Globalni protest protiv ACTA

Globalna internet zajednica, koja je nedavno sprečila usvajanje novih američkih zakona o borbi protiv piraterije (SOPA i PIPA), ponovo se 11. februara ujedinjuje u protestu - ovoga puta protiv Međunarodnog trgovinskog sporazuma o sprečavanju falsifikovanja i kršenja autorskih prava (ACTA - Anti Counterfeiting Trade Agreement).

ACTA je međunarodni ugovor koji bi trebalo da standardizuje mere za zaštitu autorskih prava, koje bi podrazumevale i zatvorske i novčane kazne. Izazvao je, međutim, burne reakcije u Evropi, gde će i biti održan najveći broj protesta, a različitim onlajn peticijama proteklih nedelja je već okupio nekoliko miliona protivnika, koji se preko specijalizovanih sajtova i društvenih mreža organizuju i za proteste na ulicama i trgovima.

Dan uoči globalnog protesta, Nemačka je odložila potpisivanje ACTA, a ranije su to učinile i Letonija, Poljska, Češka i Slovačka.

Pojedini zvaničnici i institucije već su pretrpeli posledice podrške tom sporazumu, pa su tako sajtovi švedske vlade, uključujući sweden.gov.se, privremeno bili van funkcije, nakon napada hakerskog kolektiva Anonimni (Anonymous). U Grčkoj je napadnut sajt Ministarstva pravde, odnosno na njega je postavljen video sa zahtevom za stopiranje ACTA. Nedavno je i evropski izvestilac za ACTA Kader Arif podneo ostavku, opisujući pregovore o tom sporazumu kao “maskaradu”.

I sajt hrvatskog predsednika Ive Josipovića pretrpeo je napad Anonimnih 9. februara uveče, a za 11. februar najavljeni su protesti u Zagrebu, Rijeci, Osijeku, Splitu...

Josipovićev kabinet saopštio je da je DDOS (distribuirani DoS) napad počeo 9. februara oko 22.40 sai, a stanje se stabilizovalo oko jedan sat posle ponoći. “Takvi napadi su očekivani i teško se mogu sprečiti. Upravo zbog toga se sistemi projektuju tako da se u tim napadima pretrpi najmanja šteta. U ovom slučaju šteta se sastojala u tome što je stranica bila nedostupna oko sat vremena”, saopšteno je na sajtu Josipovića, koji je prethodno podržao ACTA kao alat za borbu protiv piraterije na internetu.

“Iza autorskih dela stoji nečiji rad, stoji nečija egzistencija, stoje nečije investicije i apsolutno je nedopustivo da se naprosto krade sa interneta. Mislim da je puno važnije razmisliti o tome kako da se za autorska dela nađe jedna pravična cena”, izjavio je bio Josipović hrvatskim medijima.

U Poljskoj je nedavno desetine hiljada ljudi protestovalo na ulicama protiv ACTA, a i u Sloveniji je došlo do burnih reakcija i demonstracija nakon nedavnog potpisivanja tog sporazuma u Japanu. Slovenačka ambasadorka u Japanu Helena Drnovšek Zorko izvinila se kasnije zbog nesmotrene podrške tom sporazumu.

Prema njenim rečima, nije obratila dovoljnu pažnju na njegov sadržaj, a prema ličnom, građanskom uverenju, smatra da ACTA ograničava i otežava slobode na najvećoj i najznačajnijoj mreži u ljudskoj istoriji, zbog čega zapravo ograničava delom i budućnost budućih generacija. Ambasadorka je čak pozvala protivnike ACTA da izađu na ulice u Ljubljani i protestuju i u njeno ime.

U znak odmazde zbog slovenačke podrške ACTA, hakeri su privremeno srušili bili sajt najveće banke u Sloveniji - NLB.

O ACTA je prvi put bilo reči i u Srbiji - na tribini u galeriji O3one, u organizaciji Piratske partije Srbije, koja poslednjih meseci realizuje intenzivnu kampanju za informisanje javnosti o aktuelnim problemima informatičkog društva, konceptu intelektualne svojine i pozitivnih efekata koje donosi open source koncept.

O sukobu ACTA i autora govorili su stručnjak u oblasti IT prava Žarko Ptiček, specijalista za autorsko i srodna prava u muzici i pokretač FairShare-a Ognjen Uzelac, i osnivač Piratske partije Aleksandar Blagojević, a skupu su se pridružili i poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić i specijalni savetnik u Upravi za digitalnu agendu Slobodan Marković.

