Gradovi kao pokretači zelenih promena i izazovi na tom putu
Ekološka kriza današnjice, prepoznata kao jedan od najurgentnijih problema civilizacije i u programu 54-55. Bitefa, apostrofirana je, osim u predstavama glavnog programa, i na međunarodnoj konferenciji dvostrukog izdanja tog festivala, koja je ponudila niz odgovora iz ugla teoretičara, filozofa, umetnika i aktivista, a u završnici je predočila i konkretne primere dobre prakse pojedinih evropskih gradova koji imaju na vlasti ekološki osvešćene političke snage, ali i mnogobrojne izazove pred sobom. Primeri Liona u Francuskoj i Zagreba u Hrvatskoj pokazuju da je zarad suštinskih promena neophodno razvijati čvrstu podršku građana i uključiti ih u proces odlučivanja o problemima koje je ponekad potrebno rešiti i naizgled nepopularnim, ali dugoročno svrsishodnim merama u javnom interesu.
U panel diskusiji “Gradovi kao pokretači promena”, posvećenoj praktičnim politikama i primerima praksi čijom primenom gradovi mogu postati zeleniji i održiviji, primer Liona predstavila je dugogodišnja poslanica u gradskom parlamentu tog francuskog grada Paskal Bonijel-Šalije, sada poslanica u regionalnom parlamentu oblasti Overnja-Rona-Alpi iz stranke “Evropa, ekologija – zeleni”, dok je situaciju u Zagrebu, posle nedavnog izbornog trijumfa koalicije Možemo!/Zagreb je naš, predočila Iva Ivšić, odbornica u Skupštini grada Zagreba. Pretposlednja diskusija trodnevne konferencije Bitefa Sedimo na grani: solidarnost ili sunovrat bila je prilika i za ukrštanje stavova službenika Sekretarijata za zaštitu životne sredine Beograda Nataše Petrušić i Aleksandra Ćirića sa Dobricom Veselinovićem iz pokreta “Ne da(vi)mo Beograd”, koji je optimista u pogledu mogućnosti radikalne promene politike u srpskoj prestonici, jednom od, inače, učestalo najzagađenijih gradova u Evropi poslednjih godina.
Pisac i politički teoretičar Igor Štiks, moderator diskusije, konstatovao je da je budućnost izvesno u urbanim sredinama, budući da već danas u njima živi više od 60 odsto stanovništva i da su mnogi gradovi zapravo daleko moćniji od država, kao centri socijalnog, kulturnog, ali i ekonomskog života. Urbanizacija, međutim, donosi i čitav niz problema, primetio je Štiks u uvodu diskusije tokom koje je bilo reči o širokom rasponu tema u vezi sa funkcionisanjem današnjih gradova u kontekstu globalizacije, njihovom ulogom u političkom životu moderne države koja gubi nekadašnju suverenost, iako “ima zastavu”, neophodnosti participativne demokratije na lokalnom nivou i potrebom rešavanja nagomilanih problema neplanske urbanizacije i ustupanja javnih resursa privatnim interesima i krupnom kapitalu.
Francuska političarka Paskal Bonijel-Šalije, čija je stranka “Evropa, ekologija – zeleni” u opoziciji na regionalnom nivou, a od 2020. godine je na vlasti u Lionu, istakla je da se do izbora gradonačelnika ekologa i ekološke većine u parlamentu došlo posle mukotrpne dugogodišnje opozicione borbe.
“Na neki način grad je prodat privatnim kompanijama – voda, javne službe… Grad je zagađen, usled previše automobila, lošeg grejanja, prljave industrije… Smatrali smo da je postao grad nejednakosti, jer sve više je siromaštva u pregrađima, ljudi bez posla, nade…”, rekla je ona, ističući da je do novog predloga razvoja grada došlo u saradnji sa civilnim društvom.
Važnost inicijative odozdo istakla je i Iva Ivšić iz nove zagrebačke vladajuće, zeleno-leve koalicije koja je najpre 2017. godine, nakon višegodišnje borbe (kroz različite formalne i neformalne grupe zelenih, za društvenu pravdu, antifašizam, feminizam…) odlučila da proba da sa ulice uđe u parlament, što je i uspela osvojivši četiri mandata u gradskom parlamentu. Posle četvorogodišnje intenzivne borbe “kao prava opozicija, koja ima potencijal za promene”, okupila je i veliki broj građana koji se dotad nisu bavili politikom i uspela da osvoji vlast u Zagrebu. To je, međutim, kako je više puta napomenula, samo početak nove borbe za promenu čitavog sistema i ostvarenje predizbornih obećanja.
