Hamlet kome je svega dosta
Šekspirov “Hamlet”, u režiji Aleksandra Popovskog, premijerno izveden 17. septembra u prepunom Jugoslovenskom dramskom pozorištu, ispraćen je dugim aplauzom publike koja je imala priliku da vidi nesvakidašnju verziju čuvene tragedije o vlastoljublju, bratoubistvu, preljubi, laži, licemerju i ostalim viševekovnim simptomima “vremena koje je iskočilo iz zgloba”, aktuelnim i danas, uz svojevrsni zaključak da te pojave ne treba više trpeti.
Hamlet u verziji Popovskog, za čije je tumačenje Nebojša Glogovac nagrađen snažnim aplauzom premijerne publike, nije mladi princ koji se prvi put suočava sa nepravdom, već zreo čovek koji ju je iskusio mnogo puta i stoga lako prepoznaje laž i u stanju je da je kazni. Čuvenu dilemu Hamleta Popovski razrešava odlukom princa da ubije svog strica Klaudija (Nikola Rakočević), koji je zarad vlasti ubio njegovog oca na spavanju i ubrzo se oženio njegovom majkom (Jasna Đuričić), a javno mnjenje ubedio da je kralj umro od posledica ujeda zmije. Popovski ponavlja scenu sa ubistvom Klaudija još jednom, ali ostaje i veran Šekspirovom tekstu trećom uzastopnom scenom u kojoj Hamlet ipak nije mogao da osveti oca ubistvom strica na molitvi.
Iako je ostao u okviru originalnog dela, za šta je ranije pripisao zaslugu Goranu Stefanovskom, kao “čuvaru Šekspira”, Popovski je i u završnici predstave predočio buntovnu stranu Hamleta koji smatra da je trpeti nepravdu isto što i umreti, ne biti.
“Umreti. Spavati. Spavati. Možda sanjati? Da, tu je čvor”, kaže Hamlet, koji neprestano preispituje svoju savest, shvatajući nerado da mora biti surov da bi bio dobar.
Radnja predstave događa se u vreme norveške ratne pretnje Danskoj, ali se čini da su kralj i kraljica, i pored vidljive ratne groznice, paranoje i teške spoljnopolitičke situacije, više fokusirani na “unutrašnje pitanje” koje je pretnja njihovoj vlasti. Pokušavaju da otkriju razloge ludila princa Hamleta, strahujući da je razotkrio njihov zločin i sumnjajući da je reč o ljubavnom zanosu, kako smatra Ofelijin otac Polonije (Goran Šusljik) koji im pomaže da očuvaju vlast. Hamlet nehotice ubija Polonija, koji je otelotvorenje i danas prisutnog fenomena preterano revnosnih ljudi iz okruženja vlasti koji u tome često i prevaziđu same vlastodršce i stoga ne treba da budu oslobođeni odgovornosti.
Iako se radnja događa u Šekspirovo vreme, sa današnjicom je višestruko povezana - kako savremenim kostimima i vanvremenskom minimalističkom scenografijom, kao i pojedinim rediteljskim rešenjima, poput scene u kojoj Hamlet čita džepno izdanje Šekspirove drame koje je objavila beogradska kuća “Rad” u ediciji “Reč i misao”.
Popovski je uoči premijere rekao da već godinama ima jaku potrebu da režira “Hamleta” zbog nepravde koje je susretao u različitim društvima u Evropi u kojima je radio – od Turske, preko Engleske do Danske.
“Ono što čovek sreće u svim tim prostorima je nepravda, ali ne samo na visokim nivoima i u politici, nego i nepravda koja je u kućama. To je nešto što je postalo sastavni deo bilo kog sistema”, naveo je Popovski, koji je takođe dobio snažan aplauz kada se poklonio sa ekipom predstave na Sceni “Ljuba Tadić” JDP-a.
Predstava obiluje i duhovitim momentima, koji su izazvali i glasan smeh premijerne publike koju su činile zvanice iz sveta pozorišta i drugih oblasti kulture i umetnosti, ali i javnog i političkog života. Premijeri je, između ostalih, prisustvovao i ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević, koji se posle predstave zadržao u razgovoru sa jednim od prethodnika na toj funkciji – Bratislavom Petkovićem.
Uz Glogovca, Rakočevića, Jasnu Đuričić i Šušljika, u predstavi igraju i Jovana Stojiljković (Ofelija), Vlasta Velisavljević (Duh Hamletovog oca), Bojan Dimitrijević (Grobar), Miloš Samolov i Boris Milivojević (Roz i Gil/stražari) i Milan Marić (Fortinbras).
Scenografiju potpisuju NUMEN i Ivana Jonke, kostimografkinja je Maria Marković, kompozitor je Kiril Džajkovski, čija muzika sa elementima balkanske tradicije povezuje radnju predstave sa ovim prostorima. Dizajn video projekcija potpisuju Lana Cavar i Timy Šarec, scenski pokret osmislila je Sonja Vukićević, a scenski govor Ljiljana Mrkić Popović.
To je, inače, peta verzija "Hamleta" u JDP-u, koje se time priključilo obeležavanju 400 godina od smrti Vilijama Šekspira, ali ne “prigodničarski”, kako je rekao umetnički direktor JDP-a Gorčin Stojanović, jer predstava Popovskog “ima svoju suštastvenost koja prevazilazi svaki povod”.
Hamleta su u JDP-u ranije igrali Branko Pleša, Stevo Žigon, Branislav Lečić i Dragan Mićanović.
Popovski je rekao da u taj projekat ne bi ušao bez Nebojše Glogovca, koji je kazao nedavno novinarima da mu je veliko zadovoljstvo da se bavi tako velikom temom i likom koji je utkan u svakog čoveka koji se usuđuje da se zapita šta radi u ovom životu i šta se to dešava oko njega.
“Hamlet je deo svake poštene i duboke ličnosti, čini mi se”, rekao je Glogovac, navodeći da mu je u današnje vreme komunkacije, kada je sve tako otvoreno i lako dostupno, saznatljivo, “čudno kako ljudi i dalje dozvoljavaju da budu jahani, maltertirani, da budu robovi pod teretom života”.
“Fascinantno mi je to kod svakog dobrog komada - ta mitološka utemeljenost ljudskih problema koji ne dolaze do rešenja, evo i dan danas, iako su prevare vlasti i onoga što politika i sistemi rade od pojedinca vrlo očigledni i jasni. Nekad su bili skriveniji, a danas je sve na stolu, a opet funkcioniše, ljudi se ne bune, čak je manje bunta nego ranije”, rekao je Glogovac povodom nove verzije "Hamleta".
Karte za premijerno izvođenje “Hamleta” nisu bile u prodaji, a prve reprize su 20. i 24. septembra u JDP-u.
(SEEcult.org)