Cilj rasprave je bio videti kako će potpisivanje ACTA u okviru Evropske unije uticati na internet tržište EU i na koji način se mogu o posledicama informisati i organizovati građani u Srbiji, a prema rečima Blagojevića, reč je o eksploataciji koncepta takozvane intelektualne svojine koji je u fazi orvelovske realizacije.

“Sada je potrebno da sačuvamo autore, istraživače i generatore ideja tako što niko neće moći da eksploatiše njihov integritet. Kao zajednica mi upravo to i radimo javnim piratskim akcijama u celom svetu”, rekao je Blagojević.

Prema navodima organizatora globalnog protesta protiv ACTA, inicijatori cenzure interneta pokušali su da to učine preko SOPA i PIPA u američkom Kongresu, što je stopirano, ali imali su i rezervni plan - tajne trgovinske sporazume, kao što su ACTA i TTP (Trans-Pacific Partnership Agreement).

“U internet eri promene u oblasti autorskih prava ili onlajn trgovini mogu imati pogubne efekte na individualne slobode i prosperitet čitavih industrija”, poručili su inicijatori protesta protiv ACTA, navodeći da je, nakon što je Kongres poslušao narod i odbacio jednostranu tehnološku politiku, izuzetno pogrešno i antidemokratski za bilo kog izabranog zvaničnika da se sada priklanja sličnoj politici u oblasti trgovinskih odnosa, posebno ako su ti sporazumi koncpirani tajno i ako su pre svega u interesu industrija povezanih sa politikom, dok su druge javne interesne grupe isključene iz svega.

Iako se internet zajednica priprema za još jedan masovni protest, nije izvesno da li će on imati efekat kao nedavno zatamnjenje interneta povodom rasprave o SOPA i PIPA u Kongresu.

Kao i u slučaju SOPA i PIPA društvene mreže od velike su pomoći za (samo)organizovanje protesta protiv ACTA.

Prema mapi na sajtu KillACTA.org, inicijatori kampanje FightForTheFuture.org postavili su mapu globalnog protesta, uz svojevrsni anti-ACTA manifest koji sugeriše zvaničnicima da ne glasaju za taj sporazum i da razgovaraju sa kolegama o problemima koje bi mogao da izazove.

Između ostalog, ukazuje se da ACTA kriminalizuje bezopasne remikse običnih korisnika interneta ako dobiju “komercijalni” status, što bi moglo da se odnosi na mnoge amaterske video snimke na sajtovima kao što je YouTube. Takođe, kriminalizuje legitimne sajtove proglašavajući ih odgovornim za ponašanje korisnika. “Kao u slučaju SOPA, osnivači vaših omiljenih sajtova mogli bi da budu tuženi ili poslati u zatvor zbog korisničkih prekršaja autorskih prava”, poručili su inicijatori protesta protiv ACTA.

Protivnici ACTA upozoravaju i da taj sporazum zaobilazi demokratski proces prenošenjem ovlašćenja takozvanom “ACTA komitetu” da predloži amandmane na ACTA.

Nacrt ACTA nastao je još u oktobrau 2010. godine, a kreirali su ga Japan, SAD, zajedno sa Kanadom, Australijom, Novim Zelandom, Singapurom i Južnom Korejom.

U januaru 2011. godine Evropska komisija je preuzela nadležnost za pregovore o ACTA, koji su prihvatile 22 članice.

Prihvatanje ACTA u većini zemalja EU ne znači i da je taj sporazum zaista prihvaćen, jer bi trebalo još da ga ratifikuje i Evropski parlament. Da li će Evropski parlament ratifikovati ili odbaciti ACTA trebalo bi da bude poznato u junu 2012.

Najveći broj protesta protiv ACTA zakazan je u Evropi, i to u Nemačkoj i Francuskoj, ali i u gradovima u Rumuniji, Bugarskoj, Poljskoj, Austriji, Češkoj, Mađarskoj, Litvaniji, Velikoj Britaniji, Grčkoj, Portugalu, Švedskoj, Holandiji, Belgiji, Švajcarskoj, Luksemburgu, irskoj, Španiji, Danskoj, Sloveniji...

Lista protesta protiv ACTA nalazi se OVDE

(SEEcult.org)