“Već 2017. godine bilo je jasno da je, nakon 16-17 godina koruptivno-klijentelističke vladavine gradonačelnika (Milana Bandića), grad bio potpuno devastiran, a isto tako - što je trend i u drugim zapadnoevropskim državama, partija koja je trebalo da razmišlja i politički deluje u smislu političke pravde i zelene tranzicije (Socijaldemokratska partija), imala je potpuni pad i gubila poverenje glasača u Zagrebu. Nezadovoljstvo stanovnika, s obzirom na devastaciju, ukrstilo se sa činjenicom da nije postojala politička opcija koja je mogla pružiti odgovor na ozbiljne probleme. Mi smo ta dva problema iskoristili da bismo pružili novu perspektivu i pokazali da možemo doneti promene”, rekla je Iva Ivšić.
Prema njenim rečima, Zagreb je u svim područijma “u potpunosti uništen i devastiran”: "Intenzivno su građeni stambeno-poslovni kompleksi, a smanjivane su zelene površine, koje su sada (12 kvadratnih metara po stanovniku), daleko ispod proseka evropskih gradova. Intenzivnu urbanizaciju nije pratila odgovarajuća društvena struktura - vrtići, škole, domovi za stare…" Ljudi su se masovno doseljavali, a nisu im zadovoljene osnovne potrebe, dodala je ona, ukazujući i na problem nepostojanja sistema upravljanja otpadom, nerentabilno funkcionisanje vodovoda (60 miliona kubika vode, odnosno oko 50% izlazi iz sistema).
“Na sve strane se gubi, a s druge strane, grad koji ima svoja javna preduzeća radi na bazičnom nivou, odnosno čini samo prvi korak. Gradska čistoća, na primer, samo prikuplja otpad, a sve što se posle događa rade privatne firme koje grad plaća enormnim iznosima…”, rekla je ona, napominjući da nova vlast, međutim, ni posle tri meseca preuzimanja upravljanja gradom, nema zapravo kontrolu nad njim. “Preuzeli smo upravljanje nad uredima u kojima se radilo sve kako bi se pogodovalo privatnom interesu i kapitalu. Zaposleni su ljudi koji nisu razmišljali o viziji promene koju smo kroz našu kampanju rekli da želimo. To su sve živa i jasna ograničenja i da bismo uopšte krenuli u promene o kojima smo pričali i za koje smo dobili poverenje, jako je važno za početak uspostaviti kontrolu nad tim sistemom”, rekla je ona.
Koalicija Možemo!/Zagreb je naš stoga je najpre započela reformu gradske uprave postavljanjem na čelo službi i javnih preduzeća ljude koji su u skladu sa njenim programom. Sada se, međutim, suočava sa problemom nepostojanja sistemskog mehanizma za vraćanje privatizovanih javnih gradskih resursa iz ruku privatnika.
“Grad je dao resurse privatnicima i još im plaća za to, a mi želimo to sve vratiti u okrilje grada, ali nemamo sistem koji to može podneti. Poslednjih mesec dana smo uzeli jedan segment – prikupljanje glomaznog otpada. Vratili smo njegovo razdvajanje u okvire grada i iskoristili evropska sredstva za kupovinu drobilice dela otada koji nije za reciklažu, dok ćemo drugi deo iskoristiti i grad će to prodavati, a ne privatnici. Tako ćemo uštedeti 30-40 miliona kuna godišnje”, rekla je ona, konstatujući da je, i kada se preuzme kontrola nad gradom – upravo zbog dijagnoze zatečenog stanja i ogromnih ograničenja, gde privatne firme drže osnovne poluge i gradske resurse, potrebno mnogo vremena da bi se sve to vratilo u okrilje grada.
Kao ogroman problem pomenula je i nedostatak javnih ustanova – škola, vrtića, domova za stare, koji će probati da reše sredstvima EU u okviru nacionalnog plana oporavka, koja dosad nisu dobro korišćena, jer su ih gradovi povlačili i vraćali u privatni sektor. “Sada imamo mogućnost da namenski iskoristimo ta sredstva za izgradnju vrtića i škola”, dodala je.
Kao posebno važan momenat, Iva Ivšić je naglasila transparentnost i efikasno, dobro upravljanje i demokratizaciju, odnosno uključivanje građana u sve procese. U Zagrebu su tako krenuli od strukturne baze – digitalizacije gradske uprave i svih gradskih sistema: “Imamo grupu koja će osmisliti plan digitalizacije grada Zagreba kako bi se time povećala transparentnost i omogućilo dobro upravljanje. Osim na gradskom i opštinskom nivou, gde nisu ušli samo aktivisti, već i mnogo veći broj građana koji nije razmišljao da se bavi politikom, zapravo smo okupirali društvene prostore – mesne zajednice, za koje ljudi nisu ni znali da postoje. Sada imamo prostor koji mogu da koriste, da tamo kroz reorganizaciju celokupnog sistema učestvuju i donose odluke o onome što ih se neposredno tiče, pitaju šta im je potrebno i osmišljavaju rešenja kao odgovor na svoje potrebe”.
