Gašenje Dis-Patch festivala

Organizatori festivala Dis-patch objavili su gašenje te manifestacije zbog neodgovarajuće finansijske podrške državnih institucija i sponzora tom jedinom reprezentativnom međunarodnom festivalu savremene elektronske muzike i srodnih graničnih oblasti u Beogradu, koji je od 2002. godine predstavio više od 300 autora, održao oko 30 radionica i predavanja, pet izložbi, ugostio pet rezidencijalnih umetnika i predstavio značajne svetske premijere, okupivši oko 17.000 posetilaca.

Organizatori festivala Dis-patch objavili su gašenje te manifestacije zbog neodgovarajuće finansijske podrške državnih institucija i sponzora tom jedinom reprezentativnom međunarodnom festivalu savremene elektronske muzike i srodnih graničnih oblasti u Beogradu, koji je od 2002. godine predstavio više od 300 autora, održao oko 30 radionica i predavanja, pet izložbi, ugostio pet rezidencijalnih umetnika i predstavio značajne svetske premijere, okupivši oko 17.000 posetilaca.

Deseti Dis-Patch tako neće biti održan u uobičajenom oktobarskom terminu, a povodom gašenja beogradskog festivalskog izdanja, 10. marta u klubu Šećer biće održana “oproštajna žurka” pod nazivom “6 Feet Under”, na kojoj će nastupiti deo lokalnih autora koji su godinama okupljeni oko festivala - Piece of Shh, Lukatyoboy, DJ Wo0, Felony Flats, Grimmowski i DJ Moodswinger.

Organizacioni tim Dis-patcha objavio je potpuno gašenje tog festivala koji je godinama bio jedina manifestacija koja je publici u Beogradu nudila drugačiji pristup savremenoj (elektronskoj) muzici i promišljanje audio-vizuelnih i sinestetičkih koncepata.

Dis-Patch će u budućnosti biti transformisan u svojevrsni “nomadski festival” koji će specifičan senzibilitet i pristup deliti sa partnerima i publikom, u specifičnim kontekstima širom planete.

Prema navodima organizatora, ideja o ukidanju festivala prožimala je njegovo postojanje već duži niz godina, pre svega kao posledica nemogućnosti da se dosegne bilo kakav nivo održivog funkcionisanja.

Iako je Dis-Patch imao visoke profesionalne i produkcione standarde - što su tokom godina potvrdili i brojni značajni gosti, rast značaja tog festivala u domaćim i međunarodnim okvirima nije bio ni na koji način ispraćen podrškom institucija ili “društveno-svesnih” korporacija. Naprotiv.

Ubrzo po osnivanju 2002. godine, Dis-Patch je bio toplo prihvaćen na međunarodnoj sceni, uspostavljajući veze sa važnim akterima savremenog stvaralaštva, ali je situacija “kod kuće” bila posve drugačija.

I pored visokih umetničkih i produkcionih rezultata festival je, prema rečima umetničkog i izvršnog direktora Relje Bobića, od prve godine prolazio kroz konstantnu borbu za opstanak.

Nepostojanje konzistentne podrške od strane državnih institucija, a na trenutke i potpuno nerazumevanje sfere koja je bivala afirmisana, učinili su da svako novo izdanje festivala počinje “od nule”, iako se u programskom smislu manifestacija nezaustavljivo razvijala, a u svetskim okvirima uspostavljala značajna partnerstva.

Nije bilo više sreće ni sa sponzorima, te su na primer Telenor Fondacija i njena matična kompanija, kao i Erste Banka/Fondacija, više puta odbili da pruže bilo kakvu podršku.

Pored skromnog, nesigurnog i nekonzistentnog finansiranja od strane državnih i gradskih vlasti (koje nikada nije prešlo 20 odsto ukupnog budžeta manifestacije), Ministarstvo kulture Srbije 2009. i 2010. godine nije dodelilo organizatorima Dis-Patcha sredstva ni za jedan od predloženih pet projekata, uključujući i matični festival, dok je Sekretarijat za kulturu dozvolio da festival ostane gotovo bez ikakve podrške grada u kome je nastao, i koji neumorno promoviše širom sveta.

