Heroji bez mnogo izbora
Film “Povratak u Homs” o mladom Sirijcu koji od predvodnika protesta protiv režima Bašara el Asada postaje učesnik građanskog rata u Siriji bio je povod 10. novembra za razgovor o herojstvu danas, u okviru desete Slobodne zone.
Novinar “Vremena” Momir Turudić, koji je sredinom 2000-ih boravio u Siriji, kritički se osvrnuo na sam film, ocenjujući da ga nedostatak detalja i pojednostavljena slika konflikta čine da “izgleda kao ratna propaganda”.
Kako je napomenuo, broj zaraćenih strana u Siriji se od prvobitne dve značajno umnožio, pa sada postoji bezbroj grupa i svaka se “bori za svoje viđenje slobode”.
Pitanje da li je junak filma “Povratak u Homs” heroj ili ne, te koji ga motivi vode i na koje načine ih je moguće objasniti, bila su osnovna pitanja trećih “Noćnih razgovora” u Dvorani KCB-a, u kojima su učestvovale i psihološkinje Maša Vukčević i Jelena Dobrić, koje rade sa tražiocima azila i svakodnevno se susreću sa izbeglicama iz Sirije i drugih ratom zahvaćenim područja.
Povratak u Homs
Prema njihovim rečima, najčešća tegoba kod azilanata je post-traumatski stresni poremećaj (PTSP) koji one objašnjavaju kao reakciju organizma u situaciji kada pojedinac nije u stanju da se izbori sa ogromnom traumom sa kojom je suočen.
Maša Vukčević je, govoreći o Basetu – junaku filma “Povratak u Homs”, objasnila da se često javlja “krivica preživelog” kada čovek oseća da nije učinio sve što je mogao kao i potreba za “uspostavljanjem kontrole”, odnosno nada se da će se desiti neko dobro kao posledica akcija pojedinca.
Kada je reč o herojstvu, one su se složile da ne postoji psihološki kriterijum koji daje odgovor na pitanje da li je neko heroj, jer heroj ne mora da zna da je heroj, kao što ni stav: “Biću heroj”, kako su navele, ne vodi nužno do herojstva.
Jelena Dobrić je rekla i da je pred ljudima kao što je Baset izbora malo.
“Izbor koji je stavljen pred njih je da napuste zemlju ili da ostanu u njoj, a ako ostanu onda ostaju u ratu. Ono što ih održava je ta nada koju imaju da će u Siriji ipak biti bolje. Međutim, strahote su mnogo veće nego što film može da pokaže”, navela je ona.
Publika Noćnih razgovora u Dvorani KCB-a
“Noćni razgovori” Slobdone zone završavaju se 11. novembra nakon filma “Boyhood” Ričarda Linklejtera, snimljenim sa istom glumačkom postavom u rasponu od 12 godina, a o odnosu filma i stvarnosti razgovaraće splitski pisac Jurica Pavličić i filozof Petar Milat iz Zagreba.
Treći festivalski dan obeležio je, inače, osim filma “Povratak u Homs”, i filmovi “U potrazi za Vivijan Majer”, za koje se takođe tražila karta više. Gledaoci su izašli pod jakim utiskom i sa projekcije filma “Pleme” o maloletničkom nasilju i brutalnosti štićenika unutar institucija, koji će biti prikazan i 12. novembra u Dvorani KCB-a.
Publika u DOB-u
Slobodna zona najavila je i tradicionalni program na bis, pa će zbog velikog interesovanja i rasprodatih ulaznica 11. novembra biti repriziran film “Boyhood” u Domu omladine Beograda i 12. novembra u Dvorani KCB-a, kao i 11. novembra u bioskopu Arena Cineplex u Novom Sadu.
U okviru “Slobone Zone na bis”, moguće je pogledati 13. novembra filmove “20.000 dana na Zemlji” o Niku Kejvu, “So zemlje” Vima Vendersa i “Boyhood” u Dvorani KCB-a.
Deseta Slobodna zona prikazuje ukupno 26 filmova, a kao i prethodih godina, publika glasa za najbolje.
Ponovo će biti dodeljena i nagrada za najbolju recenziju jednog od filmova sa festivala.
Slobodna zona organizuje i nagradni konkurs “Fotkaj za jubilej” za karte za 11 filmskih projekcija.
Jubilarno izdanje Slobodne zone podržali su Ministarstvo za kulturu i informisanje Srbije, fond Movies that matter, Rekonstrukcija Ženski fond, Francuski institut, Sekretarijat grada Beograda i Taff line!
Festivalski sajt je freezonebelgrade.org, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.
Program-satnica filmova u Beogradu
Program-satnica filmova u Novom Sadu
Program-satnica filmova u Nišu
(SEEcult.org)