Kakva je situacija u Beogradu u tom pogledu nije bilo moguće saznati iz ugla nosilaca vlasti, budući da su Nataša Petrušić i Aleksandar Ćirić, rukovodioci sektora za monitoring i zaštitu životne sredine, odnosno za upravljanje otpadom pri Sekretarijatu za zaštitu životne sredine Grada Beograda, naglasili da predstavljaju zaposlene i da nisu političari, već samo “neko ko sprovodi poslove koje radi Sekretarijat, u skladu sa nadležnostima”.
Nataša Petrušić podsetila je da je još prethodna Jugoslavija pokazala svest o važnosti zaštite životne sredine početkom 70-ih, a se u Beogradu počelo intenzivnije raditi po tom pitanju pre tridesetak godina, te da danas postoji niz strateških dokumenata i akcionih planova sa prepoznatim nosiocima aktivnosti. Svojevrstan problem u njihovom sprovođenju tiče se nadležnosti, jer često druge gradske ili republičke instance treba da sprovedu određene mere za dobrobit na primer vazduha, vode… “Tu sad dolazi malo do nerazumevanja i problema. Ono što je nama prioritetno je da budemo dosadni, mi smo ti koji vučemo za rukav, ukazujemo, pratimo stanje, ukazujemo na zagađenja kada postoje…”, rekla je ona, pominjući da Gradski zavod za javno zdravlja još od 1953. godine prati stanje vazduha (trenutno na 35 mernih mesta).
“Niko ne spori da postoje zagađenja – od saobraćaja, ložista, industrije… I klimatski uslovi im pogoduju, pa kada je magla, bez vetra… prosto dođe do zadržavanja suspendovanih čestica – prašine i ona bude danima ili satima povišena…”, rekla je ona.
Ćirić se nadovezao tvrdnjom da je Beograd u poslednjih nekoliko godina dosta uradio u unapređenju upravljanja otpadom, koje se od 1977. godine, kada je otvorena Vinča, svodilo na čisto deponovanje. Kada je Beograd 2015. godine ušao u projekat javno-privatnog partnerstva, precizirana su tri osnovna problema – dugogodisnji problem Vinče, primarna selekcija otpada na mestu nastanka i iskorišćenje otpada u druge svrhe, rekao je Ćirić, navodeći da se na deponiju Vinča dnevno odnosi oko 1.500 tona komunalnog otpada, što je godišnje 550.000 tona. Projektom je predviđeno da se otvori nova sanitarna deponija u kompleksu Vinče, a u izgradnji je i postrojenje za iskorišćavanje komunalnog otpada u energetske svrhe, koje će generisati godišnje oko 192 gigavat časova električne energije (dovoljno da pokrije 5 odsto potreba u domaćinstvima) i oko 175 gigavata toplotne (oko 9 odsto potreba domaćinstava).
Drugi segment, kako je istakao, predstavlja primarna selekcija otpada.
“Ne zavisi to samo od grada, već postoje tri spojena suda – podizanje svesti kod građana, proširenje obuhvata i posuda za pravilno razvrstavanje i selekciju otpada, kao i otvaranje i razvoj reciklažnih centara. Važno je da se sve to ravnomerno razvija. Ništa ne znači svest ako nemamo dovoljno posuda”, dodao je Ćirić.
Dobrica Veselinović konstatovao je da postoji veliki disbalans između onoga što se može čuti i realnog života, a među prioritetima, prema njegovom mišljenju, trebalo bi da bude obustavljanje privatizacije javnih resursa i prirodnih dobara.
“Javno-privatna partnerstva, kao što je za spalionicu otpada u Vinči, znače da smo zapravo prodali deo naše budućnosti, tj. nismo ni prodali, nego smo je dali zbog različitih koruptivnih dogovora privatnim kompanijama”, ocenio je Veselinović.
Pominjući i da je Beograd nedavno objavio poziv za izbor privatnog partnera koji će nadzirati sprovođenje sporazuma u Vinči, Veselinović je naveo da se, osim ustupanja vrednog resursa i obezbeđivanja niza pogodnosti privatnom partneru, koje će dodatnim taksama Grad plaćati narednih 30 godina, dobija tehnologija koja je Evropi već zastarela. “Dobili smo i to da više nemamo ni znanje u gradskoj upravi koje može da monitoriše takav projekat”, dodao je on, izrazivši ujedno uverenje da je moguće mnogo bolje.