(Ne)finansiranje festivala tokom poslednje dve godine, kao i paradoks da je u tom period Dis-Patch produkcija demonstrirala veliki kredibilitet i potencijal bez ikakve povratne reakcije, samo su neki od bitnih razloga koji su doprineli odluci o gašenju, saopštili su organizatori Dis-Patcha, navodeći kao primer da je 2009. godine Dis-Patch samostalno realizovao 45 programa, a većinu je u potpunosti samofinansirao ili bez učešća države, što je daleko više od produkcije većine budžetskih i drugih kulturnih institucija u istom periodu.

Festival je, kako su naveli organizatori, “nagrađen” tako što su na narednom konkursu Ministarstva kulture odbijeni svi predloženi projekti.

“U kontekstu skorije političke realnosti Srbije, nedavne besmislene ‘rekonstrukcije’ vlade i opšte društveno-političke klime, ostalo je premalo nade da profesionalni ‘kulturni radnici’ i njihovo polje delovanja mogu opstati na bilo kakvim zdravim osnovama, posebno ukoliko teže kvalitetnim produkcionim i umetničkim vrednostima i standardima”, saopštili su organizatori Dis-Patcha, dodajući da se ove činjenice u priličnoj meri obesmišljavaju napore za dalji razvoj, ili čak puko prisustvo te manifestacije u Beogradu i Srbiji.

Festival Dis-Patch se tokom niza godina održao isključivo zahvaljujući posvećenom radu skromnog organizacionog tima (tokom 10 godina rada, honorari su isplaćeni samo u 2 navrata), ulaganjem kompletnog prihoda od ulaznica u produkciju, i konzistentnoj podršci malog broja institucija, kao što su Fond za otvoreno društvo, Goethe Institut, Trust for Mutual Understanding (Njujork), Francuski kulturni centar, Kulturni centar Rex, Chinch ili kompanija Ableton, kojima Dis-Patch izražava duboku zahvalnost.

Dis-Patch je, inače, bio pionirski poduhvat ne samo u domaćim okvirima, već i u kontekstu čitavog regiona jugoistočne Evrope.

Uz radio emisije i drugim aktivnostima organizacije BGYSS (Belgradeyard Sound System), funkcionisao je i kao svojevrsna edukativna platforma za promovisanje smelih muzičkih projekata, kao i prvi događaj na našim prostorima koji je snažno afirmisao vizuelni aspekt muzičkog performansa i sinestetičke koncepte.

A sve to u vremenu kada se shvatanje širokog pojma elektronske muzike završavalo na plesnom podijumu nekog od lokalnih klubova.

Inspirisan komšijskim “Ring Ringom” i pojedinim evropskim festivalima sa kojima je odmah ostvarena direktna saradnja, Dis-Patch je svoj program godinama progresivno širio i diverzifikovao, razvijajući specifičan i otvoren pristup - od isključivo muzičkih nastupa tokom svog prvog izdanja, do brojnih a/v performansa, svetskih premijera, radionica, predavanja, interaktivnih instalacija, konkursa za domaće autore, seminara, izložbi, online kolaboracija, filmskih projekcija, studijskih snimanja, saradnji domaćih i stranih autora, uličnih akcija, rezidencijalnih programa i još mnogo toga.

Spajajući istorijsko nasleđe elektronske i avangardne muzike, aktuelne trendove i sučeljavanja istih sa drugim umetničkim disciplinama, festival je ubrzo postao poznat po slobodnom, ali smislenom kombinovanju različitih ili čak suprotstavljenih estetika, vodeći publiku kroz kompletno i jedinstveno iskustvo. Održao je i odgovoran pristup prema publici - kroz niske cene ulaznica kao i brojne besplatne i edukativne programe otvorene za javnost.

Praktično svi izvođači koji su nastupili na festivalu tokom proteklih godina premijerno su se predstavljali publici u Srbiji, uključujući i prve nastupe danas dobro-poznatih imena, kao što su Jamie Lidell, Murcof, Caribou, Monolake, Noze, Deadbeat ili Vladislav Delay/Luomo.

