Finalisti Tarner nagrade 2014.
Umetnici Dankan Kembel (Duncan Campbell), Siara Filips (Ciara Phillips), Džejms Ričards (James Richards) i Tris Vona-Mišel (Vona-Michell) finalisti su nagrade Tarner, najprestižnijeg britanskog priznanja za savremenu vizuelnu umetnost, koja obeležava 30 godina postojanja. Među nominovanima nema tradicionalnih slikara i vajara, a jedan od finalista je umetnik koji koristi klipove sa sajta YouTube.
Izložba finalista biće otvorena 30. septembra u Tejt Britan, a dobitnik nagrade vredne 25.000 funti biće proglašen 1. decembra.
Direktorka Tejt Britan Penelopa Kertis (Curtis), koja je predsedavala žirijem, izjavila je da su ovogodišnji finalisti “malo manje poznati” nego prethodnih godina, ali je naglasila da imaju “ozbiljne radove” koji su prilično politički ili socijalno usmereni.
Njihova umetnost nije o umetnosti, već o današnjem svetu i stvarima o kojima svako ima iskustvo i može da se poistoveti.
Dankan Kembel, koji je rođen u Dablinu, a živi u Glazgovu, nominovan je za video koji je predstavio u škotskom paviljonu na 55. Bijenalu u Veneciji 2013. Njegov film “It for Others” referiše na istorijski dokumentarac o afričkoj umetnosti “Statues Also Die” koji su 1953. snimili Kris Marker (Chris Marker) i Alan Rene (Alain Resnais). Kombinuje arhivske snimke i novi materijal, uključujući novi ples koreografa Majkla Klarka (Michael Clark).
Kembel je studirao na Školi za umetnost u Glazgovu, koji je producirao radove čak četiri od poslednjih devet dobitnika nagrade Tarner.
Grafičarka Siara Filips, rođena u Kanadi, takođe dolazi iz Glazgova, a nominovana je za dvomesečni projekat koji je predstavila u galeriji The Showroom u Londonu, gde je otvorila privremeni studio za štampu i pozvala umetnike, dizajnere i lokalne ženske grupe da prave nove primerke sitoštampe. Često radi kolaborativno, transformišući galerije u radionice u koje uključuje druge umetnike i lokalne grupe. Tako je 2010. osnovala u Glazgovu The Poster klub, umetnički kolektiv koji radi sitoštampu, tekstil, fotografiju i zidne slike. Uzor joj je Korita Kent (Corita, 1918-1986), umetnica, predavačica i aktivistkinja koja je reinterpretirala reklamne slogane potrošačke kulture 60-ih godina 20. veka.
Džejms Ričards iz Kardifa spaja naizgled nepovezane klipove iz različitih izvora, uključujući YouTube, VHS trake i druge umetničke filmove ili snimke koje sam pravi. Kreira potom poetske medijacije o zadovoljstvu, senzualnosti i voajerizmu, kojima dodaje muziku, podvlačeći emotivnu i psihološku originala. Učestvovao je na centralnoj izložbi 55. Bijenala u Veneciji “Enciklopedijska palata” 13-minutnim crno-belim video radom za koji je i nominovan za Tarnera.
Tris Vona-Mišel, nominovan za izložbu “Postscript II (Berlin)” u galeriji Jan Mot u Briselu, bavi se spoken word performansom, koristeći snimke naracije, slajd projekcije, fotokopije i druge materijale za prateće instalacije, kojima stvara višestruko narativne radove. Nominovan je za instalaciju sa dve slajd projekcije i audio-narativnim radom o majčinom detinjstvu u Berlinu.
Prema navodima žirija, metodi rada ovogodišnjih finalista pokazuju “uticaj interneta, filma, televizije i mobilnih tehnologija na novu generaciju umetnika”.
Tarner nagrada namenjena je britanskim umetnicima do 50 godina, a dodeljuje se izvanrednu izložbu ili drugu vrstu prezentacije u proteklih godinu dana.
Ukupni fond Tarner nagrade, koja je ustanovljena 1984. godine, iznosi 40.000 funti, pri čemu 25.000 dobija pobednik, a po 5.000 ostali nominovani.
Nagrada bi trebalo da doprinese javnoj diskusiji o novim trendovima u savremenoj britanskoj umetnosti i smatra se jednom od najvažnijih i najprestižnijih nagrada za vizuelne umetnosti u Evropi.
Prosle godine Tarner nagradu dobila je francuska umetnica Lora Provo (Laure Prouvost), koja živi i radi u Londonu. Nagrađena je za film “Wantee” koji je inspirisan umetnošću Kurta Švitersa (Schwitters), a istražuje problematiku realnog i fiktivnog.
Izložba finalista za 2014. u Tejt Britan biće otvorena do 4. januara 2014.
(SEEcult.org)
