Glasovi Švedske u Beogradu

Švedska se ambiciozno priprema za ulogu počasnog gosta na 55. Sajmu knjiga u Beogradu, a obeležiće oktobar i učešćem na još nekoliko značajnih manifestacija, uključujući 51. Oktobarski salon, 26. Beogradski džez festival (BJF) i festival Dis-patch.

Švedska se ambiciozno priprema za ulogu počasnog gosta na 55. Sajmu knjiga u Beogradu, a obeležiće oktobar i učešćem na još nekoliko značajnih manifestacija, uključujući 51. Oktobarski salon, 26. Beogradski džez festival (BJF) i festival Dis-patch.

Veliki projekat kojim će se Švedska predstaviti na 55. Sajmu knjiga u Beogradu, koji će biti održan od 25. do 31. oktobra, nazvan je “Voices From Sweden” (Glasovi Švedske), a posvećen mu je i poseban sajt Glasovisvedske.rs. Logo za taj projekat osmislio je beogradski dizajner Slavimir Stojanović.

Prema rečima savetnice za kulturu pri švedskoj ambasadi u Beogradu Helene Laršon, u saradnji sa Savetom za kulturu Švedske i Švedskim institutom, pozvano je dvadesetak švedskih pisaca koji će razgovarati sa sajamskom publikom i gostovati širom Beograda (Biblioteka grada Begrada, Dečje pozorište Duško Radović, kulturni centri Grad, Rex, CZKD, Grupa za skandinavske jezike Filoloskog fakulteta i škole u i izvan Beograda).

Najavljeni su autori različitih generacija - Karl Juan Valgren (Carl-Johan Vallgren), Gelert Tamas (Gellert), Helena Henšen (Henschen), Helena Vilis (Willis), Kiti Krauter (Kitty Crowther), Lari Lempert (Larry), Lina Ekdal (Ekdahl), Maria Sveland, Martin Vidmark (Widmark), Ola Larsmo (Ula), Pernilla Stalfelt, Stiv Sem-Sandberg (Steve), Sven Nurdkvist (Nordqvist), Ulf Stark, Ulf Peter Halberg (Hallberg), Ulrika Knutson, Osa Lind (Asa) i Zulmir Bečević, koji je rođen u Orašju u Bosni i Hercegovini, a u Švedsku je došao još kao desetogodišnjak, izbeglica.

Švedski štand na Sajmu knjiga opremljen je u saradnji sa kompanijom IKEA, a kroz njega će, kako očekuju u Ambasadi, prošetati približno 200.000 ljudi.

Švedska krajem učestvuje i na 26. Begradskom džez festivalu, koji će i otvoriti 28. oktobra muzičarka Rigmor Gustavson (Gustafsson) s Radijskim gudačkim kvartetom iz Beča (radio.string.quartet.vienna), a u završnici, 31. oktobra, nastupiće i Magnus Lindgren, jedno od najvećih imena švedske klupske džez scene u projektu posvećenom plesnim brazilskim inspracijama. Njegov aktuelni album “Batucada Jazz” nominovan je za švedski Gremi.

I 51. Oktobarski salon, najveća međunarodna izložba savremene umetnosti u Beogradu i regionu, biće delom u znaku Švedske, s obzirom da je umetnički direktor ove godine Juan Puset (Johan Pousette) koji je sa kustoskinjom Seliom Prado (Celia) osmislio koncept izložbe “Nama prija noć”. Na izložbi 51. OS, koja će biti postavljena u prostorijama bivše Vojne akademije, učestvuje i nekoliko umetnika iz Švedske (Erik Krikorc, Karl Mikael fon Hausvolt i Tumas Nordanstad).

Uoči zvaničnog otvaranja 51. Salona, 5. oktobra - na desetogodišnjicu velikih demonstracija u Beogradu koje su dovele do smene režima Slobodana Miloševića, na Palati “Albanija” biće postavljena instalacija Erika Krikorca “Emotivni gradovi” (Emotional Cities) kojom poziva građane da odgovore bojom na pitanje kako se osećaju.

Boja tog interaktivnog rada menjaće se u zavisnosti od raspoloženja građana Beograda koji će moći da odgovore na pitanje: “Kako se danas osećaš?”. Kada budu poslali e-mail, menjaće se osvetljenje na najvidljivijoj fasadi u Beogradu.

U okviru 51. Oktobarskog salona, 22. oktobra biće održan i javni intervju umetnica Saskije Holmkvist iz Švedske i Milice Tomić iz Srbije na temu “Art and Democracy”, uz poziv publici da učestvuje u pronalaženju ključnih reči i definicija demokratije, građanstva, društvene odgovornosti i uloge umetnosti.

Švedska učestvuje i na devetom festivalu Dis-patch, koji će biti održan od 7. do 17. oktobra, a predstavlja je Karl Mikael fon Hausvolf.

I sam početak narednog meseca biće u znaku Švedske - 4. oktobra u Kulturnom centru Grad biće otvorena izložba ilustracija i karikatura “Suočavanje s klimom” (Facing the Climate), koja je nastavak prošlogodišnje usredsređenosti na pitanja zaštite životne sredine.

Izložba se sastoji od radova pet umetnika iz Švedske (Magnus Bard, Riber Hansson, Helena Lindholm, Love Antell and Karin Sunvisson) i pet iz balkanskog regiona (Nina Hadžić iz Sarajeva, Igor Hofbauer iz Zagreba, Mihajlo Dimitrievski-TheMico iz Bitolja, Saša Rakezić alias Aleksandar Zograf iz Pančeva i Darko Drljević iz Podgorice), koji prikazuju kritički odnos prema pitanjima zaštite životne sredine.

Izložba će putovati po Srbiji naredne dve godine u okviru filmskog festivala na temu zaštite životne sredine, u organizaciji Gete instituta.

Švedska ambasada najavila je za oktobar i nastavak projekta “Muzeji u razvoju”, započetog 2009. godine.

Sajt švedske ambasade u Beogradu je www.swedenabroad.se/belgrade

(SEEcult.org)