Više od 300 autora i njihovi radovi predstavljeni su na brojnim lokacijama u Beogradu i okolini, a dolazili su iz 20 država.

Dis-Patch je svake godine privlačio i brojnu publiku iz regiona i Evrope, što je kulminiralo 2009. godine, kada je više od 20 odsto festivalske publike dolazilo izvan Srbije i koristilo festival kao povod za turističku posetu Beogradu.

Dis-Patchu je 2005. godine dodeljena i francuska nagrada Quartz u kategoriji “najbolji svetski festival”, dok su vizuelni identiteti autora Nebojše Cvetkovića stekli svojevrstan kultni status u stručnim i drugim krugovima, i takođe osvojili niz priznanja.

Dis-Patch produkcija realizovala je i brojne druge saradnje i aktivnosti u Srbiji (koncertni serijal Post-Piano, instalacija u javnom prostoru RGB City, regionalni umetnički seminar Synaesthtics, KidsPatch mini-festival i mnoge druge…).

Takođe, predstavili su muzičare i video autore iz Srbije, kao i iz regiona, i kroz oko 20 gostujućih programa na renomiranim evropskim festivalima.

Dis-Patch je pre nekoliko godina bio i jedan od osnivača globalne festivalske mreže ECAS/ICAS, a nedavno je pod nazivom ViceVerse započeo dugoročnu "putujuću saradnju" sa festivalom Communikey iz Kolorada.

Država Srbija, kako je saopšteno, tokom proteklih 10 godina nije uložila nikakva sredstva u bilo koju od tih međunarodnih aktivnosti koje su afirmisale domaće savremeno stvaralaštvo, iako je više predloga dostavljano Ministarstvu kulture koje, navodno, ima i program/konkurs za međunarodnu saradnju i promociju srpskog stvaralaštva.

Umesto jubilarnog, 10. izdanja festivala Dis-Patch, koje nikada neće biti održano, uskoro počinje rad na projektu "9 života festivala " koji bi do sredine 2012. godine trebalo da rezultira opsežnom dvojezičnom publikacijom, kao i izložbom koja će sumirati dokumentaciju, rezultate i refleksije desetogodišnjeg iskustva Dis-Patcha u lokalnom, ali i širem, globalnom kontekstu.

Istovremeno, baveći se teoretskim i praktičnim pitanjima festivala kao formata, njegovim značajnijim aspektima i ulogama u kontekstu lokalnih kulturnih zajednica, a prema navodima organizatora, to će biti najbolji način da se zaokruži “beogradska faza” Dis-patcha.

Tokom 2011. godine, Dis-Patch će biti aktivan samo kroz gostujuće programe - na beogradskim manifestacijama Share (april) i Mikser (maj), a zatim tokom leta, u okviru novog festivala koji će biti iniciran u Herceg Novom, dok će tokom maja i juna biti širom Evrope u sklopu nastavka turneje ViceVerse.

Za kraj godine planira se i novo izdanje Festivala nove dečije kreativnosti KidsPatch, a ovog proleća za renomiranu izdavačku kuću Honest Jon's iz Londona biće objavljen debi-album sastava Vladislav Delay Quartet, snimljen 2009. godine u okviru Dis-Patch rezidencijalnog programa u studijima Radio Beograda.

Dis-Patch će u budućnosti biti transformisan u svojevrstan "nomadski festival" koji će svoj specifičan senzibilitet i pristup deliti sa partnerima i publikom, u specifičnim kontekstima širom planete.

Organizatori Dis-patcha posebno su zahvalili publici koja je posećivala i podržavala programe tog festvala i učinila da brojni napori za produžetak njegovog postojanja ne budu uzaludni. Zahvalnost je upućena i svim ostalim pojedincima i institucijama koji su tokom godina na bilo koji način doprineli Dis-Patchu.

Povodom gašenja festivala upriličen je i specijalni “tribute” video, a ulaz na oproštajnu žurku u klubu Šećer je besplatan.

Sajt Dis-Patcha je www.dis-patch.com

(SEEcult.org)