“Imamo i znanja, i resursa, i nade da Grad može da povrati kontrolu u ruke građana”, ocenio je Veselinović, koji je kao prioritet naveo i potrebu transformacije ličnih života u skladu sa potrebama i vremenom, a onda grada i celokupnog društva.
I Paskal Bonijel-Šalije naglasila je da je neohodno imati viziju i ekološki projekat koji je “kulturni predlog”, i koji se tiče zapravo poboljšanja života većine ljudi. Prvi potezi nove, zelene vlasti u Lionu, kako je napomenula, nisu bili ekološki, već je prvi kratkoročni cilj bila mera povećanja minimalne plate. Takođe, povećan je budžet za hitne potrebe u kulturi.
Dugoročno, planovi su vratiti vodu u javni sistem, povećati zelene površine, rešiti problem saobraćaja… Neke su mere nepopularne, poput smanjenja korišćenja automobila, a povećanja vožnje bicikla i proširenja pešačkih zona. “To će biti najveći izazov objasniti građanima”, dodala je ona.
Kao poseban problem u diskusiji pomenut je u tom kontekstu kapacitet novih, demokratski izabranih vlasti da promene već sklopljene ugovore na više godina, za koje je utvrđeno da su štetni. Na to ukazuje i primer Zagreba, jer za mnoge ugovori koji su potpisani, kako je navela Iva Ivšić, postoje vrlo jasne administrativne prepreke.
“Ako i dođe do raskidanja, Grad ce dobiti finansijske penale, a potencijalno i druge. To treba otvoreno reći i treba napraviti analizu svih ugovora, videti koliki je raspon štete i koristi…”, dodala je ona, pominjući da je jedan od prvih poteza nove gradske vlasti Zagreba bilo obustavljanje svih ranije otvorenih javnih nabavki i konkursa. “Ali teret koji nosimo od ranije su ozbiljna objektivna ogranicenja, zbog kojih će i politika koju ćemo voditi biti sporija i mnogo toga se neće moći uraditi u ovoj mandatu, a pitanje je da li će to imati štetne posledice po nas i u smislu neosvajanja novog mandata”, priznala je ona.
I Dobrica Veselinović rekao je da nema pravi odgovor na pitanje kako rešiti ugovorena javno-privatna partnerstva.
“Suština tih partnerstava je da je rizik javni, a profit privatni, teško je to raskrinkati. Što se nas tiče, radićemo pogotovo oko multinacionalnih kompanija, pošto će u EU preovladati trend da se te kompanije mogu optužiti pred sudovima za kršenje standarda i u trećim zemljama. U Beogradu ima hiljadu primera - nije stvar samo Vinča i javni saobraćaj kao najveće javno-privatno partnerstvo (bus plus), ili javno stambeno… To su veliki problemi, ali i izazovi kako se stvari mogu popraviti - kako da napravimo grad koji se razvija u skladu sa našim potrebama”, rekao je Veselinović i ponovio da je, uprkos svemu, optimističan.
Diskusiju u kojoj je aktivno učestvovala i publika, Štiks je zaključio konstatacijom da gradovi jesu pokretači promena, ali na koji način i sa kojim posledicama – to će se tek videti.
Međunarodna konferencija "Sedimo na grani: Solidarnost ili sunovrat" održana je na Skveru Mire Trailović, u saradnji Bitefa i platforme Zajedničko, a interdisclplinarno osmišljena, okupila je tridesetak aktera iz oblasti umetnosti, politike, filozofije i aktivizma iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Francuske, Belgije, Italije, Švajcarske, Meksika, Sirije... koji su se pozabavili globalnim, političkim, društvenim posledicama ekološke krize, uključujući i one koje utiču na pozorište u produkcionom i umetničkom smislu. Među učesnicima su bili i italijanski filozof i aktivista Franko Berardi Bifo, pozorišni umetnik i koreograf Vim Vandekejbus iz Belgije, čijom je predstavom "Tragovi” 15. septembra i otvoren 54/55. Bitef, filozof i politički aktivista Srećko Horvat, koji je vodio i razgovor sa Želimirom Žilnikom u novom izdanju Filozofskog teatra, koreografkinja Amanda Pinja (Austrija/Meksiko/Čile), profesorka Gulistan Sido sa Univerziteta u Rožavi u Siriji, filozof Boris Buden iz Nemačke, kustoskinja i istraživačica Đulija Kazalini iz Italije...
Glavni program 54/55. Bitefa, pod sloganom "Na ivici budćnosti", obuhvata 12 predstava iz devet zemalja, a publika će do 25. septembra moći da prisustvuje i mnogobrojnim pratećim programima.
Festivalski sajt je bitef.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org
(SEEcult.org)
