio sam i druge poslove, a te nedelje su bile kao ulazak u neko zvono gde smo delili intimu. Delili smo i pošalice starih frajera, a na filmu stvarali jednu finu rezbariju. Bio sam emocionalno dotaknut saradnjom s Poličem, uz respekt, sećajući ga se iz mladih dana kada je u teatru otvarao nove glumačke prostore“, rekao je hrvatski glumac međunarodne karijere Zlatko Burić, koji se proslavio jednom od glavnih uloga u filmu „Trougao tuge" Rubena Ostlunda.

*Naslovna fotografija: Sveta porodica - Dušan Milenković/Cebef

(SEEcult.org)