Filmsko sećanje na Dedića
Jugoslovenska kinoteka pripredila je omaž nedavno preminulom kantautoru Arsenu Dediću (1938-2015), koji je bio i istaknut autor filmske muzike, a na to podseća izborom filmova iz perioda od 60-ih do 90-ih godina 20. veka.
Program sećanja na Dedića počeo je filmovima u kojima je i sam igrao – “Kad golubovi dolete” (1968) Vlastimira Radovanovića i “Pusti snovi” (1968) Sofije Soje Jovanović, te ostvarenjem “Žuta” (1973) Vladimira Tadeja, za koji je radio muziku. Ciklus Dedićevih filmova obuhvata i jugoslovenske filmove “Mahovina na asfaltu” (1983) Jovana Rančića i “Antikazanova” (1985) Tadeja, a 8. i 9. oktobra biće prikazan “Belle epoque - poslednji valcer u Sarajevu” (1990) Nikole Stojanovića, za koji je takođe pisao muziku.
Poslednji film bivše Jugoslavije, “Belle epoque” je dobio nagradu za režiju i za muziku nakon premijere na Filmskom festivalu Srbije 2007. godine u Novom Sadu, iz kojeg je nastao Cinema City.
Reditelj Stojanović razgovaraće 8. oktobra sa publikom Jugoslovenske kinoteke nakon projekcije filma “Belle epoque” o poslednjim danima istoimene epohe u Evropi - vremenu burnih dešavanja na području Balkana i pripreme atentata u Sarajevu, između 1910. i 1914. godine.
Povodom sećanja na Dedića u Kinoteci, Borislav Stanojević podsetio je u mesečnom programu i na oporo melanholične gudače iz “Registrature” (1974), što smatra Dedićevom najbolјom muzikom ikada.
“Ako cepidlačimo, ovo možda nije baš bona fide ‘filmska muzika’, jer se radi o TV seriji, ali kako je ona bila rađena filmskom tehnologijom, možemo sebi dati slobodu da je takvom proglasimo. Osim toga, Dedićeva muzika za ‘U registraturi’ je svakako i uzorna matrica za metod kako se ima raditi muzika za TV seriju, što nam ukazuje da prirodno poreklo umetničkih praksi u pokretnim slikama treba tražiti upravo u - filmu. Dedić, kao uspešan kompozitor, i tome nas poučava”, naveo je Stanojević, ukazujući da nas Dedić istovremeno poučava iskrenosti i prostodušnosti.
“Koliko god da su složena osećanja o kojima on peva, on to čini, neka je i teška, ali svakako čista srca. I kad njegov song/šansona zaustavi normalan dramaturški sled filma (kao u ‘Višnja na Tašmajdanu’ 1968, ‘Protiv Kinga’ 1974, ‘Mahovina na asfaltu’ 1983. itd), treba shvatiti da nas Arsen to podseća kako je filmsko platno, u stvari, prozor u drugu stvarnost: baš kao u životu, kad šetamo i začujemo poznatu muziku za koju smo sentimentalno vezani, kako dopire kroz neki prozor, iz nama neke nepoznate kuće, i istog časa nam sve učini prirodnim i dobro poznatim”, naveo je Stanojević
Arsen Dedić preminuo je 17. avgusta u Zagrebu u 78. godini, a njegova smrt izazvala je duboku tugu širom regiona. Poruke saučešća i izraze divljenja njegovom bogatom stvaralaštvu uputile su i mnoge ličnosti kulturnog i javnog života, nazivajući ga legendom, velikanom, šansonjerom Balkana, balkanskim Bobom Dilanom, Leonardom Koenom…
Sajt Jugoslovenske kinoteke je kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.
(SEEcult.org)
