Gužva za umetnost
Početak 54. Bijenala u Veneciji obeležava tradicionalna gužva, a za pojedine paviljone koji regularno privlače veliku pažnju, poput američkog i britanskog, čeka se i po par sati u redu. Vernisaž 54. Bijenala, kojim je najstarija i najveća svetska izložba počela 1. juna, obeležen je i pojedinim propustima organizatora, koji i sami izgleda nisu očekivali toliko brojno prisustvo akreditovane stručne javnosti.
Početak 54. Bijenala u Veneciji obeležava tradicionalna gužva, a za pojedine paviljone koji regularno privlače veliku pažnju, poput američkog i britanskog, čeka se i po par sati u redu.
Vernisaž 54. Bijenala, kojim je najstarija i najveća svetska izložba počela 1. juna, obeležen je i pojedinim propustima organizatora, koji i sami izgleda nisu očekivali toliko brojno prisustvo akreditovane stručne javnosti.
Tako je prva konferencija umetničke direktorke Biče Kuriger (Bice Curiger), italijanskog ministra kulture i zvaničnika Bijenala, održana 1. juna u prisustvu samo dela novinara, budući da svi nisu mogli da uđu u salu Teatra Pikolo u Arsenalu.
Organizatori su se potrudili da preko zvučnika, koje su izbacili na uličicu ispred Teatra Pikolo, omoguće svima “prisustvo” konferenciji za medije kojom je 54. Bijenale zapravo počelo, dok će 4. juna biti zvanično otvoreno za najširu javnost, uz dodelu nagrada.
Svi paviljoni pripremili su bogate prateće materijale, koji će posetiocima, posle kilometara i kilometara šetnje kroz nacionalne paviljone i centralnu izložbu na temu “Iluminacije”, pomoći da se prisete šta su zapravo videli. Iako preovlađujuu instalacije, veliki je broj i video radova, a za njih se uglavnom nema vremena.
Ipak, već posle prvog dana Bijenala, zahvaljujući tradiciji prenošenja dobrih (i loših) vesti od usta do usta, iskristalisali su se pojedini paviljoni, odnosno izložbe i umetnici, koje nezaobilazno treba videti, kao i oni koji su odavno već viđeni. Takvih je pritom ne baš mali broj.
Mnogi radovi bave se različitim aspektima današnjeg društva, uključujući ekonomsku krizu, politiku, slobodu govora, kao i status umetnosti u društvu.
I na 54. Bijenalu primetni su znaci globalne finansijske krize, pa su otvaranja nacionalnih paviljona uglavnom skromna – ako ih i ima.
Venecija je delom i u znaku državnog jubileja – 150-godišnjice ujedinjenja Italije, ali se suočava i sama sa krizom, koju su na svojoj koži mogli da osete i posetioci Bijenala već pri samom dolasku u venecijansku luku.
Tu ih je dočekalo neprijatno saznanje da štrajkuju vozači vaporeta, brodića koji su neophodnih da bi se prešao Grand kanal i došlo do centra grada.
Situaciju su odlično iskoristili taksisti, koji su za prevoz putnika čamcima od autobuske i železničke stanice na Pjaci la Roma do centra grada naplaćivali i po 150 evra po vožnji.
Sajt Bijenala u Veneciji je www.labiennale.org
(SEEcult.org)
