Herst u MSUV
Izložba “Nova religija” Dejmijana Hersta (Damien Hirst) biće svečano otvorena 2. septembra u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) u Novom Sadu, što je prvo predstavljanje tog uticajnog i jednog od komercijalno najuspešnijih savremenih britanskih umetnika u Srbiji, a organizovana je u saradnji s Britanskim savetom i londonskom Galerijom Pol Stolper, nakon nedavnog gostovanja u Banjaluci i Skoplju.
Izložbu sa 44 grafike i četiri skulpture, koje čine Herstov projekat “Nova religija”, otvoriće predsednik vojvođanske vlade Igor Mirović, a kako je najavljeno, prisutnima će se obratiti i britanski ambasador u Srbiji Denis Kif i predstavnici organizatora.
Londonski galerista Pol Stolper rekao je 1. septembra na konferenciji za novinare u Gradskoj kući u Novom Sadu da je i Herstu i njemu bilo izuzetno drago što ih je Britanski savet pozvao da izlažu i u Novom Sadu.
“Prostor u MSUV je savršen za postavku. Bilo nam je potrebno dva dana da postavimo izložbu i svi su uložili ogroman trud – od direktorke do tehničara. Nadam se da će se publika odazvati u velikom broju, jer je to jedini način da formiraju mišljenje o radu ovog veoma značajnog svetskog umetnika”, rekao je Stolper, saopštio je Britanski savet.
Direktorka MSUV Sanja Kojić Mladenov istakla je da je za tu instituciju prezentacija Herstovih radova velika čast i izuzetna prilika za dostizanje visokih muzeoloških standarda, usavršavanje znanja i razvoja aktivne međunarodne saradnje. Takođe, izložba "Nova religija" je prilika da se lokalna sredina uživo upozna sa jednom od vodećih internacionalnih umetničkih praksi u momentu njene aktuelnosti, rekla je Sanja Kojić Mladenov, dodajući da su takve prilike izuzetne i za kustosku praksu i da “Nova religija” predstavlja “izazov u kontekstu lokalnog umetničkog sistema i provocira inovativne odgovore muzejske struke, kao i šire društvene zajednice”.
Kler Sirs, Pol Stolper, Sanja Kojić Mladenov, Nebojša Kuzmanović, Nemanja Milenković, Džejms Tornli
Direktorka Britanskog saveta za Zapadni Balkan Kler Sirs rekla je da je Herst “oduvek bio umetnik za koga se može reći da je demokratičan – oduvek je svojim delima privlačio najširu publiku, a njegov rad je pokretao dijalog i debatu”.
“Nadam se da će to biti slučaj i sa izložbom u Novom Sadu”, rekla je Kler Sirs, koja je evocirala i sećanja na studentske dane u Londonu 90-ih godina, kada je “čitava generacija Britanaca Herstovu umetnost prihvatila kao svoju, a ne kao nešto što pripada samo odabranima”.
Lobanja ispod kože (The Skull Beneath the Skin) (2005), fotografija Prudence Cuming Associates, Paul Stolper Gallery © Damien Hirst and Science Ltd. Sva prava pridržana, DACS 2016
Značaj Herstove izložbe istakli su i zamenik pokrajinskog sekretara za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Nebojša Kuzmanović i predsednik Organizacionog odbora kandidature Novog Sada za evropsku prestonicu kulture 2021. Nemanja Milenković, kao i član Gradskog odbora za kulturu Dalibor Rožić.
Kuzmanović je rekao da je Herst “jedan od onih ljudi koji se vinuo preko horizonta očekivanja” i pomogao nam da “uz pomoć religije, ljubavi, umetnosti i nauke u mraku pronalazimo put”. “Herst od umetnosti pravi novu religiju kojom popunjava egzistencijalnu prazninu u nama”, dodao je Kuzmanović.
Nebojša Kuzmanović, Nemanja Milenković, Džejms Tornli
Milenković je istakao značaj Herstove izložbe u kontekstu kandidature Novog Sada za EPK 2012, podsećajući da je novosadska publika imala priliku da vidi u proteklih godinu dana i gostujuću izložbu grafika nemačkog renesansnog umetnika Albrehta Direra, da je na Exitu gostovala pop zvezda Eli Golding i da je nastupio srpski violinista Stefan Milenković, koji živi i radi u SAD. “To su reference za naš grad, ali i podstrek viziji u kojoj možemo sebi da zagolicamo maštu i kažemo: ‘Ako je ovako 2016. kada smo kandidat, kako li će tek biti 2021. godine kada postanemo Evropska prestonica kulture?’”, rekao je Milenković.
I Ružić je istakao značaj Herstove izložbe, ocenjujući da će “svakako uticati na kvalitet prezentacije Novog Sada u procesu kandidature za EPK 2021”.
