Godinu dana bez... Borke
Centar za kulturnu dekontaminaciju obeležava 30. juna godišnjicu smrti Borke Pavićević, svoje osnivačice i dugogodišnje direktorke, dramaturškinje, mirovne aktivistkinje i borca za ljudska prava, čiji je odlazak izazvao duboku tugu među kolegama, saradnicima i poštovaocima širom regiona.
"Ova godišnjica, zapravo nedostatak koji ona obeležava, očitava se u svakodnevnom radu 'bez, bez' i nije kalendarska pojava", saopštio je CZKD, uveren da isti stav imaju i mnogi prijatelji, saradnici i poštovaoci tog centra i Borke Pavićević.
Povodom godišnjice smrti Borke Pavićević, u CZKD-u će od 18 časova, nakon rituala sađenja drveta, rasti i smokva.
"Zima je jaka, velika, noć tamna, duga kao tunel u kome, usred mraka, ne sija zvezda petokraka. Na nebu mesec, hladan, oblaci plove, senke duge i pitanje čije su, ko je na kraju senke duge. Samo su mačke počele svoju februarsku modu erotske prirode. Sve ostalo stoji, sleđeno i čeka. Na kraj ili 'na krik gnevnog negodovanja koji se razleže sa svih strana' (Bihner, Dantonova smrt). Iznenada, u snu, smokve. Nabrekle u lišću vinove loze. Znam i zašto", navela je Borka Pavićević u tekstu "Smokve" u nedeljniku Vreme od 15. februara 1993.
Produžetak tog teksta, uz druge kolumne pisane za nedeljnik Vreme u periodu od 1991. do 1993. godine objavljen je u knjizi "Moda" (Beogradski krug, 1994), koju je moguće preuzeti sa sajta CZKD-a, kao i druge knjige kolumni Borke Pavićević: onih pisanih za Danas (1997-1998), "Na ex - Postdejtonska moda 1997/8“ (Damad, 1999) i onih objavljivanih u vikend izdanju Danasa od maja 2013. do decembra 2016. godine, objedinjenih u knjizi "Glava u torbi“ (CZKD, uz podršku ImagoLit-a iz Stokholma, 2017).
Uz knjige, moguće je preuzeti i tekstove napisane o Borki Pavićević, povodom vesti o njenom odlasku, te skicu za biografiju i tekstove objavljene u skorije vreme.
"Volela bih da sam i ja knjiga… da je taj 'arhiv' o kome danas pričamo sa ovog mesta, da je on interioriziran u ljude”, govori Borka Pavićević u jednom od intervjua (Ostavi sve i čitaj, RTS 3, 2017). I na pitanje o preporukama i praksama čitanja danas: "Čitaj ono sto te boli. Ja zaista verujem u to da je mnogo lepša ljubav ako si čitao Bodlera… odnosno mislim da je nedostatak erotike, nedostatak čitanja. Ono što dobiješ sa velikom poezijom dobiješ pravu crkvu, jer se ona ne pravi bez vere, a mislim da je: nedostatak čitanja danas - nedostatak erosa, a to je nedostatak slobode!"
Treba da čitamo Borku Pavićević, poručio je CZKD tim (Adam Ranđelović, Aleksandra Sekulić, Ana Ćosić, Ana Isaković, Ana Miljanić, Barbara Davis, Betim Nevzati, Danica Stojanović, Dejan Pantić, Dragan Škorić, Irena Javorski, Lola Joksimović, Ljubica Slavković, Luna Đorđević, Marijana Toma, Nikola Cakić, Slavica Vučetić, Slobodan Aranđelović), podsećajući na njene reči: "Uvek će biti u modi trenutak kada Orson Vels u Građaninu Kejnu, pred smrt, držeći kristalnu kuglu, kaže „Pupoljak“. Moguće je reći i smokva, kristalnoj kugli, pred kraj. Po ljutoj zimi i snegu, ili na njemu, na štitu, u toku tihe, ledene noći – smokva“ (Smokve, 1993).
Borka Pavićević preminula je u noći između 29. i 30. juna u Beogradu u 72. godini. Ispraćena je 3. jula na Novom groblju uz jugoslovensku himnu "Hej Sloveni", nakon kremacije. Porodica, mnogobrojni prijatelji, saradnici i poštovaoci oprostili su se od Borke Pavićević i na emotivnom komemorativnom skupu u krcatom CZKD-u, ističući njen doprinos pozorišnoj umetnosti i široj kulturnoj sceni, ali i hrabrost i nepokolebljivost u borbi za mir, ljudske slobode i najviše moralne vrednosti, koju će, kako su poručili, pokušati da nastave, iako bez jednog od najčvršćih oslonaca.
*Naslovna fotografija: Borka Pavićević (uvek) na vratima CZKD paviljona, ovde (na fotografiji) pre dve godine za vreme probe "Autentičnih tumačenja": ’68
(SEEcult.org)