“Mi smo u završnoj fazi usvajanja krunskog dokumenta, tj. Strategije razvoja kulture, koji treba da pokrene niz velikih kvalitativnih promena u kulturi našeg grada”, dodao je Ružić.
Evharistija (The Eucharist), 2005. Fotografija: Prudence Cuming Associates, uz dozvolu Paul Stolper Gallery © Damien Hirst and Science Ltd. Sva prava zadržana, DACS 2016.
Herst izložbom “Nova religija” želi da pokrene razmišljanje o religiji, ljubavi, umetnosti i nauci, koje smatra instrumentima koji nam pomažu da pronađemo svoj životni put. Koristeći se univerzalnim temama, Herst projektom “Nova religija” suprotstavlja nauku i religiju, stavljajući ih u poseban dijalog - onako kako ih ljudi obično percipiraju.
Herst smatra da religija popunjava nekim ljudima prazninu koju svi imaju, dok drugi to čine umetnošću.
“Ne mislim da je religija odgovor, ali pomaže. Ja na sličan način koristim umetnost za popunjavanje te praznine. To je samo pitanje pogleda na svet: optimističan pogled, umesto da svet vidiš kao brutalnu močvaru. Što on i jeste. Ali, da bi živeo, treba ti nešto više od toga. Religija pomaže, ali je, u stvari, razočarala”, naveo je Herst povodom izložbe.
Postavka je osmišljena kao kompaktna celina sa 44 grafike i četiri skulpture koje funkcionišu kao ciklus fresaka – od “Stvaranja sveta” do “Poslednjeg suda”. Ti radovi okružuju oltarsku ikonu sa krstom optočenim pilulama u obliku dragulja, dečjom lobanjom i srcem obmotanim bodljikavom žicom, te pilulom isklesanom u mermeru. Ti elementi čine svojevrsnu kapelu posvećenu želji da se smrt drži pod kontrolom, koja u isti mah ne može da pomogne u suočavanju sa smrću.
Sudbina čoveka (The Fate of Man), 2005. Fotografija: Prudence Cuming Associates, uz dozvolu Paul Stolper Gallery © Damien Hirst and Science Ltd. Sva prava zadržana, DACS 2016.
“Nova religija” nastala je kao rezultat saradnje Hersta i galeriste Pola Stolpera 2005. godine. Premijerno je predstavljena u Galeriji “Pol Stolper”, u Londonu, a zatim u crkvi All Hallows i Muzeju “Viktorija & Аlbert”, a potom i u muzejima u Veneciji, Moskvi, Atini, Solunu, Oslu i Gdanjsku, a nedavno u muzejima savremene umetnosti u Banjaluci i Skoplju. U MSURS u Banjaluci, gde je započeto njeno predstavlјanje u regionu, obišlo ju je od 17. marta do 27. maja više od 25.000 posetilaca, što je čini najposećenijom izložbom u istoriji te institucije.
Izložbu u MSUV podržalo je Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Vojvodine i Uprava za kulturu Grada Novog Sada, kao i kompanija KPMG, povodom 20-godišnjice svog rada u Srbiji.
Predstavnik KPMG-a Džejms Tornli rekao je da bi najveći uspeh učešća te kompanije u projektu “Nova religija” bio ako bi svojim primerom inspirisala i druge da se aktivno uključe u “napore da se u Srbiji organizuje što više ovako značajnih kulturnih dešavanja”.
Duša na lestvicama Jakovljevim (The Soul on Jacob’s Ladder) (2005), fotografija Prudence Cuming Associates, Paul Stolper Gallery © Damien Hirst and Science Ltd. Sva prava pridržana, DACS 2016
Demijen Herst rođen je u Bristolu, a studirao je na Jacob Kramer College of Art u Lidsu (1983-1985.) i Goldsmiths College, University of London (1986-1989). Još za vreme studija u Londonu, 1987. godine, osmislio je grupnu izložbu “Freeze” koja je bila odskočna daska ne samo za njega, nego i za čitavu generaciju britanskih vizuelnih umetnika.
Od kasnih 80-ih Herst kroz raznovrsne kombinacije instalacija, skulptura, slika i crteža istražuje složene odnose umetnosti, života i smrti, kao i savremene sistema verovanja.
Među njegove najpriznatije radove ubrajaju se “Fizička nemogućnost smrti u svesti živog bića / The Impossibility of Death in the Mind of Someone Living” (1991) – stakleni rezervoar sa ajkulom u formaldehidu, “Za ljubav Božju / For The Love of God” (2007) – odliv ljudske lobanje iz 18. veka u platini, optočen sa 8.601 brilijantom, te “Apoteka / Pharmacy” (1992) – umetnička postavka apoteke u prirodnoj veličini.
“Nova religija” biće otvorena u MSUV do 14. oktobra.
Povodom otvaranja Herstove izložbe, ispred MSUV je najavljena i protestna akcija neformalne grupe umetnika i aktivista zbog situacije u kulturi u Srbiji.
(SEEcult.org)
